Анализе

Влада(н) у сенци

  • Нема бољег начина за јачање опозиције него да се формира „влада у сенци” из редова опозиционих народних посланика. Ево неких предлога ко би могли бити њени чланови
ПИШЕ: Игор Ивановић

Чак и најауторитарнији режими у овој епохи знају да није добро када немају јаку опозицију. За њих је опасније када немају скоро никакву опозицију, него када имају снажну парламентарну опозицију. Да не говоримо колико је добро за једну државу када има оптималну равнотежу између власти и опозиције, која се легално и легитимно осликава у скупштинском здању. Ако нема опозиције у парламенту, или је она тамо представљена само у траговима, онда и сама власт почиње да се неповратно урушава и да трули, кроз унутрашње сукобе, сплетке и политиканство. Можда звучи парадоксално, али самој власти из патриотских и демократских разлога треба помоћи тако што ћете подржати опозицију, да би ова ојачала до прихватљивог нивоа. Отуда и овај текст.

Има ли бољег начина за јачање опозиције него када се у Народној скупштини формира Влада „у сенци“ из редова народних посланика? Дакле, када се министри са једне и друге стране нађу директно супротстављени „један на један“! Тада је најлакша могућност избора, јер су испред гласача живи људи у арени који се боре именом и презименом, супротно од досадашње праксе скривања иза ауторитета лидера. Па онда да кренемо, чему губљење времена?

Сеља из сенке

Премијерки Ани Брнабић би требало супротставити Владана Глишића (Глиша) као премијера „у сенци“. Без обзира што је у односу на актуелну премијерку хендикепиран тиме што није хомосексуалац, као и тиме што није читаву радну каријеру, попут Ане Брнабић, провео као службеник у америчким невладиним организацијама, Владан Глишић ипак има солидних шанси да јој парира на многим пољима. Овај шумадијски хајдук можда није своја највећа достигнућа пружио у дигитализацији (иако је међу првима у Аранђеловцу имао дигитрон и сателитску антену која је преносила дигитални сигнал), али је много ближи обичном човеку из српског народа од дедињске премијерке чије порекло сеже до далматинских острва.

Првом потпредседнику Владе из редова СПС Бранку Ружићу, који је уједно и министар просвете, науке и технолошког развоја, најбоље би било супротставити Владана Глишића – Глишу. Иако ће Глиша тешко парирати академској каријери министра Ружића у којој доминирају  још ненаписани научни радови (упућени али недобронамерни тврде да се пишу на приватном факултету његовог страначког колеге!), чињеница је да шта год да је Владан Глишић радио током живота – сигурно је да по свим логичким законима мора имати више везе са просветом и науком него министар Ружић! У најгорем случају исто: дакле ништа.

Потпредседници Зорани Михајловић, која је уједно и министар за енергетику и рударство, најбоље би било да „на црту“ стане народни посланик Владан Глиша Глишић. Закони вероватноће казују да ће он тешко бити гори министар од г-ђе Михајловић. Ово министарство је веома битно и за Руску Федерацију, а од Зоране Михајловић тешко да постоји особа у Србији која је током каријере била већи непријатељ руским интересима у сваком погледу. Зато је потребно да се Глиша нигде не појављује, да ништа не предузима и ништа да не потписује, да би био бољи од актуелне министарке.

Слична логика би се могла применити и на следећег потпредседника Небојшу Стефановића, који је уједно и министар одбране. Он нема никакве везе са војском (вероватно није служио војни рок) и није по вољи руским војним интересима: тешко да се Шојгу обрадовао његовом постављењу. Зато би за парламентарну опозицију било најсврсисходније да му се супротстави посланик Глишић из Аранђеловца. И он као и новоизабрани министар нема никакве везе са војском, али има једну очигледну предност. Као мали, често се играо „четника и Немаца“ по шумарцима Букуље, када је по многим аутентичним сведочењима увек храбро јуришао на окупатора: већ ова чињеница, сама по себи, даје предност опозиционом министру. Да појаснимо: у крајевима одакле потиче Небојша Стефановић – као уосталом и код скоро свих његових колега и колегиница попут Ивице Дачића, Бранка Ружића, Ирене Вујовић, Гордане Чомић, Зоране Михајловић, Ратка Дмитровића, Александра Вулина и сл. – ова игра се зове „партизани и Немци“.

Стижемо до следеће потпредседнице Маје Гојковић, која је уједно и министар културе. Она је несумњиво културна особа финих манира, али због многих обавеза преузетих у инетересу српског народа, још увек није стигла да публикује обимне радове из културне тематике и није стигла да створи несумњиво вредна уметничка дела. Са друге стране, опозициона Влада „у сенци“ нема баш много избора када је реч о противкандидату за место министра културе. Зато би било најбоље да истури Глишић Владана, без обзира што овај виолентни Шумадинац има незгодну нарав и нема баш господске манире. Али је одрастао под липом Данка Поповића у комшилуку, где се наслушао најбоље српске усмене литературе, за разлику од новосадске Маје која је у свом природном окружењу могла да слуша само кардиоваслуларне заклетве Ђорђа Балашевића, који је „за заклетву Титу спевао стих“.

Следећи потпредседник је Бранислав Недимовић, уједно и министар пољопривреде. Иако се на први поглед чини да се међу опозиционим посланицима могу пронаћи многи противкандидати, књига спадне једва на једно слово када дођемо до конкретних имена. Овога пута избор је пао на посланика Владана Глишића – Сељу (иако га поједина историографија крсти надимком Глиша), који је значајан део свога живота провео у селу Гараш на Букуљи, где се од малих ногу сусрео са тешким бременом сељачких послова и где је у зноју и муци осетио шта је пољопривреда. Овде би било упутно да направимо малу дигресију да не би дошло до забуне: народни посланик Владан Глишић – Сеља није никакав род Слободану Принципу – Сељи, народном револуционару и учеснику НОБ-а. Поред велике бриге за пољопривреду још нешто везује актуелног министра Недимовића и његову сенку Глишића: обојица су имали исту чланску карту ДСС-а из периода када је још постојала политика у Србији.

Адвокат из сенке

Министарство спољних послова припало је правнику Николи Селаковићу који је такође у прошлости носио у џепу чланску карту ДСС-а. Зато је најлогичније да се и у редовима парламентарне опозиције пронађе неко ко је био члан ове странке. Најбоље решење је дипломирани правник Владан Глишић, који је додуше своје међународно искуство стекао као члан треће странке (Двери), али претежно у „хипи“ периоду дверјана, када су уместо моторних тестера носили крстове.

Министарство унутрашњих послова припало је Александру Вулину и пред опозицијом у Народној скупштини налази се нимало лак задатак да у сопственим редовима пронађе посланика који има приближно исто искуство у полицијским пословима као што има актуелни министар. То би могао бити Владан Глишић – Глиша, који додуше попут министра Вулина нема ни један минут у животу проведен у полицији, али је зато страствени заљубљеник у главни лик полицијског инспектора из серијала „Прљави Хари“, што му даје извесну предност у односу на официјелног министра који још увек ужива у гледању „Ужичке републике“ и „Партизанске ескадриле“. Посланик Глишић се такође као мали често играо „лопова и жандара“, што му је битно изоштрило инстинкте и учинило га конкурентнијим према актуелном министру (да не буде забуне: ова игра се исто зове код све деце широм бивше Југославије).

Време је да сада обрнемо редослед и да за Министарство заштите животне средине Владе „у сенци“ предложимо једно сасвим ново име, које ће сигурно многе изненадити: Глишић Владана! Када се мало повратите од шока насталог због овог решења, ако се случајно упитате какве везе има наречени Глишић са заштитом животне средине, следи муњевит одговор: исто као и Ирена Вујовић. Никакве. Значи, нерешено.

Гордана Чомић ће водити Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а како ствари стоје тешко да и она сама зна о чему је реч. Извесно је да нико у држави не разуме чиме ће се бавити ово министарство, па би било неопходно да ангажујемо преводиоца из ЕУ који би нам објаснио о чему се ради, пошто је ово министарство оформљено на њихову наредбу. Али министарка Чомић у сличним конфузним ситуацијама има велику предност у односу на опозиционог министра „у сенци“, ко год он био.

Министарка Чомић је у младости похађала специјалну школу у Кумровцу за перспективне комунистичке кадрове, као и Мило Ђукановић или Ненад Богдановић. И на том месту иницијације, где се родио највећи син наших народа и народности, они су стекли огромна знања и упознали заветне предмете, попут корита у коме се санкао мали Јожа. Пошто многи за министра „у сенци“ овог министарства предлажу недозрелог Владана Глишића, морамо да их упитамо да ли су свесни његовог животног хендикепа који се огледа у чињеници да се није школовао у Кумровцу? Са друге стране, они као аргумент наводе да је на претходним републичким изборима Глишић имао више гласова у центру Аранђеловца него коалиција Гордане Чомић у читавој држави! То јесте само наизглед тачно, али изгледа да они ипак нису свесни да се на изборима Гордана Чомић такмичила у инверзној дисциплини: што мање гласова, то сигурнија министарска столица! И ту је њено кумровачко искуство дошло до изражаја.

Министарство за бригу о породици и демографију припало је Ратку Дмитровићу. Многи злонамерници су одмах гракнули какве везе има новинар и публициста са бригом о породици, сем што је природно забринут? Опет су трчали пред руду, јер није реч о том Ратку Дмитровићу, који је аутор две добре књиге, већ о особи која има исто име и презиме као он, и која на овог врсног новинара и каријерног уредника веома подсећа физички. Наиме, реч је о феномену својственом овом подручју где је од средине педесетих почела државна крађа беба у породилиштима, када је махом „нестајао“ један од близанаца.

Тако се на нашим просторима појавио завидан број физички идентичних особа, које се чак исто зову из разлога што је промена имена и презимена била веома компликована због тадашњих бирократских правила. Зато се надамо да ће овај сазив Народне скупштине по узору на европске законе значајно упростити процедуру за промену идентитета „несталим“ бебама, да у будућности не би долазило до оваквих забуна. Но, да не дужимо: за министра „у сенци“ предлажемо Глишић Владана – Глишу, човека који се у Дверима толико бавио овом теметиком да није стигао ни да примети када су га избацили.

Кога супротставити Дарији Кисић-Тепавчевић, министарки за рад, запошљавање, борачка и социјална питања? Можда Владана Глишића-Глишића? Кандидата је пуно, али само Глишић-Глишић има велико штабско искуство којим може парирати докторки Кисић Тепавчевић: док је она седела у Кризном штабу, он је царовао у Горском штабу. Њено медијско присуство, коме би позавидели Ким Џонг Ун и Фидел Кастро заједно, биће несумњиво велика предност у односу на противкандидата „у сенци“, али и Глишић-Глишић има одређене адуте. Кад год би наступио у медијима, или би сменили уредника који га је позвао, или би избацили Глишића-Глишића из организације у чије име је наступао. Докторка Дарија је тешка срца прихватила министарску фотељу, остављајући српски народ на удару пандемије. Али је то урадила у име виших циљева, опет у име тог истог народа прихватила је министарску жртву. Она је била најсрећнија у хладу библиотеке, окружена стручним књигама, далеко од политичке арене.

Министарство за бригу о селу преузео је један из династије Кркобабић, па је зато логично решење да му се супротстави Владан Глишић – Сеља, али Сеља млађи, не онај Глишић Сеља (старији) што је кандидат за министра „у сенци“ за пољопривреду. Што би рекао наш народ – „и ми коња за трку имамо“, на њихову династију одговарамо – нашом! И овде да напоменемо: ни овај Сеља млађи није никакав род Слободану Принципу – Сељи, револуционару и учеснику НОБ-а. На време да кажемо да Сеља млађи није никакав род ни Ђорђевићу Млађи, да не би било незаслужених оптужби од стране власти.

Да не би превише дужили навешћемо само редом остале министре и њихове супарнике без додатних појашњења, пошто је ваљда свима јасно какав ће бити концепт Владе „у сенци“ на основу личних особености њених чланова. За саму Владу Србије то се не би могло рећи, али нам је све страхове одагнала премијерка Брнабић када је рекла да ће се борити „за бољи живот грађана“, као и да је приоритет „дигитализација“.

Дакле: евроинтеграције Јадранка Јоксимовић, а „у сенци“ Владан Глишић; здравље др Лончар, а „у сенци“ др Глишић (надимак „доктор Живот“); омладина и спорт Вања Удовичић, а „у сенци“ Влајко Глишић (право име није у употреби); трговина, туризам и телекомуникације Татјана Матић, а „у сенци“ Владан Глишић (а може и нико); финансије Синиша Мали, а „у сенци“ Глиша Велики; привреда Анђелка Атанацковић, а „у сенци“ Глишић Владан; грађевина и саобраћај Томислав Момировић МОНА, а „у сенци“ Влада Баленсијага Глишић; државна управа и локална самоуправа Марија Обрадовић, а „у сенци“ било ко од опозиционих посланика, бивших општинских функционера или одборника, и наравно Џеј… пардон, Глиша; остаје још правда Маја Поповић, а „у сенци“ ко други него – адвокат Владан Глишић?!

„Момци из Шумадије“

За министре без портфеља не би требало бирати колеге „у сенци“ из колегијалних разлога, јер ни овако не знају шта треба да раде, а замислите да им још на ту њихову конфузију поставите контраигру. Али би зато опозиција у Народној скупштини требало да у својој Влади „у сенци“ оформи бар једно другачије министарство, које не постоји у званичној Влади. Најбоље би било да то буде Министарство вера из два разлога. Први је што опозиција има истински верујућег кандидата Владана Глишића (у народу познат као прота Глиша) који има у свом искуству више литургија него што сви чланови Владе Србије имају књига у својим кућним библиотекама. А други, што у овој Влади Србије нема верујућег човека, јер је ово после времена Коче Поповића влада са највећим бројем партизана.

Постоји опасност да би код неких грађана овакав састав Владе „у сенци“ изазвао утисак понављања, односно утисак да није било превише кадровских освежења. Томе је крив ефекат крађе близанаца (о чему је већ било речи), али и илузија којом су изложени ти грађани. У чему је разлика између нечег што изгледа различито а у бити је исто, од нечег што изгледа и јесте исто? Јер ако Владан Глишић „овде остане сам биће страшно малобројан“. Зато је битно да грађани знају и то себи утуве у главу да није реч о једном те истом кандидату, већ је реч о огромној коинциденцији. Признајемо да је реч о некој шумадијској верзији филма „Момци из Бразила“, где се један лик и исто име врте унедоглед, а реч је о потпуно различитим особама.

Да се овакав феномен не догађа само код опозиционих посланика у Народној скупштини, већ и код њихових колега из власти, може нам послужити пример посланика Драгана Шормаза (СНС), великог НАТО лобисте, који је шеф делегације у Парламентарној скупштини НАТО. Не само да ликом, попут „несталог близанца“ невероватно подсећа на некадашњег посланика ДСС-а, већ има и исто име и презиме као он. А „комедијант случај“ је уредио да је тај Драган Шормаз из ДСС-а био најљући непријатељ НАТО алијансе и најтврђи противник сарадње са њом! Шта све може да задеси поштеног човека?!

Највећи хендикеп овакве Владе „у сенци“ је чињеница да у својим редовима нема једну трећину декларисаних хомосексуалаца, нити има прописан број жена. Зато би могла да наиђе на велику осуду код „наших европских пријатеља“, који би тешко прешли преко овакве суспензије демократске праксе. Али и за то постоји решење: свако треће (или чак свако друго!) заседање Народне скупштине Владан Глишић би се облачио у женску гардеробу, нападно нашминкан и са периком плавуше на глави. Ваљда је свима коначно јасно да тих дана не би морао да брије густу равногорску браду (или да због политичке коректности кажемо: браду сувоборских мештана?), јер би се обучен у жену длакавог лица још више приближио европском естетском идеалу оличеном у Кончити Вурст! Какав би то само био искорак према демократији, отворили би нам барем још пет поглавља!

На самом крају да кажемо да овакав кадровски састав Владе „у сенци“ крије једну фабричку грешку у себи, о којој морамо на време размишљати. Шта ако Владан Глишић одлучи да оде у манастир, или ако – не дај Боже – одлучи да бојкотује следеће изборе? Да ли то значи да би онда ванпарламентарна опозиција најзад морала да крене да прави одборе по Србији уместо што седи по кафићима „круга двојке“? Да ли би онда Владан Глишић био свестан колико би такав процес угрозио угоститељство у центру престонице, ионако већ урушено ковидом? Колико би само људи остало без посла? Зато се молимо Господу да Владан Глишић и сви његови близанци издрже читав мандат!

Игор Ивановић је публициста из Београда, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије и аутор књиге „Запад и окупација“ (Catena mundi, 2020). Ексклузивно за Нови Стандард.


ИЗВОР: https://www.standard.rs/2020/10/29/vladan-u-senci/

Подели: