Анализе

ДА ЛИ ЈЕ ТО КРЕНУЛО НОВО НЕУСТАВНО ПОЛАТИНИЧАВАЊЕ И СРПСКИХ ДРЖАВНИХ ИНСТИТУЦИЈА?

Поводом двадесет година уставног рата „Ћирилице“ за ћирилицу (2001-2021)

По Члану 10. Устава Србије у коме за српски језик пише: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо“ овај испис је неуставан. По чијем се, ДАКЛЕ, Уставу пише латиничким писмом у српском Министарству финансија?

До сада се ово није догађало, бар када су у питању државне институције, још од времена владавине Слободана Милошевића. Да ли се то кренуло у довршавање латиничења српске дражве?

Повод за реаговање је доњи чланак у Политици, који је илустровала латиничном таблом Министарства финасија. Погледајте:

Србија рефинансирала најскупљи дуг емитовањем нове обвезнице

Министарство финансија саопштило је да се Србија данас, након седам година паузе успешно вратила на доларско тржиште хартија од вредности ради превременог откупа обвезница из 2011. године у америчким доларима по стопи приноса од 7,5 одсто и купонској стопи од 7,25 одсто.

Након презентације остварених макроекономских резултата Србије пред међународном инвестиционом јавношћу, као државе са најмањим падом економије у Европи у овој години, као и највећим очекиваним растом у следећој, данас се приступило прикупљању понуда за нову емисију обвезница у вредности од 1,2 милијарде долара, наведено је у саопштењу.

Министар финансија Синиша Мали рекао је да је остварена тражња од преко шест милијарди долара, што је пет пута више од понуђене вредности емисије, коју је исказало 200 респектабилних, пре свега америчких и британских фондова, осигуравајућих кућа и банака.

„Све то показује велико поверење инвеститора у реформе које спроводи Влада Републике Србије у области економије и јавних финансија” рекао је Синиша Мали.

Нове десетогодишње обвезнице су емитоване у износу од 1,2 милијарде америчких долара по приносу од 2,35 одсто, купонској стопи од 2,125 одсто и финалној каматној стопи у еврима, након реализације хеџинг трансакције, од 1,066 одсто. Остварена стопа је седам пута нижа од стопе претходно издатих обвезница из 2011. године, што је уједно и био циљ нове емисије. Обвезнице ће бити листиране на Лондонској берзи.

„Искористили смо повољне услове, најбоље у овој години, како бисмо још једном изашли на међународно финансијско тржиште и скупљи дуг заменили много јефтинијим. Такође, ово је најмања каматна стопа коју је наша земља икада добила на тржишту капитала, боља чак и од емисије обвезница из јуна и новембра 2019. године у времену значајно стабилнијих тржишних услова”, рекао је министар финансија.

Он је додао да се средствима нове емисије отплаћује 900 милиона долара обвезница емитованих 2011. године, од укупно 1,6 милијарди долара колико доспева у септембру 2021. године, наведено је у саопштењу.

„На овај начин Србија је успела да већи део обвезница превремено отплати још ове године, уштеди на отплати камата следеће године и тако смањи укупне потребе за финансирањем у 2021. години, како бисмо што снажнији и спремнији дочекали наредну годину”, истакао је Мали.

Према његовим речима, водећи се најбољом међународном праксом активног управљања јавним дугом, Министарство финансија закључило је унакрсну валутну своп трансакцију којом обавезе по основу емитоване обвезнице конвертује у евре по значајно нижој финалној каматној стопи.

Своје обавезе по основу емисије деноминоване у доларима, Србија ће исплаћивати у еврима по купонској стопи од 1,066 одсто на номиналну вредност емисије након конверзије од 1,016 милијарди евра, наводи се у саопштењу.

„То значи да је Министарство финансија искористило прилику повољног односа курса евра и долара у овом тренутку као и тренутну дивергенцију између доларских и еурских каматних стопа на међународном тржишту капитала и постигло најповољнију цену задуживања, уз оптимизацију валутне структуре јавног дуга, а све у циљу заштите од ризика промене девизног курса”, објаснио је министар, а како се у саопштењу додаје на овај начин остварене су додатне уштеде од око 11,6 милијарди динара.

Како је рекао, на овај начин Србија први пут уводи нову праксу хеџинга, тј. коришћења финансијских деривата у сврху заштите од девизног и каматног ризика, у складу са међународно препознатим ИСДА стандардима, а „тиме се даје снажан подстицај развоју домаћег финансијског тржишта кроз пример активног управљања финансијским ризицима”.

„Повратак на доларско тржиште хартија и нова емисија деноминована у доларима, омогућава Србији да остане присутна у индексу обвезница тржишта у развоју ЕМБИ Индекс, чиме се осигурава њена видљивост на америчком тржишту капитала, као и на широј међународној инвестиционој мапи”, закључио је министар финансија.

Превременом отплатом доларских обвезница средствима нове емисије, учешће јавног дуга општег нивоа државе у БДП-у, остаје на раније пројектованом нивоу, испод 60 одсто, док су истовремено искоришћени повољни услови на тржишту, да се обезбеде додатна средства за сервисирање дуга и у наредној години, додаје се у саопштењу, преноси Бета.


ИЗВОР: http://www.politika.rs/scc/clanak/467336/Srbija-refinansirala-najskuplji-dug-emitovanjem-nove-obveznice

Подели: