Анализе

Демократе би да вечно владају ПОСТБЕЛОМ Америком – хоће ли у томе успети?

СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА ЋЕ ПО ПРВИ ПУТ ИЗ БЕЛЕ КУЋЕ ВЛАДАТИ ТАНДЕМ (БАЈДЕН-ХАРИС)

  • Магазин Time је за „личности 2020.“ изабрао Џоа Бајдена и Камалу Харис. Тако је прву „тандемократију“ у историји Америке на неки начин – зацементирао. Јер, последњих недеља предизборне кампање међу бирачима-демократама  је активно промовисана теза „у ствари, ми бирамо Камалу“
  • Врховни суд САД је донео очекивану одлуку,  али се ниво унутрашњег непријатељства неће смањивати без обзира на то како ће је примити и поднети власти 18 побуњених држава“
  • Под влашћу ТАНДЕМА ће остаци „беле Америке“, а то је ипак половина земље, бити даље потискивани и то тако да се више никада не врати на власт. Она то схвата и зато се борила протеклих месеци, али је изгубила битку са „вашингтонском мочваром
  • Сада се поставља питање: да ли је ово заиста крај? Да ли ће се трамписти, који су демонстративно и више пута понижавани, разићи и чекати своју судбину?
  • Веома је тешко рећи шта ће даље бити.  The New York Times показује одређени страх: шта ако раскол није игра (републиканаца), ако је – стваран? Шта, ако су републиканци озбиљни? Да, шта ако се Сједињене Државе заиста располуте?      

_________________________________________________________________

АУТОР: Виктор МАРАХОВСКИ, РИА Новости

У ЖИВОТУ велике нуклеарне силе две ствари су се догодиле готово истовремено.

Прво је магазин Time прогласио не `личност године`, већ – људе године. И, ти људи нису здравствени радници који су удар пандемије и свој подвиг у Америци сами платили хиљадама (ово није претеривање, већ чињеница) сопствених живота.

Ти људи су још увек непотпуни победници америчке председничке трке Џо Бајден и Камала Харис, као људи који „мењају америчку историју“.

Проглашени су као пар, што је необично јер раније потпредседници САД никада нису додавани председницима тријумфаторима, али је Харис придодата, најмању руку, проницљиво.

Бајден ће у тренутку ступања на дужност већ имати две године преко просечног животног века мушкараца у САД, па се чини да уредници Time прилично цинично гледају у будућност.

Теза „у ствари, ми бирамо Камалу“ активно је промовисана последњих недеља предизборне кампање међу бирачима-демократама – тако да су прву „тандемократију“ у историји Америке медији на званичном нивоу једноставно зацементирали.

Друго важна чињеница је да је амерички Врховни суд одбио да размотри тужбу тексашког државног тужиоца који је тражио да поништи изборе у четири кључне државе које су обезбедиле победу тандему Бајден-Харис. Тужби Тексаса претходно се придружило још 17 америчких држава и 100 конгресмена.

Све у свему, Бајден и Харис ће, очигледно, почетком следеће године ипак ући у Белу кућу – али ући ће против воље Тексаса, Мисурија, Алабаме, Арканзаса, Флориде, Индијане, Канзаса, Луизијане, Мисисипија, Монтане, Небраске, Северне Дакоте , Оклахоме, Јужне Каролине, Јужне Дакоте, Тенесија, Јуте и Западне Вирџиније.

Ово је у водећим америчким медијима приказивано уобичајено за модерну западну медијску сферу: сама тужба је била закопана негде под гомилама других вести, али вест о њеном одбијању постала је главна на насловним странама.

И одговор четири државе на тужбу из Тексасу у медијима САД је звучао много гласније од вести о самој тужби: „Џорџија, Мичиген, Пенсилванија и Висконсин позвали су у четвртак Врховни суд САД да одбаци тужбу коју је поднео Тексас а подржао Доналд Трамп како би обезвредили победу Џоа Бајдена. Навеле су да цео случај нема чињеничну ни правну основу и да садржи „лажне“ наводе. Тексас тражи да суд преиспита масу неутемељених навода о изборним проблемима које су овај суд и други судови већ разматрали и одбацили“, – цитиране су речи Џоша Шапира, државног тужиоца Пенсилваније.

Медији демократа (рецимо, The New York Times) наводили су да републикаци не покушавају озбиљно да преокрену ситуацију, већ да постигну поене у игри коју су изгубили:

„Ова шамарчка и непромишљена тужба нема озбиљних шанси за успех. Подршка тужби Тексаса бациће земљу у страшан хаос, који ће обавезно пратити насиље … Свесни свог пораза, републикански званичници су спремни да иду напред са иницијативом која ће, уколико успе, растурити Сједињене Државе. Дозвољавају себи да се играју политике знајући да Врховни суд неће све ризиковати због Трампа “.

Можда републикански званичници  и јесу фолирали са обраћањем судовима. Међутим, постоје (и нису нигде отишли) сасвим стварни милиони трамписта који се и даље окупљају у знак подршке свом кандидату – за кога је гласало више од 70 милиона Американаца. Више него икада раније за било ког председничког кандидата, укључујући Обаму, Буша (млађег) и Клинтона.

Бајден тврди да ће бити председник свих Американаца, али ће бити тешко затрпати јаз који постоји између две половине те нације.

Водитељ MSNBC Ал Шрептон назвао је тужбу Тексасa „чисто расистичким покушајем да се црним гласачима одузму права“.

Пенсилванија је оптужила Тексас за „побуњеничко понашање“.

Врховни суд је, наравно, донео очекивану одлуку,  али се ниво унутрашњег непријатељства неће смањивати без обзира на то како ће је примити и поднети власти „отцепљених држава“ .

Победа тандема Бајден-Харис ни на који начин не елиминише социјалне супротности у САД јер су супербогати Американци на пандемији постали још богатији, а сиромашни – сиромашнији.

Кад уђу у Белу кућу, биће пред изузетно тешким избором: да почну да озбиљно `шишају` супербогате Американце, или да – по традицији – само имитирају борбу са елитом. У овом другом случају ће опет бели конзервативци губити у корист разнобојних мањина. Дакле: америчка бела средња класа, мада је и она сама разнобојна.

Харис ће вероватно – чак и при живом  Бајдену – на следеће изборе изаћи као локомотива демократа и биће јој много пријатније да влада, како је оценио The Guardian, у „постбелачкој Америци“.

Ово значи да ће остаци „беле Америке“, а то је ипак половина земље, бити даље потискивана и то тако да се више никада не врати на власт.

Она то схвата и зато се борила протеклих месеци, али је изгубила битку са „вашингтонском мочваром“.

Сада се поставља питање: да ли је ово заиста крај? Да ли ће се трамписти, који су демонстративно и више пута понижавани, разићи и чекати своју судбину?

Веома је тешко рећи шта ће даље бити.

Само, поменути текст из The New York Times садржи и одређени страх: шта ако раскол није игра (републиканаца), ако је – стваран? Шта, ако су републиканци озбиљни?

Да, шта ако се Сједињене Државе заиста располуте?

       (сажета верзија текста)


ИЗВОР: http://fakti.org/media-menju/demokrate-bi-da-vecno-vladaju-postbelom-amerikom-hoce-li-u-tome-uspeti

Подели: