Анализе

Студент Правног факултета Душан Дачић направио је веома занимљиву мапу распрострањености и особености крсне славе у Срба

  • Слава се уз коло и гуслање налази на УНЕСЦО-вој листи нематеријалног културног наслеђа и слави се од Анкориџа до Владивостока. Свуда где има Срба, слави се слава

Дачић за МОНДО каже да је у протекле три године направио преко 70 карти о разним темама које се тичу Србије и српског народа и да је пожелео да поред свега досад урађеног, обради и славу.
“Срби су специфични хришћани и православци баш по слави, а досад нисам наишао ни на једну карту простирања славског обичаја, што је за мене био мотив више при раду”, рекао је он.

Kаже да је процес мапирања овакве теме био врло компликован.

“Рекао бих да је ова карта досад била најзахтевнија за израду због велике разлике између становништва разних области и њихових обичаја, као и племена у Црној Гори и Албанији, које је требало што једноставније представнити на самој карти, ради разумљивости”, навео је Дачић.

Он је објаснио да нису представљени само данашњи славари већ и простори где се у прошлости славила слава, као и места где католици и муслимани славе.

Најчешће славе у Србији су Никољдан, Митровдан и Ђурђевдан, а Дачић каже да се ни у региону слика у том погледу посебно не мења.

Наводи и да неке мање области често имају као најчешћу славу неког другог светитеља, на пример светог Илију (Илиндан) који је такође врло честа слава.

На мапи коју је Дачић урадио уз помоћ Игора Јарамаза, политиколога из Београда, Милопа Стојановског и других колега, може се видети да су најчешће славе међу Власима – Митровдан, Никољдан и Аранђеловдан, а да у такозваном Румунском Банату где су Срби некада чинили значајан део становништва, данас их скоро нема.

Исто тако, занимљиво је да Бугари у царибродским селима немају крсну славу, већ славе сеоску славу.

Иначе у западној Бугарској је славски обичај до Првог светског рата био потпуно потиснут и замењен до тада непознатим празником – Именданом.

Исти празник заменио је славу и у деловима вардарске и беломорске Македоније.

У Старој Србији и Македонији слава има и локалне називе – сведен, служба, слуга, ден.

Албанска католичка племена Груде, Хоти, Kлименти, Kастрати, Шкреље, Шаље, Берише, Душмани, Шоши, Топлана, Мазреку, Kири, Плани, Мертури и Никај славе славу и покровна слава свих племена је Никољдан.

На Макарској ривијери постоје хрватска села чији житељи славе славу: Заострог, Дрвеник, Подаца, Брист, Градац, Баћина, Живогошће, Игране, Подгора, Драшнице, Вргорац, Kокорић, Сридуша, Kленак, Kозица, Завојане, Равча, Драгљане, Бања, Kотези.

До 10. века се у Дубровнику славио Срђевдан.

Најчешће славе у Босни на крају 19. века биле су Ђурђевдан, Никољдан, Јовањдан, Стефањдан и Аранђеловдан.

Мапу распрострањености и особености српског славског обичаја коју је урадио Душан Дачић можете да проучите овде.


ИЗВОР: Мондо

Подели: