Анализе

НОБЕЛОВА НАГРАДА И СКАНДАЛИ: Гламур на паузи

  • Уручивање Нобелових награда увек је имало делимични феудално-комични аспект: балске хаљине, краљевска породица, парада награђених на степеницама у градској кући Стокхолма. Међутим, изгледа да је са овим завршено
  • Скандали из прошлости помрачили су сјај престижне награде. Због тога је одлучено да се прослава ове године не одржи

ПИШЕ: Томас Штајнфелд (Thomas Steinfeld)

Ове године неће бити церемоније уручивања Нобелове награде: лауреати се неће руковати с краљем у концертној дворани у Стокхолму, племићке породице неће се гомилати око лауреата у фоајеу хотела Гранд, а на степеништима градске куће (у Стокхолму) неће бити параде крунисаних и одликованих особа. Уместо тога, лауреати ће добити дипломе и медаље у својим земљама – у амбасадама Шведске или на универзитетима на којима раде. Истина, телевизија ће бити присутна. Међутим, готово надреални гламур, који се по правилу разликује од прославе у зимском Стокхолму, овог пута се не може очекивати.

Очигледно одлука да се не приреде прославе не одговара Фонду Нобела који финансира награду, али одлука да нема церемоније донета је лагано. Према речима Ларса Хејкенштена (Lars Heikensten), извршног директора Фондације, ове године је донета одлука да се усредсредимо на заиста важне ствари – науку, књижевност и свет.

Претпоставља се да ће се у најмање две категорије, у медицини и литератури, сложити са ограничењима. Пауза ће пружити прилику да се престане копати по скандалима из прошлости. А на пољу књижевности било их је доста. Испрва је Шведска академија наука била пред колапсом, која награду не финансира, већ додељује. Након избијања низа сексуалних скандала у академским круговима, друштво је значајнији део Академије почело да доживљава као заједницу пријатеља са заједничким интересом. Као резултат, Академијин Нобелов комитет није имао довољно чланова да одабере лауреата за књижевност. Зато у овој категорији, 2018. године, није додељена ниједна награда.

Одједном, 12 месеци касније, Нобелова награда за књижевност припала је одједном двојици писаца – Олги Токарчук за пропуштену годину и Петеру Хандкеу за текућу. Због овог другог настала је стравична галама, јер је овај аустријски писац показивао симпатије према Србији и Србима (Петер Хандке је познат по томе што је подржавао Слободана Милошевића током рата у Југославији – прим. прев.). О књижевности више није било ни говора. Данас бивши запослени на Академији кажу да је одлука о Петеру Хадкеу у оквиру Академије била одлука у корист књижевности у ужем смислу. Ако су заиста тако размишљали, онда су дубоко погрешили (са овом тврдњом се већина православних Словена неће сложити – прим. прев.).

Ако је у случају Петера Хандкеа повод за скандал био избор лауреата, онда су на пољу медицине критике пале на жири. Састоји се од педесет професора са стокхолмског Каролинског института, светски познатој медицинској установи. Тим научника регрутовао је 2010. године италијанског хирурга и истраживача матичних ћелија Паола Макјаринија (Paolo Macchiarini) за професора у нади да ће повезати институт са једним од најсмелијих експеримената у регенеративној медицини. Међутим, од осам пацијената којима је Макјаринии вештачки пресадио грло, седморо је умрло. Судбина осмог пацијента остала је непозната. Научни рад којем је Паоло Макјарини дуговао славу у професионалним круговима није издржао проверу. Испоставило се да је и сам Макијарини преварант и брачни аферист, а осуђен је и због фалсификовања докумената. У јесен 2016. године морао је да напусти Институт.

Пре месец дана, тачније крајем септембра 2020. године, шведско тужилаштво подигло је оптужницу против Макјаринија за тешке телесне повреде. То се догодило након што је у Италији већ осуђен због злоупотребе службеног положаја.

Као резултат скандала око хирурга, промењено је цело руководство Каролинског института. Многи професори напустили су Нобелов комитет због њихове подршке Паолу Макјаринију, што је доводило у питање њихову професионалну компетенцију.

За Нобелову награду такав ударац угледу вероватно неће наштетити – барем не дугорочно. Разлог је што Комитет само индиректно зависи од професионалне компетенције чланова жирија: човечанству је потребан ауторитет. Поред тога, јавна потреба за највишим наградама за научнике, писце и добре људе толико је велика и свеобухватна да се годину дана након било ког скандала све враћа у нормалу.

Објава нових добитника Нобелове награде, именована за ову недељу, са нестрпљењем се очекује у редакцијама свих земаља. Одлуке жирија постаће вест број један у свету а коментарима неће бити броја.

Пажња медија се повећавала током година

 Заиста, пажња медија према Нобеловим наградама стално се повећавала током последњих деценија. То није само због чињенице да се техничке могућности за информисање јавности непрестано побољшавају и постају разноврсније. Разлог лежи пре свега у чињеници да је све више области, не само науке, већ и уметности – као и самог живота – принуђено да учествује у такмичењу, јер награда доноси већи степен друштвеног утицаја, понекад чак и ван гране прихватљивог. Другим речима, висока награда понекад претвара веома тешке околности у погледу финансијских или публицистичких могућности, услове рада или личних односа у врло једноставне друштвене чињенице. Због тога се у науци лауреати готово никада не питају у којој је лабораторији, којим средствима и са којим сарадницима је постало могуће извршити истраживање које је награђено. Слава је усредсређена искључиво на личност лауреата, а као резултат тога, најпознатији универзитети на свету сакупљају Нобелове награде као трофеје. Хијерархија статуса такође није страна књижевности: примање награде лауреата уздиже високо изнад глава његових колега.

Шведски краљ је скандале коментарисао општим успокојавајућим фразама

Интересантно је само неколико земаља може да додели сличне награде. Јаке државе биле би осумњичене да теже политизацији награда, док слабе немају потребан значај у свету. Шведска је мала, али јака и богата земља. Већ више од две стотине година није ратовала, остала је неутрална, степен образовања свог становништва је висок. Али, пре свега, ова земља је парламентарна монархија. Када краљ уручује награде, када је окружен породицом, седи у центру банкет сале, а затим даје кратку аудијенцију сваком лауреату, он тиме лауреате подиже изнад уобичајених и претвара их, бар на кратко, у људе вишег ранга.

Може се претпоставити да је таква феудална сцена једина прилика да се уручи тако солидна награда, светског значаја. Награду треба схватити као благодат, несхваћену до краја и далеко од уобичајених метода процене способности, постигнућа и значаја. Када су Нобелову фондацију и Академију потресли скандали, краљ их је коментарисао само уобичајеним умирујућим изразима.

За ова два скандала – давање запослења авантуристи и корупција на Академији наука – може се рећи да постоји веза између њих и све веће важности награде. Тако је бар у пољу медицине, јер је Каролински институт, уз учешће Паола Макјаринија, вероватно покушавао јавно да демонстрира своју продуктивност и постигне висок друштвени значај – међутим, при томе је занемарио да провери Макјаринијеве квалификације. Овај однос постоји и у Академији наука, јер је његов скандал укорењен у атмосфери самохвалоспева и непогрешивости, која је у последњој генерацији била потпуно страна овој институцији. Нови чланови Академије, посебно Матс Малм (Mats Malm), њен тренутни стални секретар, не остављају сумњу да су добили само звања, али не и доживотни ореол непогрешивости.

У истом духу треба схватити и изјаву Ларса Хејкенштена да ће пауза помоћи да се усредсредимо на најважније.

У Шведској, јасно је, нико не жели да се одрекне додељивања Нобелове награде.

Превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://www.sueddeutsche.de/politik/nobelpreis-verleihung-2020-1.5054308

ПРЕУЗЕТО СА САЈТА https://naukaikultura.com/nobelova-nagrada-i-skandali-glamur-na-pauzi/

Подели: