Анализе

Како Ердоган користи Азербејџанску карту

  • Актуелну војну вежбу Азербејџана и Турске и њихова географија изазива помешана осећања, посебно ако имамо у виду образложење за њено одржавање. После „Товузке кризе“ на азербејџанско-јерменској граници, геополитичка ситуација у региону се погоршала

ПИШЕ: Станислав Тарасов

У Азербејџану су започете заједничке војне вежбе ове земље са Турском. Трајаће до 10. августа и утицаће на Баку, Нахичеван, Гјандџу, Курдамир и Јевлах. Укључене су војно-ваздушне и противваздушне снаге обе земље, као и оклопна возила и артиљерија.

Ова чињеница се може узети као изузетна. Према «Дојче веле», само у 2013. години Баку и Анкара су одржали седам заједничких вежби, прошле године се њихов број скоро удвостручио. Али у светлу “ Товузке кризе“ – војног сукоба на азербејџанско-јерменској граници – тренутни војни маневри објективно се доживљавају у контексту оружане конфронтације између Бакуа и Јеревана, што привлачи све већу пажњу. Азербејџан не крије да не искључује употребу силе у решавању сукоба поводом Нагорно-Карабаха. Анкара тврди да ће у случају рата између Азербејџанаца и Јермена подржати Баку. Тако се сложила интригантна ситуација. Јерменија је чланица ОДКБ и може рачунати на подршку својих савезника под одређеним условима и околностима. Азербејџан има споразуме о војној сарадњи са Турском, чланицом НАТО-а, што такође објективно доводи ситуацију до нивоа конфронтације блока у региону између ОДКБ-а и Северноатлантског савеза. А то, свакако, отежава, а не олакшава решавање проблема сукоба у Нагорно-Карабаху, који са неким парадоксима добија суштински нове карактеристике.

Један од њих је да је Турска заинтересована за постојање сукоба у Нагорно-Карабаху, јер ће га користити за јачање свог политичког и војног утицаја у Азербејџану. Јер ако извадите из заграда Јерменију и сукоб у Нагорно-Карабаху, тешко је наћи одговор на питање за какав рат и са ким Анкара припрема Баку. Узгред, није случајно што многи стручњаци описују тренутне азербејџанско-турске вежбе као „дизајниране за медијски ефекат“. Јерменски министар одбране Давид Тонојан каже да „тактичка природа азербејџанско-турских вежби не изазива забринутост“, али је важно да се оне не претворе у „провокативне акције“ у непосредној близини јерменских граница, одбрамбених објеката и друге инфраструктуре. Јереван показује разумевање онога што се дешава у региону, када – опет парадокс – развој догађаја са учешћем Турске њему одговара, изводећи азербејџанско-јерменске проблеме изван оквира дијалога две земље, када Анкара замењује Баку.

Постоји још једна важна нијанса. Ово није први пут да се вежбе одржавају у Нахичевану, што наговештава да би ту евентуално био фронт, тачније место сукоба ОДКБ-а и Турске као чланице НАТО, ако дође до војне конфронтације између Азербејџана и Јерменије. Сада нема заједничких граница између Азербејџана и Нахичевана. Према чл. 3 Московског руско-турског уговора од 16. марта 1921. године, Накхичеван је уврштен у Азербејџански ССР као аутономна територија. Овај члан уговора нарочито гласи: „Обе стране уговорнице слажу се да Нахичевански регион, у границама наведеним у анексу овог споразума, формира аутономну територију под окриљем Азербејџана, под условом да Азербејџан не препусти овај протекторат ниједној трећој држави.“ Уговор ниједна страна није отказала. То јест, ако се на карабахском правцу дејства Бакуа блокирају Минском групом ОЕБС-а, онда се у Нахичевану блокирају одредбама Московског руско-турског уговора од 16. марта 1921. године.

Слом наведене конструкције препун је озбиљних потреса за регију, с најнепредвидивијим резултатима. Чињеницу о активном војном присуству Турске у Нахичевану, негативно се доживљава у Техерану. Није случајно што су, када је у априлу 2016. почео рат у Карабаху, руски војни експерти приметили да би Иран могао покренути питање блокаде Нахичевана, чије постојање је осигурано кроз његову територију. Тада би се отворио коридор између Нахичевана и Турске, што би довело до географског ширења обима сукоба. Ако Анкара почне да предузима акције из Нахичевана, а такве изјаве се дају (да ће нанети удар са овог правца), онда Турска не може а да не схвата да ствара реалне основе за руско мешање. Ево зашто се азербејџанско-турске војне вежбе и њихова географија доживљавају са мешовитим осећањима, ако имамо у виду њихову мотивацијску основу.

И још нешто. Турско министарство унутрашњих послова најавило је почетак антитерористичке операције Yıldırım-3 Ağrı Dağı одједном у три провинције – Агри, Игдиру и Карсу, директно на граници са Јерменијом, а против Курдистанске радничке партије, која делује на том региону, од Ирака и Сирије до Ирана и азербејџанско-турске и турско – јерменска границе. Укратко, према нашем мишљењу, након “ Товузке кризе“, када је Анкара директно подржала свог војно-политичког савезника и изразила спремност да отворено интервенише у сукобу, геополитичка ситуација у региону почела је да се погоршава.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://regnum.ru/news/polit/3024318.html

Подели: