Анализе

Белоруским римокатолицима потребан је нови лидер

  • Није искључено да ће Света столица ићи путем којим је Руска православна црква већ пошла у односу на Белоруски егзархат Московске патријаршије, одлучивши да замени њеног поглавара. Узимајући у обзир чињеницу да ће, како је сам Тадеуш Кондрусевич рекао, за четири месеца напунити 75 година и да ће морати да напише оставку папи, све то би логично довело до тога да папа удовољи молби и постави новог поглавара белоруских римокатолика, што се и чини најбољим решењем

 ПИШЕ: Станислав Стремидловски

Председавајући Конференције римокатоличке бискупије Белорусије, надбискуп Тадеуш Кондрусевич, који се тренутно налази у једној од жупа у близини Белостока, рекао је у интервјуу пољском листу «Rzeczpospolita» да очекује повратак у Минск и да не мисли да ће за то «требати године.» Истовремено, у вези са својим 75. рођенданом, подсетио је да ће за четири месеца, морати да «напише писмо оставке римском папи, па се шали да су га белоруске власти већ послале у пензију.»

Заправо, ускоро би Минска катедра, коју је Кондрусевич заузимао од 21. септембра 2007. године, могла да се испразни, наравно ако папа Франциско удовољи молби монсињора. Често се дешава да понтификс тражи од бискупа да остану на дужности још неко време. На пример, релативно недавно је таква одлука донета у односу на бечког надбискупа Кристофа Шенборна. Али у случају Кондрусевуча постоје отежавајуће околности. Подсетимо, крајем августа је из Белорусије кренуо у Пољску. Требало је да се врати назад 31. августа, али белоруски граничари му нису дозволили да уђу на територију републике, иако су дозволили да двојица надбискупових сапутника пређу границу. С обзиром на то да је монсињор држављанин Белорусије, такво одбијање покренуло је многа питања и изгледало је као незаконита одлука. Дан касније, белоруски председник Александар Лукашенко дао је објашњење, које је такође интригантно.

Објаснио је да је Кондрусевич неочекивано отишао у Варшаву на консултације, где је добио одређене задатке. «А ако сте и ви ушли у политику и вукли за собом вернике, римокатолике, који су дивни људи, онда имате двоструку одговорност», приметио је Лукашенко у вези с тим. «Гледајте, нисмо затворили цркве, чак и ако су они вршили анти-Лукашенковску и антидржавну пропаганду. Нисмо их затворили, већ насупрот, покушавамо да их подржимо и заштититимо. Какве год личности да постоје (Кондрусевич, Лукашенко и други), цркве су радиле и радиће и даље, јер је молитва за вернике њихов пут до цркве – то је свето. Одувек сам говорио да сваки Белорус треба да има свој пут до храма, и ми то свето подржавамо. Никада нећемо дозволити било какав притисак државе на римокатоличку цркву, православну цркву, муслимане, Јевреје – ко год да је овде, то нећемо допустити. Зато, јер је то наш понос – конфесионални мир, национални мир! Увек смо се тиме поносили и поносићемо се.», рекао је Лукашенко.

Мински надбискуп негира своју умешаност у политику. Ко је, дакле у праву, он или белоруски председник, ствар је тумачења. Али у сваком случају, јасно је да у овој тешкој ситуацији стране у сукобу морају пронаћи неку врсту компромиса који ће им омогућити да сачувају образ. Одбијање да пусти Кондрусевича у Белорусију изазвало је оштру и чак донекле радикалну реакцију белоруских римокатолика. Генерални викар Минско-мсгиљевске надбискупије, бискуп Јуриј Кособуцки, у интервјуу за портал «Catholic. by» је изјавио да «Покушавају да изврше притисак на римокатоличку цркву у Белорусији, што значи да је црква прогоњена, мада нико о томе не говори отворено.» Такође постоји, «Солидарност целокупног европског бискупијата са Кондрусевичем и црквом у Белорусији, у овом тешком времену» изјавило је Председништво Савета бискупских конференција Европе (CCEE). Саосећање минском надбискупу изразили су и бројни православни хришћани, укључујући и свештенике високог статуса, који су изразили жељу да га виде у републици.

Међутим, не може а да се не каже да су ове реакције углавном биле изражено емоционалног карактера, а емоције су лош помоћник у преговорима. Што се тиче Свете Столице, она за сада ћути. Према речима Кондрусевича, он је о ситуацији обавестио новог апостолског нунција у Белорусији, надбискупа Анту Јозића, који је именован 21. маја 2020. године, али који је због карантина остао у Хрватској. То, како је рекао извор из нунцијатуре у Минску, за амерички портал «Catholic News Service», «Искључује било какву званичну изјаву о невољи надбискупа Кондрусевича. Не очекујемо да Ватикан нешто каже, али очекујемо да нешто учини. Пошто још ништа није јасно, чекамо да видимо шта ће бити. Међутим, надамо се да ће се надбискуп ускоро вратити у своју надбискупију.» Из чега следи да Света столица намерава да проблем реши у њој карактеристичном духу – на нивоу личних контаката са Минском и без објављивања било каквих детаља у јавности.

Тешко је рећи како Ватикан сада процењује односе са Белорусијом, али пре неколико година били су добри. У марту 2015. године државни секретар Свете столице, кардинал Пјетро Паролин, провео је неколико дана у Белорусији. Састао се са руководством републике, римокатоличким бискупима и православним владикама, локалном хришћанском омладином. Државни секретар назвао је републику «примером коегзистенције различитих културних традиција» и напоменуо да ће Ватикан увек подржавати такву улогу Белорусије. Света столица је такође наговестила да је спремна да закључи споразуме са Минском у одређеним областима. Ово није баш конкордат на који су белоруски римокатолици рачунали и на који рачунају, али је ипак нешто. И генерално, римокатоличка Белорусија је за 30 година независности прешла дуг пут. Ако је деведесетих било око 110 римокатоличких жупа и око 60 свештеника, данас већ постоји 466 жупа са 473 свештеника. У исто време расте број белоруских свештеника (рођених у Белорусији – прим. прев.).

Ватикану није у интересу да уништи ову позитивну динамику. Да ли ће се ово догодити због једне одређене особе? Није искључено да ће Света столица ићи путем којим је Руска православна црква већ прошла у односу на Белоруски егзархат Московске патријаршије, одлучивши да замени свог поглавара. Бивши мински митрополит Павел уступио је место епископу Борисовском и Мариногорском Вењамину. У недељу, 6. септембра, патријарх московски и целе Русије треба да уздигне Вењамина у ранг митрополита у главном граду Русије. Узимајући у обзир чињеницу да ће, како је сам Кондрусевич рекао, за четири месеца напунити 75 година и да ће морати да напише оставку папи, све то би логично довело до тога да папа удовољи молби и постави новог поглавара белоруских римокатолика, што се и чини најбољим решењем. Наравно, под условом да се надбискупу пружи прилика да се до тада врати у Минск на своју катедру.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://regnum.ru/news/polit/3054216.html

Подели: