Анализе

Арабо, први вођа легендарних јерменских федаина

  • Арабо (Արաբօ) је био први вођа федаина, јерменских бораца за народну слободу. Право име му је било Аракел Мхитарјан (1863-1893). Овај „горски цар“ Јерменије, први јe повео ослободилачки покрет Јермена из Сасуна и Тарона

ПИШЕ: Душан Ковачев

Родио се у селу Куртер у провинцији Битлис. Још као ђак школе у манастиру Аракелоц у Мушу, одметнуо се у планине да би се борио против турских насилника у областима Тарон и Сасун. Ухапшен је, петнаест година је потом провео у турском затвору. Затим је побегао из затвора и поново окупио федаине ради борбе за слободу још пре Првог светског рата. Значај Арабојевог дела описују стихови народне песме Зартир Лао која је почела да се пева у Сасуну деведесетих година XIX века:

Сасунске горе ветровите

да ли узалуд сањате?

И наведени стихови показују важну особину јерменске епике, лирски израз у епици.

Попут српског Карађорђа Арабо је својим делом јерменски народ пробудио да устане у борбу за своју ослобођење. Зато га је његов народ прозвао „планинским лавом“. И на дело јерменског јунака Арабоа, баш као на српског Карађорђа, могу се применити речи нашег Његоша:

Од витештва одвикнута,

у њим` лафска срца буди.

Арабо је страдао са четворицом другова у заседи на друму близу Муша 1893. у борби против банде турских зулумћара. Биле су то банде Курда које су наоружали Турци, да би на истребљење Јермена нахушкали један њима сродни народ.

Легендарном команданту федаина Арабу, који се први одметнуо у борбу за ослобођење  Јермена,  посвећена је песма јерменског народног певача (ашуга) Фахрата: Зартир Лао (Զարթի՛ր, լաօ). Песма опева јунаштво Арабоа и његових федаина који су се сви до погибије борили против непријатеља. То је народна песма с краја XIX века, а облик песме је вапај мајке која опева синовљеву јуначку погибију и страдање јунакапалих за слободу Јерменије. У позадини се хор пева: „буди се сине, идем да погинем ради тебе“. Песма је постала народна химна јерменске борбе за слободу.

Сличност горштачке епике песме Зартир Лао веома подсећа на сцену Његошевог Горског вијенца, у којем сестра Батрићева нариче за мучки убијеним братом да би народне граваре уверила у потребу да с речи пређу на дела и поведу борбу за ослобођење. И мајка попа Мила Јововића је игром и песмом прослављала ослобођење Никшића, иако је била у жалости за сином који је непосредно пред ослобођење изгубио живот. Том прилилком је Ћетна Петрова Јововић поручила:

Не ломи се турска сила

без погибије јуначке,

паше се сабљама сијеку

и топови на ханџар отимају!

Захвалност:

Исправке и корекције у тексту љубазно је извршио Бабкен Симоњан

Подели: