Анализе

Војвода Геворг Чавуш, планински лав Сасуна

  • Геворг Чавуш (Գէորգ Ղազարեան) је био чувени јерменски федаински војвода (1870-1907). Борио се да заштити свој народ од „Хамидијанаца“, турских пљачкаша јерменских сељака у Тарону и Сасуну. Био је пример јунаштва и чојства јерменских федаина

ПИШЕ: Душан Ковачев

Рођен је у селу Мктинк. Учио је манастирску школу у Мушу, заједно с Арабоом, првим вођом јерменских федаина. Са Арабоом заједно се одметнуо ради борбе против турских насилника и био му је главни сарадник. Оженио је Егине, која је такође била федаинка. Лик ове јерменске јунакиње сачуван је на једној поштанској разгледници из 1910. године.

Занимљив куриозитет је да је прва поштанска разгледница била дело Срба, штампана на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша (данас Србобран) 1871. г. у Бечу, у штампарији српског листа „Змај“, великог српског писца, угледног родољуба и лекара Јована Јовановића Змаја. И ова разгледница имала је родољубиви смисао.

Непоколебљиву приврженост високом моралу федаина, Геворг Чавуш је показао казнивши сопственог ујака због отмице једне Јерменске девојке. Горштачко поштовање женске части било је обавезно међу јермениским јунацима. Прастари јерменски спев Сасна црер бележи да чак ни древном сасунском јунаку Давиду није опроштена повреда женске части. Ујак Геворга Чавуша је припадао устаничком покрету Јермена и својим неделом је окаљао образ федаина. Уверење о ујаковом неделу је Геворг Чавуш добио од свог саборца и командира Арабoа. Породични обзири према вољеном ујаку нису били снажнији од неприкосновене девојачке части и Геворг Чавуш је ујака казнио смрћу.

Пошто су турске власти ухапсиле Арабоа, Геворк Чавуш је ухватио издајника који је Арабоа потказао и казнио га смрћу.

Геворг Чавуш је удружио федаине с групом јерменског војводе Амбарцума Бојаџјана који је самостално организовао народне милиције ради одбране јерменских села. Жестоко су се супротставили казненој експедицији султана Абдул Хамида 1894. године, али је Геворг Чавуш тада ухапшен и бачен у тамницу.

Eгине, супруга Геворга Чавуша, фотографија са поштанске разгледнице

Из турске тамнице је Геворг Чавуш побегао после две године и прикључио се Јерменској револуционарној федерацији (политичка партија која се залагала за ослобођење Јермена надахнута идејама социјализма). Тамо је упознао Зоравара Андраника Озањана (касније чувеног јерменског генерала руске армије), па су се обојица заједно борили у народном отпору против Абдул-Хамидове казнене експедиције. Потом се ставио подкоманду војводе Ахбјура Сероба.

Геворг Чавуш је смртно рањен у борби с Турцима у Сулуху код Муша, јер није хтео да узмакне пред непријатељем. Два дана након рањавања је преминуо.

Својом праведношћу, гостопримством и великодушношћу је придобио поверење многих Курда, које је отомански режим окупио у злочиначке банде зване „Хамидије“,  створене би терорисале Јермене. Радом Геворга Чавуша, захваљујући његовом труду и срдачности, Курди су схватали да су злоупотребљени и престајали да буду непријатељи Јермена. Курди су тада чак напуштали „хамидијанске“ одреде, па су и сами ступали у борбу против Османлија у договору с федаинима.

Геворг Чавуш је уживао огромно народно поштовање као осветник беспомоћних несрећника којима су зулумћари наносили зло.

Захвалност:

Исправке назива у складу с јерменском фонетиком љубазно је извршио Бабкен Симоњан.

Подели: