Анализе

Американизација српске опозиције

  • Недавни председнички избори у Америци су оголили сав бесмисао „демократије“ и „слободног“ новинарства. Амерички избори су били све само не демократски. Протекли су уз бројне махинације, како на самом гласању, тако после. Уз пандемију, улога медија је била кључна за победу Бајдена

Многе је изненадило па и шокирало како у „колијевци демократије“ има јако мало исте. Посебан шок су изазвале уличне борбе између антифе и трамповаца, медијски некоректни извјештаваји, нарочито великих медијских кућа, које су навијачки и острашћено и отворено подржавале Бајдена.
Верујемо да су се многи уверили да не постоји независни кандидат, да свако од њих има озбиљне лобисте и заступа одређени интерес. Бајден је заступао интересе најјачих лобија и корпорација, тако да су му медији били наклоњени у потпуности.

Уз сав очигледан недемократски изборни процес у Америци српска аутошовинистичка политичка сцена је са радошћу дочекала медијско проглашење Бајдена за победника. У остацима остатака онога што данас сматрамо српском опозицијом, а која се заклиње у демократију и демократске вредности, прекид преноса прес конференције, на тзв. либералним америчким медијима, председника Трампа је изазвао еуфорију и одушевљење. Онима који себе називају грађанима и којима су пуна уста слободе медија, одушевљење је изазвала ЦЕНЗУРА. Тако је опет хипокризија избила у први план.
Врхунац деловања српске опозиције је постао твитер активизам. Хејтовања, згражавања и жалопојке у истом мехуру истомишљеника. „Твитер опозиција“ – како је већ сад многи зову, заиста само тамо постоји. То наравно није добро за друштво. Није корисно за политичку сцену Србије да не постоји опозиција. Опозиција се свела на уличне преформансе Маринике Тепић, жене која ни сама није сигурна у којој је тренутно странци. Општој јавности постала је позната по потпису да се у Сребреници десио геноцид над муслиманима, као и осталим антисрпским становиштима. Жена коју толико форсира нехаризматични Ђилас да је и најокорелијим аутошовинистима досадила.

Друга појава је судија Мајић, познат по томе што је ослободио Гњиланску групу и по томе што му је прихватљиво да одрасли мушкарац обљуби тринаестогодишњу девојчицу, за шта је лично донио ослобађајућу пресуду.

Поменути опозиционари не представљају никога, немају нити харизму нити било шта да покрену то што је некоћ била српска опозиција. Немају ни снагу да покрену младе људе да се занимају политиком или да приђу опозицији.
Једина реална нада опозиције постаје „амерички сценарио“ односно офанзива кроз медије. Независни медији ни у Србији не постоје. Антивучићеви су постали антисрпски, да би направили атмосферу да су само напредњаци Срби и тиме продублили јаз у већ подељеном друштву. И тако је програм опозиције постао антисрпски, док већина заправо бојкотује и власт и опозицију. Тако вештачки креирана подела на грађански део политичких странака и онај који је тобоже српски, уз натполовични број апстинената, може овакав политички систем да одржи готово до у вечност. Но питање је да ли то политички актери заиста и желе. Могуће је да су и власт и опозиција у некаквом дилу. За сад је ова синергија очигледна. То ипак не значи да опозиција не ели да постане власт и узме већи део колача.

Тихо се провукла вест како Медија група иначе власница N1 и NOVA S, купује и дневни лист Данас-памфлетски аутошовинистички лист. Покушај доминације над медијима је једина шанса „опозиције“ зато су чешће протестовали испред РТС него испред Скупштине, Председништва или Управе Града.
Јасно је да је сада опозиција након бесмисленог бојкота сву своју наду положила у утицај кроз медије. У медије који пре свега спроводе страну агенду и антисрпски утицај.
Мало вероватно али чини се да ће српска опозиција опонашати дојучерашњу опозициону Демократску странку Америке. Заправо наши либерали и грађанисти то одувек раде. Никада нису имали своје аутентичне политичке потезе а често су копирали и дословно пресликавали и маркетинг америчких Демократа.
Не треба да нас изненади ако сутра покушају од Душана Теодоровића да начине Српског Џо Бајдена. Теодоровић онако сенилан са небулозним изјавама прилично и лични на Бајдена. А од Маринике Тепић Камалу Херис, мањина, антифа и шта већ не. Очи српских „демократа“ су увек усмерене на Запад, чак и кад је он дивљи и када се служи недемократским методама. Воља народа постаје пројектована воља медија. Сад је очито да и наша опозиција у свему жели да ископира америчку и да не желе доћи вољом народа кроз било какав демократски процес већ као и њихови узори са запада кроз диктат „медија“.

Андреј Илић, Видовдан

Подели: