Анализе

„Данас“: Друга влада Ане Брнабић клинички очишћена од руског утицаја

НА ЧЕЛО МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ – УМЕСТО ВУЛИНА – ДОШАО ЈЕ ЛОЈАЛНИ НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ

  • Први потез је било избацивање СПС из кабинета у Немањиној. Ивица Дачић је прекомандован на квази-значајну функцију председника Народне скупштине, а његовој партији ће припасти само Министарство просвете
  • Онда се кренуло са прекрајањем Владе тако да у ресорима најзначајнијим за Русију, а уједно и најзначајнијим за Америку буду поуздано „неруски“ кадрови, па је Александар Антић, досадашњи министар енергетике из редова СПС, замењен Зораном Михајловић, која важи за америчког човека у Влади Србије
  • Марко Ђурић је послат на имобилишућу функцију амбасадора у Вашингтону, а за министра спољних послова, уместо одстрањеног Дачића, постављен је Никола Селаковић. Рекло би се контрадикторно, али заправо, беспрекорно изабрано

_____________________________________________________________

ПИШЕ: Александар МИЛОШЕВИЋ

ДОБИЛИ смо коначно нову Владу. И шта је у њој најзанимљивије?

Да ли персонална решења? Да ли број министарки? Да ли улазак Гордане Чомић или излазак Расима Љајића?

Не, најзанимљивије је оно што на први поглед нећете приметити: Ова Влада је, наиме, клинички очишћена од руског утицаја.

Први потез је било избацивање СПС-а из кабинета у Немањиној. Дачић је прекомандован на квази-значајну функцију председника Народне скупштине, а са њим су отклоњени и сви његови министри (СПС је задржао једно министарско место да би и даље био „коалициони партнер“, али то место, министра просвете, још није попуњено, очито услед недостатка сагласности око његовог имена. Биће занимљиво видети ко ће то бити).

Затим је, сасвим тихо, у новој Влади изостало и име Ненада Поповића, бизнисмена са изузетно снажним пословним везама у Русији*.

Онда се кренуло са прекрајањем Владе тако да у ресорима најзначајнијим за Русију, а уједно и најзначајнијим за Америку буду поуздано „неруски“ кадрови.

Први такав ресор око кога се на светској позорници води рат између две суперсиле је енергија – конкретно гас, па је тако Александар Антић, досадашњи министар енергетике из редова СПС замењен Зораном Михајловић, која важи за америчког човека у Влади Србије.

И док на прву лопту делује да је Михајловићевој грађевина узета због превелике експонираности, сасвим је могуће да је заправо прекомандована у енергетику као Вучићев сигнал Трампу да ће бити доследан својим обавезама из Вашингтонског споразума у ком је „диверсификација енергетских извора“ (читај отклон од руског гаса и потенцијално приклањање америчком течном нафтном гасу) врло експлицитно наведена.

Затим се и други велики фронт геополитичке борбе Москве и Вашингтона, војна сила, преломио на саставу кабинета Ане Брнабић. Човек у костиму униформе Александар Вулин, псеудо левичар, псеудо социјалиста и вероватно псеудо путиновац, морао је да излети.

На његово место дошао је лојални Небојша Стефановић, док је псеудо вучићевцу Вулину припао спољнополитички гледано неважни ресор полиције у ком ће моћи да настави да носи своје омиљене костиме.

Председник Вучић остаје доследан својој косовској агенди.

Марко Ђурић је претходно послат на имобилишућу функцију амбасадора у Вашингтону, а за министра спољних послова, уместо одстрањеног Ивице Дачића, постављен је Никола Селаковић.

Рекло би се контрадикторно, али заправо, беспрекорно изабрано.

Селаковић, досадашњи генерални секретар Председништва Србије, лојалан и безбедан избор, без сопственог политичког потенцијала, дакле под пуном контролом, а са довољно „патриотског бекграунда“ да служи као смоквин лист, нови министар спољних послова ће одлично послужити у овом прелазном периоду.

Ако се састав нове владе гледа кроз овакву призму, сви нелогични избори постају разумни. Многи ће се, међутим, радије бавити председниковим медијским мамцима, попут именовања Дарије Кисић Тепавчевић, уклањања Расима Љајића и постављања Гордане Чомић.

Вучић ипак ништа не ради тек тако. Иза сваког његовог бесмисла, стоји разлог.


ИЗВОР: https://www.danas.rs/kolumna/aleksandar-milosevic/vlada-u-trampovoj-obla…

Подели: