Анализе

Генерални секретар Уједињених нација против патријархалне доминације мушкараца

Антонио Гутереш верује да култура којом доминирају мушкарци штети свима. Фотографија: СПЖ

  • Године 2020. 31. августа, генерални секретар Уједињених нација (УН) Антонио Гутереш рекао је: „Пандемија показује само оно што сви знамо: миленијуми патријархата довели су до тога да у свету доминирају мушкарци, а култура којом доминирају мушкарци штети свима – женама, мушкарцима, девојчицама и дечацима.“
  • Такав став генералног секретара УН према традиционалним вредностима, које несумњиво укључују патријархалне темеље, требало је да изазове критике целокупне структуре УН, од савремених традиционалиста, конзервативаца и православних

ПИШЕ: Епископ Виктор (Коцаба)

Тезе о ЛГБТ, праву на абортус и забрани критике хомосексуалаца усвајају парламенти под притиском лобија заинтересованог за промену погледа на свет савременог човека.

Године 2020. 31. августа, генерални секретар Уједињених нација (УН) Антонио Гутереш рекао је: „Пандемија показује само оно што сви знамо: миленијуми патријархата довели су до тога да у свету доминирају мушкарци, а култура којом доминирају мушкарци штети свима – женама, мушкарцима, девојчицама и дечацима.“

 Такав став генералног секретара УН према традиционалним вредностима, које несумњиво укључују патријархалне темеље, требало је да изазове критике целокупне структуре УН, од савремених традиционалиста, конзервативаца и православних.

Наравно, такве критике се чују прилично често – и Европска унија и УН оптужују се за промоцију нетрадиционалних вредности, антихришћанске политике, заштиту права ЛГБТ особа итд. Делом су ове оптужбе оправдане, али морамо боље разумети механизам лобирања за антихришћанске идеје у савременом друштву. Сам по себи систем међународног права, какав је првобитно утврђен у свету, са тим нема никакве везе, јер норме главних конвенција, укључујући оне као што су Универзална декларација УН о људским правима, Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, нису садржали и не садрже директне норме које су антихришћанске и антитрадиционалистичке.

Правне конструкције о истополним браковима, о праву на абортус, о забрани критике хомосексуалности од стране свештенства, усвајају парламенти земаља не под притиском тела међународних правних норми, већ углавном под притиском активног лобија – разних невладиних организација, јавних организација које спонзоришу пословне и друге структуре које су заинтересоване за промену идеолошких вредности погледа на свет савременог човека.

Можемо у потпуности рећи да је ерозија закона као фактора у задржавању зла на националном и међународном нивоу више приватна него глобална иницијатива која не потиче из цивилног друштва и није подржана од владајућих елита, већ је снажно потискује споља, приватни и активан лоби, који истовремено привлачи политичаре на своју страну, пружајући им додатне каријерне и политичке могућности.

Напорима ове „треће силе“ одржавају се разне псеудо-научне конференције, додељују се грантови (новац – прим. прев.) за истраживање и правно поткрепљивање, проналазе средства за рад организација за заштиту људских права у Комитетима и Комисијама УН, ЕУ и других структура. Антихришћанско лобирање заиста је постигло одређене резултате током првих деценија свог деловања, када плодови његовог деловања још нису били очигледни цивилном друштву. Наши противници имали су своје поразе и победе, али њихов мукотрпан, марљив и систематичан рад на крају је дао резултате – парламенти многих држава пали су пред њихове ноге, а данас су њихови идеолошки ставови чврсто законски утврђени, мада не и на нивоу међународног права.

Треба схватити да се уништавање традиционалне идеолошке структуре у главама политичког естаблишмента није десио за једну или две године – требале су читаве деценије на прелому ХХ – ХХІ века. Међутим, оптимизам је подстакнут чињеницом да је, чим се активност „треће силе“ инфилтрирала из међународних канцеларија унутар држава и закуцала на врата сваке породице (геј парадама, сексуалним образовањем и малолетничким правом), неравнодушно цивилно друштво одговорило је на ове изазове, те се широм света јавио јавни покрет за заштиту породичних вредности и традиционалног начина живота.

Сучељавање цивилног друштва није усмерено толико на критику противника колико на одбрану нечијег права да има свој однос према пороку у складу са својим верским уверењима као делом права на верску праксу.

На пример, већ неко време на територији ЕУ видимо да се подносе тужбе против хришћанских свештеника који су цитирали Свето писмо како би потврдили своја уверења о односу према пороцима. Ова суђења су углавном изгубљена, а свештеници нису добили значајнију казну. О резултатима тих пресуда у медијима се мало извештавало, а много већи број публикација односио се на одржавање геј парада (парада поноса – прим. прев.), као и на занимљиву присилу власти да јавно покажу поштовање према нетрадиционалној оријентацији. То је створило утисак да антихришћански ставови преовладавају у правним позицијама међународних органа.

Даље расправљајући о овој теми, вреди подсетити да су УН и његова претходница, Лига народа, створене међудржавним компромисом. После тога, све међународне конвенције и тамошње правне норме постале су правно обавезујуће за државе, ако су оне изразиле свој пуни пристанак и приступиле одговарајућем тексту.

 Нажалост, напори лобиста у УН и другим структурама доводе до чињенице да бројне Комисије и Одбори и друга тела почињу да превазилазе своје специфичне правне надлежности и заправо намећу државама чланицама УН норме које нису норме међународног права: јер, државе нису дале сагласност на њих! Истовремено, на међународном нивоу се усваја мноштво декларативних докумената, попут резолуција, планова, циљева и слично, који би требали бити у формату предлога за расправу или верзија даљег развоја. С друге стране, разне НВО на нивоу парламената и других државних органа одређене земље врше притисак и мотивишу државе да усвоје правне норме природе коју желе. Разумевање суштине ЛГБТ права, права на абортус, као и однос према патријархалном систему у говорима учесника конференција, као и њиховим материјалима, резолуцијама и декларацијама, дакле, не уклапају се у норме међународног права и не обавезују државе ни на шта.

Друго је питање што представници модерног друштва, бранећи традиционалне вредности и хришћанске ставове, још увек нису у стању да се довољно снажно супротставе својим опонентима из УН, Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), ЕУ и других међународних структура. Ове платформе су само поље за изношење идеја које не нађу увек одобрење држава чланица ових структура.

Па ипак, нама се представља да је све ово готова ствар и да је са духовне тачке гледишта условљено моралним стањем друштва, те да се у зависности од тога врши воља Божја у конкретном народу и у целом свету.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://spzh.news/ru/zashhita-very/74499-gensek-oon-protiv-patriarkhalynogo-dominirovanija-muzhchin

Подели: