Анализе

Како ће одговорити Путин на велемајсторску игру Ердогана

  • Анкара започиње истовремено велемајсторску игру на «неколико геополитичких шаховских табли истовремено», у Ираку, Сирији, Либији, Катару, Сомалији, као и у Средоземном мору против Грчке, Кипра, Француске и Израела и, на крају, на Кавказу. А онда «Товузска криза» (стратешки правац на азербејџанско-јерменској граници – прим. прев.) делује као прво звоно. Москва, ако је потребно, има чиме да одговори. Време је, дакле, да се почну померати фигуре на геополитичким шаховским таблама. И не, наравно, прво на Закавказју

ПИШЕ: Станислав Тарасов

Тродневни оружани сукоб на делу Товуза на граници између Јерменије и Азербејџана променио је ситуацију у Кавказу на принципијелан и неочекивани начин. Јасно је да су и раније сукобљене стране понекад отварале ватру једни на друге. Али нико није замишљао да ће Азербејџан покренути оружану инвазију на Јерменију, без страха да ће се суочити са одговарајућом реакцијом ОДКБ-а. Што се тиче Јерменије, слична акција у односу на Азербејџан потпуно је искључена.

Веровало се да су оружане компликације између Бакуа и Јеревана могуће само на сектору на карабахском делу фронту, што се и десило, да подсетимо, априла 2016. године. Али овог пута све је ишло другачије. Како пише «Ле Монд», «опет су се неочекивано сукобљене стране приближиле тачки са које нема повратка и још нико не зна ко је, која је то сила дала подстицај таквом развоју догађаја са мноштвом последица». Према експерту за Кавказ, Нурлани Хасимовој, «овде имамо посла са најспорнијим догађајем након завршетка рата у Карабаху у априлу 2016. године», јер ни «Јерменија ни Азербејџан нису прецизирали које задатке су војске требало да обаве.»

С тим у вези, бивши начелник Генералштаба Грузијских оружаних снага, генерал-мајор Гиви Иукуридзе, сматра да настала ситуација захтева озбиљно размишљање и дубинску анализу. Зато јер, први пут од 1994. године, склапањем примирја између Јерменије и Азербејџана, Турска је тако отворено почела да показује интересовање за војно присуство у региону. Друго, у случају негативног тока догађаја, по Иукуридзеовом мишљењу, постојала би могућност да Анкара користи територију Грузије у непријатељствима како би испунила своје тактичке и оперативне циљеве за подршку Бакуу. Према генералу, «Турска се у последњем периоду понашала тако да уопште не поштује међународне норме, па ме неће изненадити ни прелазак грузијске границе због војних циљева».

Заиста, из неког разлога, Турска је у почетку почела да придаје све већи значај „Товузској кризи“, упркос безначајним размерама ове конфронтације. Како је и сам председник Азербејџана Илхам Алијев рекао, његов турски колега Реџеп Тајип Ердоган успоставио је телефонски контакт са њим, а били су и интензивни контакти између министарстава одбране двеју земаља. Ердоган је обећао Алијеву војну подршку, чиме да га гура у сукоб, схвативши да у овој верзији оружана конфронтација између Бакуа и Јеревана директно удара на интересе Москве.

Када је турски председник морао да реши акутне проблеме у Идлибу, ступио је у дијалог са руским председником Владимиром Путином. Међутим, сада је његов телефонски разговор са руским колегом обављен после утврђивања односа ОДКБ-а према инциденту на товузском правцу. Тако се пројавио нови курс Турске у Кавказу и улога Азербејџана у њему. По свим показатељима, Баку је, као и Закавказје, укључен у такозвани «дугу затегнутости Ердогана». Према турским стручњацима, Анкара започиње «истовремену велемајсторску игру на неколико геополитичких шаховских табли истовремено», од северног Ирака преко северне Сирије, преко Средоземног мора и Израела до Либије, Катара и Сомалије, на Медитерану против Грчке, Кипра, Француске и Израела и, сада, на Кавказу.

Ово је нови квалитет турске спољне политике и геополитике, без спољашње прозападне или НАТО оријентације. Тачно је, постоји верзија да Анкара ипак координира напоре са одређеним западним круговима како би дестабилизовала ситуацију на Закавказју. Ако је то тачно, онда је „Товузска криза“ само прво звоно. У Москви то, дефинитивно, виде и разумеју. Ако је потребно, имају чиме да одговоре и почну да померају фигуре на геополитичким шаховским таблама.

Што је најважније, прве потезе није неопходно учинити на Закавказју. Упркос чињеници да на североистоку границе између Јерменије и Азербејџана постоји одређена мирноћа, сукоб може да «експлодира» сваког тренутка.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://regnum.ru/news/polit/3020631.html

Подели: