Анализе

План ликвидације Молдавије као државе се остварује

  • Године 2020, 1. новембра у Молдавији су одржани председнички избори. Након обраде 100% гласова, победници првог круга били су лидерка прозападне опозиционе Партије акције и солидарности Маја Санду са 36,16% гласова и Игор Додон са 32,61% добијених гласова
  • Млитави, избегавајући вишевекторски приступ Додона губи пред Сандуовој чврстој оријентацији ка Западу

ПИШЕ: Владимир МАЛИШЕВ

Имајући у виду да је на претходним председничким изборима у октобру 2016. године, Додон добио 47,9% гласова, а Санду – 38,7%, динамика промена током четири године Додоновог председниковања је очигледна. Разлог је у великој мери последица вишевекторске политике Кишињева. „Желимо да будемо пријатељи не само са ЕУ, са којом је влада потписала споразум о придруживању 2014. године, већ и са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ) и са Русијом, са којима су односи приметно захладили током деценије када је на власти била коалиција проевропских партија“, објашњава Додон.

Маја Санду, која је дипломирала на Харварду, никакве вишевекторности нема. Уверена је да Молдавија има само један пут – интеграцију са Румунијом („интеграција“ значи постепено „гутање“ Републике Молдавије од стране Румуније). Сада је, дакле, јасно да Додонова млитава вишевекторност губи пред Сандуовој принципијелној оријентацији према Западу.

… Аутор ових редова посетио је Републику Молдавију у саставу делегације Санкт Петербурга. Не постоје визе за руске држављане у Молдавији, али граничар на контроли пасоша на аеродрому у Кишињеву предаје руске пасоше особи у униформи која стоји иза његових леђа, а он поново почиње да испитује о разлозима посете, иако идемо у Комрат, главни град аутономне територијалне јединице (АТО) Гагаузије, која се налази у оквиру Републике Молдавије и носимо поклон гувернера Санкт Петербурга – комплет књига за децу, прваке, (до 1. септембра нисмо сазнали да ли су књиге стигле до деце).

Разговарамо са возачем аутомобила који нас води из Кишињева. Питамо га колико зарађује месечно? Ако се леје прерачунају у руске рубље то је око 5.000 рубаља. „И мораш да радиш, грбаш од јутра до вечери. Када је постојао СССР, за једну рубљу се могло купити шест векни хлеба, а сада? Посла нема, сви одлазе. На пример, мој син живи и ради у Санкт Петербургу, а нећакиња у САД. Како преживљавамо? Повртњак! Како другачије?“, јада се возач.

Комрат је мали град, али свако ко у њега уђе из Русије запрепашћен је што су сви знакови у њему исписани на руском језику. Становници главног града Гагаузије такође говоре руски, иако у овој аутономији постоје три државна језика: гагаушки, молдавски и руски. И сва три дана у Гагаузији свуда смо чули само руски, иако је матерњи језик народа Гагауза близак турском. Истовремено, већина Гагауза су људи православне вере.

Према попису становништва из 2004. године, у Републици Молдавији било је 155.600 Гагауза. Сада их нема више од 120.000. Они одлазе. Нема посла – нема живота. Закон АТО Гагаузије каже да, ако Молдавија постане део Румуније (ова перспектива је стално у ваздуху), Гагаузи задржавају право на самоопредељење.

Башкан (највиши званичник) Гагаузије Ирина Влах каже: „По питању сарадње са Русијом отишли ​​смо прилично далеко, почев од културе и завршавајући економским питањима … Само у 2016. години добили смо хуманитарну помоћ у вредности од 24 милиона леја. Говоримо о ватрогасним возилима, опреми за општине, аутобусима.“

А председавајући Удружења произвођача вина Гагаузије Константин Сибов каже: „У СССР-у су сви пили молдавска вина, али сада их немате. На пример, грузијска вина се продају у Русији, али наша, вина из Гагаузије, не! Зашто? Имамо и дивних шљива, било је одличног дувана. Сетите се и сам Стаљин је више волео дуван из цигарета ‘Херцеговина Флор’, али где је сад овај дуван? Морам вам искрено рећи да је једино место на планети где су данас Руси вољени више него што воле себе Гагаузија! “ – узвикује К. Сибов и завршава песничком цртом: „На свету не постоји веза јача од Руса и Гагауза!“

Међутим, све ове речи не крију бригу. Време истиче, а нема озбиљних резултата у развоју сарадње Русије и Гагаузије. У међувремену се проширује присуство Турске, која Гагаузе сматра делом турског света. Турци развијају бројне економске пројекте у Гагаузији, а изградили су и образовни комплекс. Генерални конзулат Анкаре отворен је у Комрату, Ердоган га је недавно посетио. Ердоган се из Молдавије вратио кући са највишом државном наградом – Орденом Републике и Редом Гагауза ЕРИ – највишом наградом Гагаузије. Постоји, дакле, разлог. Истовремено, заменика премијера Русије Дмитрија Рогозина неки су у Молдавији прогласили за персону нон грата.

 Ако говоримо о Кишињеву, онда се осећа снажан утицај Запада. Стално разговарају о пројекту Unirea-2018 (Ууједињење-2018). „Постоји план за брисање Молдавије као државе … Већ постоји буџет, кадрови. Извођачи су румунске колеге под вођством Сједињених Држава“, каже Валерии Осталеп, директор Института за безбедносне проблеме у Кишињеву, бивши заменик министра спољних послова.

…У Кишињеву смо посетили једну од највећих штампарија. Свуда су „планине“ спремних за отпрему књига и брошура са натписом „Објављено уз помоћ УСАИД-а“. Наш поклон за ученике првог разреда изгледао је жалосно у односу на ово брдо књига. А књиге на руском уопште се не објављују у Молдавији.

Читава република је уплетена у мрежу западних невладиних организација (НВО) и фондова. Према подацима УСАИД-а, 2012. године је у Молдавији регистровано више од 8.200 „организација цивилног друштва“. Сад их је још више. Непосредно пре избора, заменик Партије социјалиста Богдан Цирда представио је књигу о мрежи невладиних организација које се финансирају из иностранства. Број НВО у републици порастао је са 38 у 1991. години на 7.000 у 2007. години. То је посао! До 2020. године у малој Молдавији већ постоји 14.000 таквих НВО. „Ово омогућава невладиним организацијама да продру у све државне структуре: парламент, председничку администрацију, Национални центар за борбу против корупције …“ – каже Цирда.

Новац за молдавске невладине организације долази из фондације Сорош, Националне задужбине за демократију (НЕД) и Европске задужбине за демократију (ЕЕД). Према неким проценама, ова средства премашују државни буџет Републике Молдавије.

Добро је, дакле, што је Игор Додон оптимиста и најављује наде да ће победити Мају Санду у другом кругу гласања. Само, да нам је знати на чему се заснивају његове наде?

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2020/11/03/plan-likvidacii-moldavii-kak-gosudarstva-dejstvuet-52184.html

Подели: