Анализе

Сасунци Давид, сасунски јунак

Сасунци Давид, рад  Хакоба Којојана

  • Сасун (Սասուն) је средишња област јерменске висоравни крај језера Ван (данас део Турске) у којој је поникла горштачка јерменска култура средњовековног доба. To јe западна Јерменија, отаџбина јерменске народне уметности, епске поезије, писмености, отпора завојевачу и отаџбина хиљадугодишње јерменске борбе за слободу.

ПИШЕ: Душан Ковачев

У Сасунској области је настао најславнији еп јерменске књижевности, Сасна црер  (Սասնա ծռեր). Назив спева дословно значи Сасун стари. Поредивши га са сличним спевом у српској књижевности, можемо рећи да је то својеврсни „Сасунски венац“. Спев чине народне песме које је сабрао 1873. године „Јерменски Његош“, владика Јерменске апостолске цркве и народни просветитељ Гарегин Срвантдзјанц из усмених сеоских песама западне Јерменије које су се певале вековима. Објавио га  је 1873. штампајући га у Цариграду под називом Давид Сасунски – Мхерова врата. Најважнији део епа писац је слушао од сељака по имену Гурбо из једног села близу града Муш.

Главна личност епа Сасна црер је национални јерменски јунак Сасунци (Սասունցի Դավիթ Сасунци Давид), бранилац Јермена и борац против арапских завојевача. Тема Сасна црер је борба Јермена за ослобођење од Арапског калифата од VII до X века, с историјским елементима који сежу до XIII века. Историјска и лексичка грађа спева је у тренутку записивања грађена на предањском и језичком наслеђу страмом хиљаду година. Стога је овај спев невероватан документ хиљадугодишњег грађења и прилагођавања говорног наслеђа јерменског језика. Језик спева је доживљавајући неминовне језичке промене сачувао оригиналност основиних идеја, наратива, фабуле и теме једног књижевног дела градећи јединствену усмену форму која је у XIX веку најзад записана и штампана.

Еп описује рођење браће близанаца Санасара и Багдасара, које је родила заточена девица Цовинар, прелепа кћер јединица цара Гагика. Цовинар је силом послата као талац багдадском калифу. Отац најпре није хтео ћерку да шаље у заточење душманину, али је ипак морао да попусти немајући силе да се одупре моћном завојевачу. Била је то страшна жртва коју је отац морао да изврши ради добробити свог народа.

Јерменски еп казује да је Цовинар у заточеништву родила два сина, близанца – Санасара и Багдасара. Чудесно су зачети када се царска кћи  купала у морској води. Близанци су одрасли, вратили се у Јерменију и саздали тврди град Сасун око којег су под својом заштитом окупили област ослобођену од Арапа. Близанце је наследио најмлађи син Санасаров, Мхер Страшни, бранитељ Сасуна од Мсра-Мелика (старијег). Јерменско име Цовинар значи искра, али и муња. Стога је занимљиво да обратимо пажњу на то да постоји једна занимљива упоредност у српској књижевности. Његошев Горски вијенац носи назив Извиискра праха Душанова. У њему Његош пева:

Удар нађе  искру у камену,

без њега би у кам очајала.

Мхер Страшни је у браку са Армаган добио сина Давида Сасунција, који је наставио очеву борбу против душманина, против Мсра-Мелика (млађег). Одељак спева Сасна црер који пева о Давиду Сасунцију, доступан је јавности у енглеском преводу Томаса Ј. Самуељана.

После бројних јуначких подвига Давида Сасунција је упропастио бахати однос према сопственој породици. Мхер Страшни је изазивао бес свог јаросног оца, убио је рођеног брата, ратовао против рођеног сина Мхера (млађег), кога је у бесу проклео пошто није могао да га савлада у двобоју. На крају је страдао је од руке сопствене кћери, која није могла да му опрости увреду коју је нанео њеној мајци, па га је пробола отровном стрелом.

Давидов син Мхер је наставио јуначку борбу за ослобађање Сасуна. 

Еп обилује мноштвом ликова, како мушких, тако и женских, веома древним митолошким мотивима, страсним односима јунака, тананим драмским заплетима и трагиком. Фабула јерменске епике указује да зле страсти међу рођацима и жестока горштачка нарав могу бити много погубније него непријатељски страни завојевач. Наш Његош у Горском вијенцу бележи слично:

Не бојим се вражијега кота,

нека га је ко на гори листа,

Већ се борим од зла домаћега;

Исклати се браћа међу собом,

а крвници јаки и опаки.

Преплитање мотива мушког јунаштва и женске части у горштачкој епској култури Сасуна основ је разумевања суптилног смисла културе Јермена у чијем је првом плану љубав према слободи и ослобођењу отаџбине од ропства, али је једнако важна тема очување родбинске љубави слоге. Бахатост јунака према својти даје снажну драматику спеву, а његова форма повремено даје снажне лирске импресије што је важна особеност јерменске народне поезије. Скромно и ненаметљиво, баш као у српској народној епици, ова поетска врлина повремено обасја спев Сасна црер. Угледавши Сасун, епски јунак Давид је запевао стихове који изражавају лирску природу његовог душевног осећаја пред завичајем:

Планине моје љубљене,

Сасунске висине медене,

У недрима вашим срце је

нашло све што је моје[1].

Крајем XIX века је Сасна црер преведен на руски, а у XX веку и на енглески, француски и кинески језик. Али на српски језик до сада није преведен. Ово је велика штета, јер српска књижевност већ деценијама познаје превод чувенок Фирдусијевог спева Рустем и Сурхаб са персијског језика.

Куриозитет новије историје је да су током Другог светског рата на позив Католикоса свих Јермена и поглавара Јерменске апостолске цркве Јермени из дијаспоре прикупили огромна новчана средства којом је опремљена једна тенковска колона Црвене армије у борби против нацизма. Ова тенковска јединица јерменских бораца формирана је крај највеће светиње јерменског хришћанства, древне катедрале Ечмиадзин из 4. века и названа именом епског јерменског националног јунака Давида Сасунског.

Данас Јермени од Азербејџанаца бране Арцах (Нагорни Карабах), источну Јерменију. Западна Јерменија и област Сасун у њој, већ читав век се налазе у саставу Турске, где је сав јерменски народ сурово истребљен, а где су Турци населили курдске досељенике.

И данас, хиљаду година касније, стихови древног јерменског спева опомињу:

Јаму не можете ископати толико дубоко

ни млинских каменова навалити довољно високо

да измакнете гневу сасунског сина

нит светлости сјајног му мача, ветра с висина.

 Само ће једини Бог знати

ко ће се више покајати,

да ли ми који у рат морамо

или ви што учинисте да душмани будемо[2].

Захвалност:

Исправке имена и топонима љубазно је обавио Бабкен Симоњан

[1] Препев на основу енглеског превода: O my dear highlands, /Sassoon’s sweet peaks, /my heart in your bosom /finds just what it seeks.

[2] Препев на основу енглеског превода: No pit that you dig can be dug deep enough.

/no millstones you stack can be piled high enough, /to spare you the wrath of this son of Sassoon /or the bright Lightening Sword with its piercing typhoon. //Then only God will know, /who will regret it more, /we, who must go to war, /or you, who made us your foe.

Подели: