Анализе

МАЛИ ПАРИЗ ГОСПОДАРА ЈЕВРЕМА

ПИШЕ: Драган Р. Млађеновић

„Шабац је богата варош на граници двају царстава, која се и именом Малог Париза могла назвати. То је варош која се и Капијом Јевропе може звати, варош која корача подједнако са Београдом, а штавише у много чему предњачи“, забележио је Феликс Каниц, немачки путописац и географ, у својој чувеној књизи „Србија – историјско-етнографска путописна студија из година 1859-68“.[1]

Заслуга што је град Шабац почетком 19. века у тек ослобођеној кнежевини Србији био тако уређен па се могао назвати Малим Паризом и Капијом Јевропе, припада Господару Јеврему Обреновићу, најмлађем брату књаза Милоша.

Обреновићи су рођени у Горњој Добрињи (Милош 1783[2], а Јеврем 1790) од оца Теодора и мајке Вишње. Сви млађи Обреновићи су учествовали у Другом српском устанку који је Милош подигао 1815. године у Такову. Јеврем је у току устанка заробљен и, окован ланцима, бачен у кулу Небојша испод Калемегдана. Касније је пуштен на слободу, што га чини јединим заточеником куле Небојша који је из ње изашао, истина, озбиљно нарушеног здравља, али – жив.

Већ у марту 1816., када је Јеврему било тек двадесет шест година, Милош га поставља за обор-кнеза Шабачке нахије. У Шапцу  се оженио Томанијом, ћерком војводе Анте Богићевића, с којом је изродио осморо деце — седам кћери и једног сина,  Милоша, оца потоњег краља Милана Обреновића.

Господар Јеврем са сином Милошем и ћерком Анком

Јеврем је, по свој прилици, био једини писмен од браће Обреновића, па је већ у младости показао широка и напредна „јевропејска“ схватања. У Шапцу се он одмах бацио на посао. За кратко време је ушао у све тајне чиновничког посла: прикупљао је порез од кнежинских кнезова, судио у споровима које нису могли разрешити нижи кнезови, јурио заосталу хајдучију по целом Подрињу, крчио путеве и ушоравао села и насеља по Мачви и Поцерини. За неколико месеци Јеврем је енергично почео да препорађа читаву „нахију“, а од Шапца, заостале турске касабе, начинио варош која ће постати Мали Париз, тако да је Стефан Живковић Телемак, муж Вукове рођаке Савке,  већ 1816. године писао Вуку Караџићу у Беч: „Шабац се на Баиру начинио да ти има шта око гледати…“

Велику борбу је овај знаменити човек водио са конзервативним и превазиђеним, готово оријенталним схватањима живота код Срба. Он је унео дух европске цивилизације и град је почео да добија изглед „пречанских“ вароши. Ангажовао је инжењере који су поставили основе за правилну, урбанизовану изградњу Шапца, градио путеве, доносио уредбе о комуналној делатности…

У ово златно доба Шапца грађани су први пут чули звуке клавира који је Господар Јеврем, 1829. године, увезао из Беча ради музичког образовања ћерке Анке. Те године из Новог Сада долази наставник музике, Јосиф Шлезингер, који у Конаку Господара Јеврема оснива музичку капелу. Шлезингер ће после непуне две године (у марту 1831) прећи код књаза Милоша у Крагујевац, и по његовом налогу основати и водити Књажевску банду, први стални музички састав Кнежевине Србије.

КОНАК ГОСПОДАРА ЈЕВРЕМА

Изградњи Јевремовог конака у Шапцу, једне од најлепших зграда тадашње Србије, претходила је изградњи конака кнегиње Љубице у Београду, а и у архитектонском смислу му је био узор. У Јевремовом конаку окупљала се будућа српска културна и интелектуална елита. Први пут су се баш у Шапцу, уместо традиционалних гусала или фруле, могли чути звуци клавира и гитаре, а уместо пенџерли хартије, угледати прозорско стакло, или провозати фијакером.

Већ 1826. Шапчани су могли да се похвале да су први у Србији добили окружну и варошку болницу и апотеку, а исте године и основну школу.

Шапчани се могу похвалити и да су у златно, Јевремово, време прорадиле и прве праве кафане као што су „Кнез Станкова“ и „Девет дирека“ у којој су свирали  Цицварићи, „династија“ надалеко чувених кафанских музичара и певача. Према шабачком усменом предању, оснивач династије Цицварића, Омер, свирао је на слављу које је Господар Јеврем приредио 1829. године поводом рођења сина Милоша.

Од значајних шабачких првина, ту је и прва касарна у Србији.

Шабац се Господару Јеврему одужио тако што је његово име дао главној пешачкој улици у центру и једној основној школи. На Цветном тргу, у центру Шапца, пре неколико година постављен је споменик Господару Јеврему, дело вајара Владимира Товића. У односу на све што је овај изузетно значајни прегалац учинио за Шабац, Београд и Србију,  успомена на Господара Јеврема је, нажалост, још увек доста уздржана.

ФОТО: ТВ ШАБАЦ

[1] Felix Kanitz, Serbien. Historisch-etnographische Reisestudien aus den Jahren 1859-1868, Leipzig, Fries, 1868. XXIV+744.

[2] 1783. као година Милошевог рођења наведена је на новчаницама од 50 милијарди динара из 1993. године и 50 динара из 1996. године.

Подели: