Анализе

Фанар, Грчка и екуменизам: да ли ће се Грчка Црква ујединити с јеретицима

  • Грчки јерарси и теолози који су се раније противили екуменизму све се више залажу за овај покрет. Ко то ради и зашто?

ПИШЕ: Назар Головко

Пре неколико дана познати јерарх и теолог Грчке цркве митрополит гортински Јеремија дао је изјаву према којој је „за нашу Цркву започео такозвани ‘екуменски’ покрет за дијалог са јеретицима читаве васељене с циљем да их врати истини“.

Митрополит Јеремија у екуменистичком покрету види велику корист и чак наводи речи грчких теолога у његову подршку. Истовремено, и сам владика сматра да само православни хришћани могу бити Црква, као Тело Христово, а све остале хришћанске конфесије називају се „црквама“ само у општем смислу ове речи. Међутим, то га не спречава да тврди да православни хришћани могу да направе компромис са инославнима „зато што су они наша бивша браћа“.

Да, деца Православне цркве заиста треба да позивају јеретике к Истини. Али на чему треба да се заснива такав позив? Да ли је митрополит Јеремија увек био присталица екуменистичког покрета, и ако није, зашто је променио свој став? И, коначно, да ли постоје снаге заинтересоване да наведу што више грчких епископа и теолога да подрже екуменистички покрет?

Шта је митрополит Јеремија говорио о екуменизму до 2020. године?

Донедавно је митрополит Јеремија био један од бескомпромисних противника екуменизма и римокатоличанства међу епископима Грчке православне цркве. Заједно са митрополитом Серафимом пирејским и митрополитом Серафимом китирским, митрополит Јеремија се сматрао бранитељем чистоте православне вере и противником црквеног либерализма. Овде треба посебно напоменути да је управо овај епископ био међу оних неколико грчких архијереја који се нису плашили да не препознају нека „дела“ Критског сабора.

Митрополит Јеремија одбио је 2016. године да стави свој потпис на документ Критског сабора под насловом „Односи Православне цркве са осталим хришћанским светом“, јер је сматрао да је то погрешно са догматске тачке гледишта. Тада се владики није свидело што се јеретици у документу називају и „Цркве“ (2020. већ допушта ово име): „Како се могло догодити да је Свети и Велики Сабор на Криту инославне јеретичке заједнице назвао „Цркве“? Рекли су, написали и потписали термин „инославне хришћанске цркве“. Шта, сада су јеретици постали „Црква“? О каквој онда ЈЕДНОЈ Цркви говоримо у Символу Вере?“

Нешто касније, митрополит Јеремија је изјавио да је „на Критском сабору било потребно отворено осудити две главне јереси нашег доба – папизам и екуменизам. Уместо тога, Сабор на Криту не само да није осудио ни једну јерес, већ их је, напротив, назвао „Цркве“ … Када користимо израз „инославне Цркве“, мешамо неспојиво: признајемо да Црква може погрешити, а јеретици могу бити носиоци истине. То је – апсурд“.

У 2017. овај јерарх је веровао да је екуменизам „подмукли сатанистички покрет који жели да нашу праву веру помеша са лажним уверењима, промени је и заведе нас“. У исто време, он је тврдио да „ово није само јерес, то је зломислије које обухвата све јереси и заблуде“, а  промовише га и подржава папа римски.

„Екуменизам је подмукли сатанистички покрет који жели да нашу праву веру помеша са лажним веровањима, измени је и уведе нас у заблуду“ – митрополит Јеремија.

Дакле, још 2017. године митрополит Јеремија екуменизам назива „свејерес“ и „сатанистички покрет“, одбацује могућност употребе речи „Црква“ за јеретике. Три године касније, 2020. године, нагло мења свој став и чак се извињава за своје раније, антиекуменистичке ставове.

У већ поменутој „еклисиолошкој“ беседи, архијереј је, коментаришући речи Светог Јована Златоустог о неопходности проповеди међу иноверцима, рекао: „Видите ли, моји хришћани, шта Свети Оци говоре, и како сам вам ја другачије говорио, будући да сам био ревнитељ и одабрао погрешан правац? Опрости ми!“.

Испоставља се да је, према Владики, његов претходни став митрополита био погрешан, а он сам, осуђујући екуменизам, био је ревнитељ. Зашто се све тако драматично променило?

Екуменизам, Фанар и Грчка

Имајте на уму да митрополит Јеремија говори о „почетку екуменистичког покрета“ за своју Цркву, очигледно мислећи на Грчку цркву. Јер, до недавно, Грчка црква није активно учествовала у овом покрету и чак га је осудила. Владике, чија смо имена горе поменули, а међу којима је био и владика Јеремија, били су категорички против „дијалога“ са јеретицима. Њихово мишљење о овом питању је било најутицајније.

Но, у последње време ситуација се нагло променила и Грчка црква, коју представљају њени појединачни јерарси, све више заговара екуменизам. А то је, највероватније, због курса патријарха Вартоломеја (којег Грци називају „оцем рода“) за јединство са римокатолицима и протестантима.

Према речима шефа Фанара, дијалог са римокатолицима је приоритет Константинопољске патријаршије. Важно је нагласити да овај „дијалог“ не подразумева решавање догматских разлика и не помиње потребу покајања од стране римокатолика, јер, према патријарху Вартоломеју, „постоје само историјске разлике између православних хришћана и католика, али не и догматске разлике“. Овакав приступ разумевању „дијалога“ не спречава поглавара Фанара да се сасвим спокојно моли са римокатолицима и у то укључује представнике Свете Горе Атонске.

Представници Константинопољске патријаршије у Сједињеним Америчким Државама отишли ​​су и даље од себи надређеног шефа. Тако је митрополит чикашки Натанаил изјавио да свештенство нема право никоме да забрани приступање Причешћу, јер се ова особа може више не вратити у Цркву. Наравно, ова забрана је првенствено намењена римокатолицима и протестантима. Због тога папа у свом обраћању поглавару Фанара говори о „заједничарењу Цркава, које захтева храбре кораке“, а поглавар фанариотске архиепископије у Сједињеним Државама, архиепископ Елпидофорос, сматра да за ово треба да Константинопољска патријаршија „превазиђе фундаментализам у другим Помесним Црквама“. У исто време, према Елпидофоросу, фундаментализам треба схватити као критику Сабора на Криту и одбацивање екуменистичког покрета.


ИЗВОР: http://borbazaveru.info/content/view/13409/1/

Подели: