Анализе

Драбинков манифест: шта су заправо Украјинска православна црква и тзв. Православна црква Украјине

Драбинко је вернике УПЦ иронично назвао „грађанима Неба“

  • „Хијерарх“ ПЦУ Александар (Драбинко) иронично је назвао Његово Блаженство Онуфрија „грађанином Неба“ који све види кроз призму Јеванђеља. Зар у томе има нешто лоше?

6. јануара 2021. године, бивши митрополит УПЦ Александар (Драбинко) дао је Остапу Дроздову интервју, у којом је главна тема постала тема „ московскопатријаршијских непријатеља“. Бивши митрополит  није се нимало бунио против такве формулације питања, мада је као особа са теолошким образовањем (барем дипломом) требало да добро зна кога у црквеном концептуалном апарату називају непријатељем – „… наша борба није против крви и меса, већ против начелника, против власти, против владара таме овога века, против духова опакости у поднебљу“ (Еф. 6:12). Али није ово главна ствар у интервјуу. Сам не знајући за то, Драбинко је дао читав манифест о томе шта су заправо УПЦ и ПЦУ. Нико га није вукао за језик. Хајде да видимо о чему се ради.

                        Скриншот youtube-канала «DROZDOV»

Остап Дроздов, којем је „хијерарх“ ПЦУ пристао да да интервју, дугогодишњи је критичар УПЦ, уз то је  врло агресиван критичар, оно што се каже, „на ивици фаула“ (на граници дозвољеног – Прев.), а у многим случајевима и ван те ивице. Чак и сами називи његових претходних емисија, например, „Напоље Московску патријаршију“ говоре сами за себе. Његов је главни задатак  да уз помоћ лажних информација и манипулација што више распламса пламен непријатељства и мржње према Цркви. Стога је већ сама чињеница Драбинковог сусрета са таквим новинаром сама по себи врло индикативна.
Упркос чињеници да се разговор одржавао уочи Божића, углавном се није радило о Христу, Његовом доласку у свет, па чак ни о ПЦУ, која је била споменута успут. Радило се о УПЦ, и то са једином сврхом да се она  представи у најнегативнијем светлу, у чему су и Дроздов и Драбинко прави мајстори. И баш је на један негативан начин  бивши митрополит Александар причао о Предстојатељу УПЦ, Његовом Блаженству Митрополиту Онуфрију. Али ево, шта је занимљиво: покушавајући да баци блато на Његово Блаженство, Драбинко је постигао управо супротан резултат. Како се то догодило? Хајде да анализирамо.
Ево шта Драбинко каже: „Васпитан у Тројице-Сергијевој Лаври, Митрополит Онуфрије је рођен у Буковини. Буковина је ушла у састав Совјетске Украјине тек након тога када је Румунија била учесник рата са Совјетским Савезом. Не сме да се заборави да код тих људи нема неких посебних украјинских корена. После рата  је уписао Тројицко-Сергијеву богословију, па академију. Тројице-Сергијева Лавра, односно само по себи васпитање … Не бих рекао да оно може да буде проукрајинско. Ово је човек света, рекао бих. Он све види кроз призму Светог Писма, можда и у одсуству националне свести. Има пасош, али он за њега није потребан: „Ми смо грађани Неба“. Ово кажем у оном контексту  да нам буде јасно ко нас предводи. Имамо представу о томе, чиме управљају, ако имамо представу о томе, ко предводи.“

Нећемо да фокусирамо пажњу на томе с којом је лакоћом Александар (Драбинко) дао карактеристику житељима Буковине  као неке врсте „недоукрајинаца“, људи без „украјинских корена“. Исто тако нећемо да се превише наглашавамо фројдовски лапсус, који је Драбинко направио, рекавши да митрополит Онуфрије „нас води“.
Него да скренемо пажњу на карактеристике Његовог Блаженства Онуфрија.

Прво, митрополит Онуфрије све гледа „кроз призму Светог Писма“. Друго, он нема националну свест. И треће, он је „грађанин Неба“. И одмах се поставља питање, није ли све ово знак истинског пастира Христовог стада? Зар не би требало да баш такав човек буде архијереј Цркве Божије, па и сваки истински хришћанин уопште?

Занимљиво је да су читаоци под овом вешћу на веб страници УПН баш тако схватили Драбинкове речи. Коментатор Доминиканац пише: „Аргумент безбожника! Сам није свестан тога да је дао  сјајну карактеристику митрополиту Онуфрију“.

Коментатор Александар пише: „Све остале цитиране изјаве су отпад, али речи„ Нема ничег про-украјинског … само Свето Писмо … Ми смо грађани Неба“ –  Ово је, напротив, добро и потребно !!!!“. А коментатор са ником „mistermatros“ резимира: „Хвала Богу, да имамо таквог Предстојатеља! Хвала Богу!“

И са овим коментарима тешко је да се не сложи. Осим свега осталог, Свето Писмо, које за Александра (Драбинка) служи као повод за иронију, сасвим недвосмислено тврди да су хришћани –  грађани Неба.
Господ наш Исус Христос на питање Понтија Пилата да ли је Он цар, одговорио је: „Царство Моје није од овога света …“ (Јован 18:36). Попут Христа, и свети апостоли позивају хришћане да теже небу, да забораве земаљску отаџбину. „Наше је пребивалиште – на небесима, одакле очекујемо и Спаситеља, Господа нашега Исуса Христа …“ (Фил 3,20); „…немамо овде сталног града, него тражимо будућност“ (Јевр. 13:14) и тако даље. Тропари многих светаца називају њих земаљским анђелима и небеским људима. Например, тропар преподобном Сисоју Великом: „Убивши телесне страсти уздржањем, разапео си се  у свету, а у пустињи жив, свих пожуда одсецањем  Анђео земаљски и Небески човек јавио си се …“

Украјина или Небески Јерусалим: Које је грађанство важније за хришћанина?

Желео бих да се детаљније зауставим на једном од Јеванђелских одломака. Ово је 8. поглавље Јеванђеља од Јована, где је дата беседа Господа са Јеврејима и конкретно фарисејима, који су, као што се зна, били веома забринути због „националне идеје“, тј. победе над Римљанима и обнове земаљске јеврејске државе: „Тада је Исус рекао Јеврејима који су поверовали у Њега: ако останете у Мојој речи, онда сте ви заиста моји ученици и сазнаћете истину и истина ће направити вас слободнима. Они су му одговорили: ми смо – семе Абрахамово и нисмо били робови никоме никада; како онда Ти кажеш: „постаћете слободни“? Исус им одговори: заиста, заиста вам кажем, сваки, ко чини грех, роб је греха“ (Јован 8: 31-34).

Као што видимо, ознака истинског Христовог ученика лежи управо у чињеници да он остаје у речи Божјој или, како је рекао Драбинко, гледа све кроз призму Светог Писма. А онај ко се не држи речи Божије, сходно томе, чини грех и постаје роб греха. Али онда се Господ обраћа Јеврејима са још оштријим речима. Штавише, подсетимо да свети апостол Јован о тим људима говори као о „верницима“, тј. они су поверовали у Христа, али нису могли да ставе његове речи изнад своје „националне свести“. А о томе да су били вођени управо националном свешћу, сведоче њихове речи: „ми смо семе Аврамово“. Па њима онда Господ каже следеће: „Зашто не разумете оно што Ја кажем? Зато што не можете да чујете Моју реч. Ваш је отац  – ђаво, и ви желите да испуњавате пожуде оца вашег. Он од почетка беше човекоубица и није издржао у истини, јер у њему нема истине. Кад он говори лаж, говори своје, јер је он – лажов и отац лажи“ (Јован 8: 43,44). Другим речима, чињеница да људи не чују реч Божију, не желе и не могу, на крају крајева чини их децом ђавола.

Дакле, бивши митрополит УПЦ Александар (Драбинко), нека и нехотице, дао је Његовом Блаженству Онуфрију тачну и сјајну карактеристику као истинског Христовог ученика, који пребива у речи Божјој и имај небеско грађанство. И опет, према речима Драбинка, ова се карактеристика односи на читаву Украјинску православну цркву.

Јако је жао да је карактеристика његовог садашњег претпостављеног бившег митрополита Сергеја Петровича (Епифанија) Думенка била врло оскудна. Питање Остапа Дроздова: „У вези са митрополитом Епифанијем. У којој мери он успева да вуче ову почетну фазу покретања Православне цркве Украјине? “ Скренемо пажњу на то како је формулисано само питање: „почетна фаза покретања ПЦУ“. Прво, на овај начин можете да причате о било ком пројекту: комерцијалном, социјалном или политичком, али никако о организацији која има амбиције да се назива црква. И друго, чињеница да се ПЦУ налази у „својој почетној фази“ сведочи о томе да она потиче из такозваног „Сабора за уједињење“ из 2018. године, а не од Крштења Русије пре више од хиљаду година, а још мање од силаска Светога Духа на апостоле на дан Педесетнице. Наравно, да је Остапу Дроздову дозвољено да прави такве грешке, али и код бившег митрополита Александра такво формулисање питања не изазива никаквих примедби. На питање да ли Епифаније успева да вуче почетну фазу, он ноншалантно одговара: „Довољно квалитетно, мирно и поуздано“. А онда каже да је Сергеј Думенко веома савремен и да му је место шефа ПЦУ припало по праву.

Александар Драбинко није нам рекао кроз какву призму све гледа шеф ПЦУ па да ли код њега има националне свести. Али представу о овоме можемо да дамо на основу изјава и изјашњавања самог Сергеја Думенка, лавовски је део којих посвећен украјинској држави, националној идеји, борби са непријтељима до победног краја и тако даље. Не бисмо наводили одговарајуће цитате, којих на интернету има јако пуно, они који желе могу да то ураде самостално. Али за упоређење свести Сергеја Думенка и Његовог Блаженства Митрополита Онуфрија, наведемо њихове честитке за Божић ове године. Наводимо их у потпуности.

Шта је у Божићу важно за Сергеја Думенка и Његово Блаженство Онуфрија?

                           Скриншот странице С. Думенка у facebook

Сергеј Думенко: „Прослава догађаја рођења Спаситеља ове године на један посебан начин уједињује нас у нади. Проживели смо годину дана тестирани пандемијом и још једну годину  у борби за територијални интегритет наше земље, па се надамо да ћемо уз Божју помоћ превазићи ове недаће. Нека радост Рођења Христовог уђе у ваша срца и домове, а Спаситељ који се роди даје вама, вашој породици и пријатељима добро здравље, мир, сагласност и срећу. У молитви која се лије из сваке цркве јединствене помесне Православне цркве Украјине, захваљујемо Господу на Његовим благодатима. Нека свемогући Бог дарује за нашу државу победу и праведан мир, благослови нашу земљу и читав наш народ, а светлост Витлејемске звезде обасја сваког од нас, да бисмо са вером и љубављу саопштавали: Христос се родио – Ваистину се родио“.

Лако је да се види да Сергеј Думенко не каже ништа о Рођењу Христа, о томе ради чега је Син Божији постао Син Човечији, зашто је дошао у свет. Нема речи о спасењу, о искупљењу од греха и тако даље. Већ Думенко  фокусира пажњу на два проблема: пандемију и борбу за територијални интегритет. Нада се да ће уз помоћ Бога баш ова два проблема бити решена. Њега не занима нити ропство греху и смрти, нити вечита погибија људске душе, већ само ово: коронавирус и територија државе. Да ли би требало да разумемо то у том смислу да је баш због тога  Господ је дошао у свет? Не, Думенко додаје још нешто: жели да би Спаситељ дао „добро здравље, мир, сагласност и срећу“. Исто је тако пожељно, према Думенку, да Господ да нешто и држави, наиме: „победу и праведан мир“.

По свом садржају Божићна порука Сергеја Думенка порука је друштвеног или чак државног радника који је заокупљен државним проблемима, као и личним проблемима и здрављем грађана, али не и њиховим духовним стањем па ни њиховом тежњом ка Царству Небеском.

А ево Божићне посланице, човека који све гледа „кроз призму Светог Писма“, Његовог Блаженства Митрополита Онуфрија.

       Скриншот youtube-канала «Украјинска Православна Црква»

„Срдачно честитам свима вама, драга браћо и сестре, на великом спасоносном празнику Божића у телу нашег Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа!
Данас се са љубављу молитвено сећамо и прослављамо велику побожну Тајну – пројаву Бога у људском телу. Син Божји је из своје љубави према нама, људима, дошао код нас на земљу да нас уздигне на небо. Син Божији постаје Син Човечији, тако да од нас, људи, направи синове Божје по благодати. Дете Бога Христос још лежи завијено у јаслама, а земаљски су цареви већ забринути. Три источна цара, вођена љубављу према истини, долазе код Витлејемске пећине, па се клањају  Христу Детету и носе са собом дарове: злато, тамјан и смирну. Лукави цар Ирод упада у страх па уместо тога да дође и да се разумно поклони Богомладенцу Христу и да од њега добије благослов за себе и свој народ, он пада у лудило и почиње да тражи начин да убије Христа. Чак и римски цар Август, пред којим је цео свет дрхтао, служи тајни Оваплоћења. Наредио је да се изврши попис становништва и није знао да у овоме није главно да се преброје његови потчињени, већ да се Пречиста Дева Марија доведе у Витлејем како би баш тамо родила Месију-Христа, како су говорили древни пророци. Захваљујемо нашем Спаситељу што је Он дошао на земљу, што је Он нас спасио, што је Он  уздигао нас на небо. И ми се молимо Спаситељу да Он нас ојача и да нам да снаге да достојанствено поднесемо сва искушења и болести које су данас захватиле читав свет, тако да у томе будемо победници.

Још једном, честитам вам, браћо и сестре, срећан Божић, желим свима вама здравља, среће и спасење. Нека Божји мир и Божија благодат, о којима анђели певају у Божићној ноћи, испуне наша срца и наше породице, нашу украјинску земљу и цео свет. Срећан Божић!“

Садржај целе ове поруке је о Христу, догађајима и смислу Божића. Његово Блаженство Онуфрије прича не о томе да би Бог требало да нам помогне да се изборимо са пандемијом или да одбранимо територијални интегритет, већ да је „Син Божији, из своје љубави према нама, људима, дошао код нас на земљу да нас узнесе на небо. Син Божији постаје Син Човечији да би од нас, људи, направио синове Божије по благодати“. Захваљујемо Богу на томе да је „Он дошао на земљу, да је Он нас спасио, да је Он нас уздигао на небо“, а не због среће, здравља итд. Молимо се Богу да „Он ојача нас и да да нам снагу да достојно поднесемо сва искушења и болести“, а не да Он држави дарује победу и праведан мир.

Какви су пастири таква је и паства?

Сумирајући, поновимо речи бившег митрополита Александра (Драбинка): „Кажем ово у оном контексту да нам буде јасно ко нас предводи. Имамо представу о томе, чиме управљају, ако имамо представу о томе, ко предводи“. Дакле, имамо разумевање, ко води. Полазећи од тога, можемо да направимо закључак о томе шта су заправо УПЦ и ПЦУ. И овај је закључак недвосмислен:

Украјинска православна црква је Црква Христова, која уједињује људе са Богом и води их у Царство Небеско.

Православна црква Украјине је  – структура која покушава да постане ослонац украјинске државности, да се бави земаљским проблемима у организацији земаљског царства у оквиру наше земље. Што је само по себи врло добро дело, али нема никакве везе са делом Господа нашег Исуса Христа.

Ево, овакав је испао манифест бившег митрополита па, наравно, свако сам за себе одлучује: с ким и где жели да иде и шта му је од више вредности.


ИЗВОР: https://spzh.news/rs/zashhita-very/76960-manifest-drabinko-chem-javlyajutsya-na-samom-dele-upc-i-pcu

Подели: