Анализе

Зашто Израел не признаје „украјинског Мојсија“ као праведника?

  • Тел Авив је игнорисао апел Зеленског да се почне славити „спасилац Јевреја“ Андреј Шептицки

ПИШЕ: Дмитриј СКВОРЦОВ

„Митрополит Шептицки ће добити звање «Праведника народа света“ – такву вест изродила је унијатска Религиозна информативна служба. Вест је, наравно, сензационална: на крају крајева, из године у годину, руководство израелског националног меморијала холокауста Јад Вашем одбијало је кандидатуру Шептицког за укључивање у ред праведника, који су се одликовали спасавањем Јевреја током Другог светског рата.

Међутим, информације о светском слављењу „великог Украјинца“ дате су из неког разлога, позивајући се не на израелски институт, већ на… канцеларију украјинског председника. А тамо, како се испоставило, нису показали много оптимизма у вези с овим питањем.

Данас се обележава 155 година од рођења митрополита Андреја Шептицког, духовног вође украјинског народа, чија фигура превазилази границе Украјине и времена у коме је живео“, напоменула је Банкова. – Много пре независности Украјине, Андриј Шептицки ју је већ видео једнаком међу једнаким у кругу европских држава … Митрополит Шептицки је пример љубави према ближњему. Спасавајући животе током Другог светског рата, он је посебно стекао уважавање јеврејске заједнице. Очекујемо да ће се име Андреја Шептицког у блиској будућности наћи међу праведницима народа света.“

Што се тиче „визије Украјине као једнаке међу једнакима у кругу европских држава“, судећи по понизним апелима Хабзбурговцима, Хитлеру и Стаљину, од стране Шептицког аутор ових обраћања Украјину је видео само као део других империја и ништа друго. Што се тиче „оправданих очекивања“ у „блиској будућности“ (трају већ шездесет година), Израел (а Јад Вашем је државна институција) тако не мисли, не само због болно активне сарадње овог „праведника“ са нацистима. Далеко од тога да је све једнозначно код Шептицког по „јеврејском питању“.

Од самог почетка геноцида над Јеврејима на територији данашње Украјине и Белорусије, нацисти су привукли снаге Организације украјинских националиста ОУН* (забрањене у Руској Федерацији) и Украјинску помоћну полицију (коју је такође обучавала ОУН). „Видовити“ конфесионалне унијатске ОУН били су духовна деца или самог лавовског надбискупа, или неког од његових непосредних потчињених. Апологети Шептицког, међутим, извештавају о неким својим „протестним писмима“ СС рајсфиреру Химлеру фебруара 1942. године. Међутим, прво, оригинал писма није сачуван, цитиран је само „из сећања на очевидаца“. Друго, чак и у цитираном тексту његов наводни аутор тражи од примаоца да само не укључује „украјинске хришћане“ у пљачку и „акције“. „Као резултат тога, Украјинци постају крвожедне убице и могу убити било кога, укључујући и своје истоплеменике„. На крају, убедљиво касно појављивање „протестног писма“ (ако је таквог писма уопште и било) бесмислено је, јер холокауст се догађа широм Украјине већ више од шест месеци. Почевши с погромима у Лавову.

Митрополит никада ни једном речју није осудио масакре Јевреја, Пољака и украјинске интелигенције од стране националиста у Лавову у првим данима немачке окупације“, објашњава историчар Семјон Чарни, координатор експертне групе за антисемитизам. „А када се супруга једне од жртава обратила Шептицком за помоћ, митрополит јој је одговорио да се он „не меша у световне ствари“. На захтеве главнога рабина Лавова И. Левина да утиче на Украјинце који су учествовали у погромима, митрополит се ограничио на обећање да ће написати посланицу по том питању. Ћутао је током „акција“ које су спровели Немци и украјинска полиција шуцманшафт како би истребили Јевреје, како у Лавову, тако и широм Галиције… Јединствени документ у коме се директно говори о убиству Јевреја је писмо папи Пију XII, од 31. августа 1942. године, а по свему судећи, био је намењен објављивању на Западу, како би у очима савезника створио повољну слику о себи као потенцијалном унијатском патријарху.

Међутим, ово писмо није објашњиво само жељом за стварањем репутације на Западу у случају победе антихитлеровске коалиције. У ово време Шептицки је разочаран што идеолози националне политике Трећег рајха нису подржали идеју о уједињењу целе Украјине (Винтер Е., Политика Ватикана према СССР… Део III. Москва: «Прогресс», 1977, стр. 162-163.). Наравно, нису подржали, али не зато што су били склонији православљу – религији огромне већине Малоруса, већ зато што нису желели да ојачају Ватикан – потенцијалног идеолошког ривала „новом поретку“ у Европи, који је створио Хитлер.

Ипак, управо се на ово писмо се ослањају унијати као на „документ који ће помоћи признавању Андреја Шептицког као праведника света“. Тврде, он је информисао папу о истребљивању на стотине хиљада Јевреја од стране нациста, док су амерички дипломати „само месец дана касније папи дали тајни извештај о масакрима Јевреја из варшавског гета“: „У Варшави и њеном окружењу је убијено око 100.000 људи, и додају да је још 50.000 људи убијено у Лавову.“ О томе, да још једном напоменем, Шептицки је добро знао (током годину и по дана ћутања, број Јевреја у самој Лавовској регији „смањио се“ са 670.000 на 278.000). И само је свом непосредно надређеном херојски испричао „страшну тајну“ о „монструозним злочинима отворено сатанистичког немачког режима“.

И шта? Да ли се после тога главни унијат покајао због сарадње са Хитлеровим режимом? Да ли се покајао што је славио Фирера? Да ли се одрекао батаљона „Нахтигал“, кога је лично благословио (а управо су припадници ове јединице организовали масакр Јевреја у Лавову у јуну 1941.)! Да ли је одлучио да тајно помогне антифашистичком подземљу и Ковпаковим партизанима? Коначно, да ли је бар престао да помаже нацистичком окупатору?

Истог дана када је Шептицки обавестио папу о неделима Немаца, благословио је своје стадо да ради за добро Рајха недељом, па чак и празницима.

Управо тих дана, када је Шепптички извршио свој „писмени подвиг“, пољски свештеник Лудвиг Вродарчик сакрио је Јевреје који су побегли из гета у Волину. Исти је 8. децембра 1943. ухваћен од духовне деце Шептицког из (Украјинске устаничке армије) УПА* (забрањена у Руској Федерацији). Парохијани који су покушали да заштитите свештеника убијени су на лицу места. Свештеник је убијен након дугог и дивљачког мучења у самом седишту УПА. Институт Јад Вашем је Вродарчику 2000. године доделио титулу «Праведника света».

Да, и Шептицки је лично сакрио неколико рабина и чланова њихових породица у подруму његове резиденције. Вероватно, не без његовог знања су монахиње студитанке и базилијанке спасиле су око 250 јеврејске деце (нема података о учешћу других унијатских бискупа у спасавању Јевреја). Међутим, каквим се човекољубљем руководио спасилац? „Из архивских докумената се може закључити да у овом питању нема толико самарићанског милосрђа унијатског митрополита, колико фундаменталних идеолошких основа његове везе са Јеврејима“, пише професор Алексеј Добош. „Лидер Гркокатоличке цркве, показало се, деловао је као хришћански мисионар, убеђујући Јевреје о неопходности преласка у римокатолицизам!“

Међутим, ни Ватикан не жури да призна „украјинског Мојсија“. Питање се сваки пут саплете о његову повезаност са дивизијом СС «Галичина», коју је међународни суд у Нирнбергу осудио заједно са другим нацистичким организацијама. Папи још нису потребни такви „праведници“.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2020/08/02/pochemu-izrail-ne-priznaet-ukrainskogo-moiseja-pravednikom-51529.html

Подели: