Анализе

Римокатоличка црква – „спонзор“ покушаја преврата у Бјелорусији (!?); скандалозне поруке и позиви на насиље

ФОТО: ont.ws/News24UA

  • Немогуће је не направити аналогију са сусједном Украјином. Разлика је једино у томе што су унијати били „локомотива“ за два украјинска мајдана, док у Бјелорусији ту функцију обављају католици. Разлог је прост – националност. Руководство римокатоличке цркве у Бјелорусији чине етнички Пољаци, те се и у овој чињеници назиру пољски трагови покушаја преврата у земљи

АУТОР: Лариса Федотова

Руски медији су пренијели изјаву директора Спољње обавјештајне службе Русије, Сергеја Наришкина, да екстремистичке групе из иностранства желе да се умијешају у догађаје у Бјелорусији. Наришкин је истакао да један од могућих сценарија, који су вољни да одиграју „увозни бранитељи Бјелорусије“, подразумијева да током нереда буде рањен или чак убијен неко од ауторитарних свештеника римокатоличке цркве. Рачунало се да би то подигло анти-православно расположење међу католицима и подстакло их на активније учешће у уличним протестима.

Главни викар и бискуп Минско-могиљевски Јуриј Кособуцки оповргао је овакве наводе. Све то је зачинио патетичним саопштењем како је њихов једини циљ борба против насиља и позиви људима да буду солидарни, јединствени и да теже миру и праштању.

А, како то изгледа у стварности?

Како католици разумију „истину о ситуацији у земљи“, како се боре „против насиља“, како позивају на „солидарност, јединство, склад, мир и праштање“? Ево и дијела проповиједи епископа Кособуцког.

илустрација: katolik.life

„Људи који су дужни да гарантују наш спокој нажалост врше сасвим другу функцију. Штавише, они нападају мирне људе. Ми свједочимо тој неправди… Погледајте ту дозу нетрпељивости према бјелоруским националним симболима, бијело-црвено-бијелој застави. А та застава почива на темељима хришћанске симболике (а у ствари ова застава је оваплоћење симболичке везе бјелоруских колаборациониста са њемачким окупатором током кајзеровског и хитлеровског режима – Л.Ф.)… А ко жели да ратује против хришћанске симболике? Коме смета васкрсли Христос?“.

Тако оратор-католик код вјерујућих људи усађује став да су легално и легитимно изабране власти Бјелорусије – демонске силе.

Католички клир, посредно или непосредно, умијешан је у нереде у Бјелорусији најмање од 9. августа. Акција „католик не фалсификује“ почела је на друштвеним мрежама још почетком јула. А после 9. августа они су изашли на улицу заједно са демонстрантима. Након тог датума прекршили су све норме исказујући мржњу према властима и полицији, идући толико далеко да су заборавили и на љубав према Христу.

Католички свјештеник Владислав Белодед је написао: „Презирем све полицајце. Ви сте дно дна.“.

Католички свештеници отишли су и корак даље дијелећи на друштвеним мрежама адресе бјелоруских полицајаца са поруком – свак ће разумјети како да искористи ову информацију и шта треба да ради. Да ли је ово директан позив на насиље?

Немогуће је не направити аналогију са сусједном Украјином. Разлика је једино у томе што су унијати били „локомотива“ за два украјинска мајдана, док у Бјелорусији ту функцију обављају католици. Разлог је прост – националност. Руководство римокатоличке цркве у Бјелорусији чине етнички Пољаци, те се и у овој чињеници назиру пољски трагови покушаја преврата у земљи.

Стога, никога и не чуди забрана уласка у Бјелорусију надбискупу Тадеушу Кондрусевичу након његове, ко зна које по реду, посјете Пољској (на граници су му поништили пасош).

Предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко рекао је да постоји могућност да је Кондрусевич у Пољској добијао „савјете“ политичког карактера, што би се у Бјелорусији могло третирати као шпијунажа и антидржавна дјелатност. Занимљиво је да Ватикан није оповргнуо ове оптужбе.

Једанаестог септембра у Минску је боравио министар вањских послова Ватикана, надбискуп Пол Ричард Галахер. Бјелоруски министар Макеј је високо оцијенио улогу Католичке цркве у развоју бјелоруске државе, као и увјереност да ће конструктивни дијалог са Светом столицом довести до очувања мултиконфесионалног склада у земљи. Он је упутио и позив папи Фрању да посјети Бјелорусију. Такав позив је стигао и од предсједника Лукашенка.

Након ове посјете сви разлози за учешће католика у протестима фактички су били отклоњени, али је тежња ка ширењу католичанства на исток земље све јачи. Иницијални импулс за оваква настојања дао је 2001. године током посјете Украјини тадашњи папа, Пољак – Јован Павле II. 

Бјелорусија је, евидентно, постала „поље“ ширења католичанства, а када папа Фрањо дође у посјету то ће постати јасно и онима који то сада не желе да виде. Ипак, у Бјелорусији постоји више од 1700 парохија Бјелоруске православне цркве (Бјелоруски егзархат Руске православне цркве) и 500 римокатоличких парохија. Према разним изворима од укупног броја вјерујућих 65-70% су православни, а око 15-20% су католици. Више од 60% свих католика живи на западу Бјелорусије и већина су етнички Пољаци.

Колико год им било тешко да то схвате, католичанство никада неће бити фактор који одлучујуће детерминише религиозно-културни и културно-историјски круг Бјелорусије.


ИЗВОР: https://www.in4s.net/foto-fondsk-katolicka-crkva-sponzor-nereda-u-bjelorusiji-skandalozne-poruke-i-pozivi-na-nasilje/

Подели: