Анализе

Андреј Витаљевич Сошенко-Србија и Русија поражене у закулисним играма „Рим-Ватикан“ или „Израел“?

Постоји опасност да нас преко Србије увуку у пројекат „Израел“…

Председник Србије Александар Вучић и премијер нелегалне квазидржаве Косово Авдула Хоти 4. септембра, уз посредовање америчког председника Доналда Трампа, потписали су у Вашингтону споразум о „нормализацији економских односа“. Ништа друго – „економски односи“! Када у називу документа не би лагали, делокруг договора односи се на политичку и духовну сферу.

Како је приметила агенција „Руска народна линија“, уочи потписивања споразума, српски министар финансија Синиша Мали, који је члан српске делегације, рекао је да се на Вучића врши озбиљан притисак. Сједињене Државе су захтевале да српски председник призна независност самопроглашене српске покрајине Косово. „Добили смо најгори документ од почетка преговора са Приштином. Имао је 16 тачака, од којих десета подразумева билатерално признање. Од 20 присутних људи, не само Албанаца, сваку нашу реч прати врло агресивна реакција против нас. Економских тема је врло мало“, рекао је Мали. Као резултат, клаузула о признању Косова од стране Србије уклоњена је из документа, али појавиле су се нове клаузуле, како је исправно приметио српски министар, које нису имале никакве везе са економијом.

Као резултат тога, Србија се, према споразуму, обавезује да своју амбасаду из Тел Авива пресели у Јерусалим до јула 2021. године. Израелски премијер Бењамин Нетањаху одмах се захвалио Вучићу. „Као резултат напора премијера Нетањахуа да прошири израелске дипломатске односе и међународно признање Јерусалима као главног града земље, председник Србије Александар Вучић најавио је данас да ће Србија преселити своју амбасаду у Јерусалим до јула 2021. године, а до тада ће тамо отворити канцеларију. Ово је прва европска земља која је отворила амбасаду у Јерусалиму“, наводи се у изјави прес службе Нетањахуа. „Такође бих желео да захвалим свом другу председнику Трампу на његовом доприносу овом постигнућу. Наставићемо са напорима да амбасаде више европских земаља преселимо у Јерусалим“, обећао је израелски премијер.

И заиста, Нетањаху није преварио, „процес је започео“. Како агенција „Завтра“ пише, Бењамин Нетањаху рекао је 4. септембра да ће и Косово и Србија отворити амбасаде у Јерусалиму. Нетањахуова изјава уследила је убрзо након што је амерички председник Доналд Трумп дао сличну изјаву у Вашингтону, где се састао са лидерима Србије и Косова. Израелски премијер је рекао да ће „Косово бити прва држава са већинским муслиманским становништвом, која ће отворити амбасаду у Јерусалиму“. А у августу су се Израел и Уједињени Арапски Емирати договорили о нормализацији дипломатских односа и закључили споразум уз посредовање Сједињених Држава. Сада ће се Косово и Србија (опет, не без помоћи Вашингтона) придружити низу земаља које ће отворити своје амбасаде у Јерусалиму. Тренутно су Сједињене Државе и Гватемала већ отвориле своје дипломатске мисије у Јерусалиму. Израел динамично води неозваничене преговоре са многим државама. Према аналитичарима, Оман, Бахреин и Судан ће у врло блиској будућности моћи да побољшају односе са израелском страном…

Али, вратимо се за сада Србији и Вучићу. Како примећује РНЛ, судећи по Вучићевој реакцији, ова одлука о тзв. „Економском споразуму“ 4. септембра усвојена је или у ужасној журби, или не са њим. На снимку се види како српски лидер реагује на Трампову најаву да је Србија пристала да своју амбасаду из Тел Авива пресели у Јерусалим. „Вучићево лице је показивало изненађење и немоћ. Почео је махнито прелиставати странице споразума, а затим је с прекором погледао чланове своје делегације и, очигледно, не подносећи јавну срамоту, прекрио лице руком “, пише РНЛ.

А мени се чини да је ова сцена чиста „комедија“. Штавише, Вучић је сцену јавно одиграо до те мере да се једноставно није могло не веровати у његову искреност, он је једноставно приказао јавности да је тачка око преноса амбасаде за њега неочекивана. А касније, да би одвратио пажњу од суштине „економског споразума“, ипак је успео да игра увређено, фокусирајући се на безобразне и неуспешне форме, али у суштини истините, коментаре на „Твитеру“, званичног представника Министарства спољних послова Марије Захарове, који је скренуо пажњу на то да је Вучић седео испред Трамп у столици, као што окривљени обично седи испред истражитеља.

У више наврата, посебно у чланку од пре годину и по дана „Наставак„ шаховске игре “Вучића“, примећено је да је Вучић играч. У најгорем смислу те речи. Играч који се маскира као чувар српског, и, према томе, у много чему, руских интереса, али у ствари извршава вољу „светске владе“. Он просто опија шефа Русије. На пример, током последњих мартовских нереда у Србији (протести опозиције, укључујући оптужбе против Вучића за предају Косова), српски председник се наоко удостојио да игра шах. Демонстранти су упали у председничку палату, а Вучић је играо шах… Шаховска табла је, као што знате, и сама игра шаха један од атрибута масонских симбола. Управо је ова „игра“ прошле године довела до данашњег споразума Трампа и Нетањахуа о „нормализацији економских односа“ између Србије и Косова. Такође сам раније скренуо пажњу на необичну Вучићеву изјаву, упућену Србима, да је „наша дужност да опростимо, али не и да заборавимо“ НАТО бомбардовање 1999. године. „Опростите НАТО бомбардовању“ – ово је српски председник! Какав трепет Вучића за алијансу која је уништила Србе!

Дакле, данас Вучић није могао, тачније, није желео, да покаже елементарну снагу воље и у овој ситуацији у Вашингтону да узме бар тајм-аут, позивајући се, као што се то ради у таквим случајевима, на потребу даље координације ставова, разјашњења формулација итд… Поред питања амбасаде Србије у Јерусалиму, у складу са „економским споразумом“, Србија такође препознаје покрет Хезболах као терористичку организацију, која јасно погађа положај Русије у односу на ову организацију, и у питањима одбране интегритета Сирије. Већина осталих тачака споразума има за циљ чврсто уграђивање Србије у интересе америчке политике и економије, као и промоцију содомије у Србији („декриминализација хомосексуалности“).

Заиста, тешко је не поверовати да признавање Јерусалима као главног града Израела може коштати признања Косова. Потписивањем таквог „споразума“ Вучић не само да је поништио успешну кампању за укидање признања „Косова“, већ је заправо отворио пут новим, озбиљнијим ризицима и проблемима не само за Србију, већ и за геополитичке интересе Русије. А „признање Косова“ од стране Србије по светским закулисним шемама једноставно се одлаже на нешто каснији датум. Једном речју, овај споразум је издајнички у суштини и ситан у начину извршења.

Између осталог, потписивањем овог споразума, који предвиђа пренос амбасаде, неко покушава да да пример Русији… Кажу: а то исто очекујемо и од вас, будући да се ваш савезник на Балкану тако лако покорио. Ово је несумњиво неуспех руске спољне политике. Зашто је Русија дозволила да ова питања крену својим током? Или неко у руској „петој колони“ има користи од ситуације када, индиректно, Вучићева позиција, која не одражава историјске интересе Србије, задаје директан ударац руским интересима? У ситуацији око тзв. „Економског споразума“ јасно се  показују груби пропусти руског Министарства спољних послова.

РНЛ се слаже са закључцима Телеграм – канала Бели Филин: „Зашто руске власти истовремено не могу ефикасно да раде у различитим правцима? Током припрема и одржавања Олимпијаде изгубили смо Украјину; док смо ангажовани на решавању белоруске кризе, ризикујемо да изгубимо последњег балканског савезника!… “.

РНЛ констатује:

„Критику политике Министарства спољних послова према Србији треба признати као оправдану… Русија свој став према догађајима који се дешавају у Србији недовољно јасно артикулише. И то користе наши заклети „партнери“, пре свега САД, које према вашингтонским споразумима намеравају да у Србији засаде „верску слободу“ и да декриминализују содомију у православном српском друштву… Русија још увек није јасно реаговала на документе потписане у Вашингтону, правећи се да то је, кажу, унутрашња ствар Србије. Немогуће је не признати заједљив и безобразан тон Марије Захарове као достојан одговор на вашингтонски споразум од 4. септембра. Сасвим је очигледно да је споразум потписан у Вашингтону неуспех руске спољне политике. Споразуми потписани у Вашингтону ударац су на националне интересе Србије, али такође и на интересе Русије. Ако се ствари буду овако наставиле, Русија ће коначно бити избачена са Балкана – региона у коме су Руси историјски добро третирани, где се Руси могу осећати сигурно међу својом браћом“.

У недавном чланку „Месије нестају у зору“ писало је да „светска влада“ разрађује шему којом би идеологију либерализма (Запад, „Рим-Ватикан“) заменила другом глобалном, али не мање подмуклом идејом, условног назива „Израел“. Све основне вредности либерализма, изграђене на песку „људских права“, показују своју потпуну недоследност и зато их треба заменити, задржавајући главни циљ глобализма. „Рим-Ватикан“ и „Израел“ су супарничке фирме и најближе колеге – партнери. Ово друго, наравно, у већој мери.

Трамп, који је на челу кључне државе модерног Првог Рима, више игра на Израел. Одавно је препознао Јерусалим као једину и недељиву престоницу Израела, што одговара „испуњењу обећања о доласку Месије“ (мешијаха) садржаном у јеврејским свештеним списима, што би требало да буде праћено изградњом Трећег храма. Већ је преселио америчку амбасаду у Израелу из Тел Авива у Јерусалим. Да ли ће се ситуација по овом питању променити ако „демократе“ дођу на власт у Сједињеним Државама? Мислим да не. Израел проналази заједнички језик са Сједињеним Државама под било којим режимом. За изградњу Трећег храма остаје коначно сломити отпор муслимана и хришћана… Управо у том кључу се види Трампов надзор у потписивању „економског споразума“ између Србије и Косова, као и Нетањахуове бравурозне изјаве о отварању амбасада Србије и Косова у Јерусалиму. Уосталом, ускоро ће почети да праве комбинацију пребацивања руске амбасаде из Тел Авива у Јерусалим.

Шта је боље – „Рим-Ватикан“ или „Израел“? Оба пута воде човечанство у понор. „Либерализам је изживео себе“, – познате су речи В.В. Путина. А шта је представљено као нова светска идеологија? Подсетио бих да је фашизам (у ширем смислу, као идеологија супериорности и „изабраности“) „изживео себе“ још 1945. године. Повратак није дозвољен.

 Андреј Витаљевич Сошенко, публициста и јавни делатник

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

Извор: „Руска народна линија“

ПРЕУЗЕТО СА САЈТА http://borbazaveru.info/content/view/13321/1/

Подели: