Анализе

ЗАНИМЉИВА ЖИВОТНА ПРИЧА: О масовном исељавању, стотине хиљада сународника по вери, језику, слави, обичајима, писму као браћа северно од Солуна

Права трансверзала наших путева и људи – знате на шта мислим!

  • Има ли већих доказа од личног сучељавања са историјом и народом који је тамо постојао као српски а не зна и губи своје порекло – ко је био, са свим детаљима српским

ПИШЕ: Саша Јовановски

НАЈИСТИНИТИЈА АНЕГДОТА: Имам 56 година и када сам имао 30 први пут сам био у Пефкохорију. Увек сам био на потезу Тасоса, Крфа и до Ларисе најдаље. Мој рођени стриц ЈЕ рођени брезовчанин од Битола, од ’80 године је ишао у Пефкохори, стекао добре пријатеље и окумио се са њима. Боравећи ТАКО свих 15 година код њих, позвао је и мене да им будем гост – дакле ја имам 32 год. тадашње 1996-те године. Зашто је то интересантно?

Једном приликом ме је упознао те ’96-те са баком која је имала својих око 90 година. Рекао ми је да је познавао њену мајку од када иде у Пефкохори која је била дакле рођена око 1890-те године- и мене тада упознаје са њеном ћерком која је стара бака, упознавши се са мном причала је на лошем ‘македонском’ старим српским језиком, а живи од рођења у Пефкохорију. Када сам тада (пуно ствари не знајући) упитао сам стрица „Како то“? Објаснио ми је – „Видиш мој синовац“! Њена мајка када сам је упознао и ја неверујући о чему се ту ради, студирајући једну сасвим другу историју 50-тих година и као тадашњи академац сам знао само за једну Грчку и само један грчки живаљ на тим просторима. Дакле њена мајка је када сам кретао да летујем имала око 90 година као ова њена ћерка сада са којом те упознајем. Говорила ми је о својој мајци и својој баки, дакле као потомак колико она зна и доживела рођењем на полуострву Халкидики, од самог краја 18. века колико памти свог деду и по причи свог прадеду. ДАКЛЕ најмање чистих преко 200 година уназад.

Причала је на далеко бољем македонском/српском него ова њена ћерка, разумљиво јер асимилацијом и простим животом скромних људи није било пуно путовања по свету.

,,Да ти синовац не говорим о времену које је она памтила од масовног исељавања, стотине хиљада сународника по вери, језику, слави, обичајима, писму као браћа северно од Солуна – па по трансверзали на слици.“ Завршен цитат мога рођеног стрица, веома образованог и пословног човека, рођеног у крају Битоле и касније цео живот живећи у Србији.

ЕПИЛОГ: Има ли већих доказа од личног сучељавања са историјом и народом који је тамо постојао као српски а не зна и губи своје порекло – ко је био, са свим детаљима српским.

Измењивана су имена места, имена села, река, имена која су само тим народима позната али као српска. Само да се зна, путописи из 19-ог века потврђују све ово, само су скрајнути и када данас израњају, говоре – о тобоже великим словенима, да су дошли са Марса ваљда. СРБИ – МАКЕДОНЦИ у памет, исти и један смо народ прекројене историје, служећи се великим интересима сила и ситним интересима тадашњих властела и управитеља, разлике су небитне у дијалекту, па Срби из Пирота и Лесковца се мање разумеју него сви остали, па се зна ко су и шта су!

Читајте ЛЕО БРЕНЕР: „Стара Србија, МакедонијаСпиридона Гопчевића, најважније дело из 19-ог века.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

БЛАГОДАРИМ!


ИЗВОР: Српска историја

Подели: