Анализе

„BANDIT ILI PESNIK“, ТЈ. НЕУСТАВНИ БАНДИТИЗАМ КОЈИ ТРАЈЕ 14 ГОДИНА

НЕМОЈМО СЕ ДАНАС ЗА СВЕ „ВАДИТИ“ НА КОРОНУ, НЕ ТРАЈЕ ОНА ГОДИНУ ДАНА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, НЕГО МНОГО ДУЖЕ

ПИШЕ: Драгољуб Збиљић

Такво ниподаштавање Устава Србије на сваком нивоу културе у Србији у пракси дуготрајући је својеврстан „државни бандитизам“ и ништа друго. Почев од учених лингвиста па преко често неуких политичара, уместо да се после 14 година, коначно почне примењивати уставна обавеза најпре у српском правопису и српској лингвистици, па онда у политици и код власти од врховне до најниже да се види одговорност и у примени уставне (од народа изгласане на референдуму) обавезе у Србији да се поштује правна држава која није могућа без примене уставних и законских решења у складу с Уставом, код нас се у Србији наставља практични и школски обмањивачки „бандитизам“ – да се багателизује оно што је народ изгласао прописано у Уставу Србије.

У Члану 10. Устава (то треба стално понављати док се не примени)  јасно, да јасније не може бити, пише у вези са српским језиком овако: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо“. Што би рекли у својој лексичкој варијанти браћа Хрвати, у Србији, унаточ (упркос) Уставу, организатори чак и културних манифестација као што је ова из наслова „Бандит или песник“, неће да прочитају Устав па да српски језик пишу ћирилицом, како то налаже народни Устав, а не да настављају оно што је, као обману, пропагирала комунистичка владавина у Југославији која је плански и лукаво антисрпски фаворизовала хрватску абецеду у језику Срба до те мере да је раширена лаж да је хрватско национално писмо, тобож, „српска латиница“.

Када ће Срби, тј. њихове власти, пре свега, које су плаћене да спроводе уставно право (и) Срба на своје писмо у Србији, да схвате ту обману и да је не крију од српскога народа данас. Када ће најпре лингвисти да то школски јасно објасне делу неупућеног народа и ђацима да је српско писмо само ћирилица и тако је и регистрован српски језик само с ћирилицом у међународним институцијама, да је ћириличко писмо стуб српског културног и општег идентитета и да лингвисти сачине правопис у једноазбучју, како то раде одавно сви лингвисти у Европи и свету? Код нас се лингвисти и даље у Матици српској, у САНУ, у Институту за српски језик и у Одбору за стандардизацију српског језика држе и даље доследно Новосадског договора о српскохрватском језику и лажној равноправности писама, па никако да српски правопис усагласе с прописаним уставним правом Срба на своје писмо у свом језику. То српски лингвисти неће да ураде, па и даље сачињавају (задржавају) за народне паре и на народни трошак „Речник српскохрватског књижевног и народног језика“ у САНУ, а не српског језика.

Немају ни морално ни било какво друго право српски, плаћени од народа, лингвисти и српске власти да тако, наопако, троше српке народне новце и да раде противно своме народу, као у овом драстичном случају у вези са српским писмом које је народ заштитио у изгласаном Уставу, али власт и лингвисти не дозвољавају, ево тачно 14 година, да се уставно право Срба на своје писмо спроводи у пракси чак и у самој Србији.

То тако наопако у вези с писмом у свом језику раде и дозвољавају већ 14 година у Србији само српске власти и српски лингвисти. Па, ево, тога се наопаког држе и ови који су у Београду организовали песнички фестивал „Bandit ili pesnik“ као да су га организовали у Загребу по хрватском Уставу.

Срби су дужни, побогу, ваљда да  у писму да примењују и за Србе српски, а не хрватски Устав у писању српског језика.

Подели: