Анализе

ВИЗАНТИЈА и КОНСТАНТИНОПОЉ

АУТОР: Драгољуб Димитријевић

Поменуо бих још да се та област Балкана и мале Азије НИКАДА није звала ВИЗАНТИЈА!!!

Она се звала Источно Римско Царство или Румелија. Њу су чак и Турци који су је освојили звали Румелија и никада Византија!! 1557. године је у некаквом свом тексту г-дин. Heronim Volf. (господско име Вук) поменуо некакву Византију (»Corpus Historiae Bizantine« – Основа Византијске историје), која се као таква почела више помињати у 17. веку, па је остало и до данас! Википедија каже да је Византион „грчка“ колонија на Босфору.

Неки текстови о њему (г-дину Волфу) и његовом делу кажу отприлике овако: На свету су постоје две непостојеће замље: Недођија (код Петра Пана) и Византија код католика!!

Прича иде овако. На месту, у близини, данашњег Истамбула, некадашњег Цариграда и НИКАДА КОНСАНТИНОПОЉа, „живео је некакав јунак Визант. По њему село добило име Византион“, (и ово је вероватно измишљотина тог немачког историчара!). Сматрам да је он пре свега мислио на град. Или је Немац смислио да се та држава: Источно Римско Царство може скраћено писати Византија! Уствари, направио је подметачину!! И тако се то одомаћило.

Па се ми кунемо како су се наши велможи борили, и молили с некаквом Византијом, која, међу нама буди речено, никада није постојала!! Не постоји нигде у ондашњим списима! Чак и цркве зидамо у некаквом византијском стилу, а он никада није постојао! Можда је био цариградски стил, али византијски НИКАДА, тако и са песмама које се певају у византијском стилу. Ето, колика је ТО подметачина!! А шта мислите шта нам са осталим подацима раде??

Питате како се онда звао тај такозвани Константинопољ?

Када је Константин пренео престоницу у тај град он се звао: Аугуста Антонина, затим: Други Рим; када је престало да постоји Западно Римско царство постао је Нови Рим!

Занимљиво је да су га Славенски народи (Срби, Бугари, Власи, Молдавци) увек звали Цариград односно Царев град. Од 1453. када су га Турци заузели они су га звали Бели град! А од 1923. од доласка Кемала Ататурка на власт он се зове Истамбул.

Дакле Цариград се никада званично није звао Константинопољ. То је католичка, римска измишљотина коју су Фанариоти, Ахајци – Грци прихватили, њихово постојање, ради својатања и града и државе.

А и тај, јунак, Визант је имамо сасвим нашко име:

Визант – виз ант – вис ант – вас ант – сав ант. А како су АНТИ славенско – српско племе, он се звао сав, или Сам Србин; могло би се рећи Прави Србин! (толико о оном „Грчком“ насељу!).

Константин по коме се Грци куну да се звао град, а није никада, је уствари Костадин, Коста.

Дакле Римљани су мислили да му је има Константа, нешто што стално траје, а уствари је основа имена Кост, да буде јак, чврст као кост.

Као што је име великог римског војсковође Трајан (на римском ништа не значи) а он је уствари Траајан – да што дуже траје, буде постојан!!

Шта год Истанбул на турском значио, на српском има своје значење:

Истанбул – и стан бул – је стан бел – је станиште Белог Бога, као и Београд – Белов град! (дакле нису га Турци за бадава звали Бели град!)

А ту причу о Византији и Консантинопољу су прихватили и почели да гурају Фанариоти, удружење богатих службеника, имућних грађана, трговаца, из кварта Фанар, који су захваљујући новцу постали блиски Цариградској патријаршији. А поткупљивањем заузели позицију у турској царевини. Они су себе сматрали изворним „Грцима“ уствари потомци Ахајаца. Тако је почела прича о запостављању славенско – српског већинског сеоског становништва у односу на ахајско становништво које је углавном живело у градовима и били државни службеници и трговци. Својим утицајем на Цариградску патријаршију и својим учешћем у њој укинули су друге православне цркве на подручју Ромејског царства. 1766. Пећку патријаршију, 1767. Охридску епископију. У цркве уводе грчку јерархију, литургију, језик. 1870. Бугарска екзархија ојачава Бугарску цркву, настаје раскол са Грцима. Неки Срби су збοг „грковања“ прешли на ислам, као Горанци. И тако су временом то славенско становништво, које су звали славофони  – говоре славенски, погрчили на разне начине, кроз цркву или присилно. Тако да данас Срби, или Славени не постоје у Грчкој, ни као мањина а били су преко 70% становништва!!

Бићу можда безобразан?

Али, да се подсетимо Античких олимпијских игара. Одиграле су се у 8. веку п.н.е. (776. године п.н.е.) Значи оне се не зову Атинске већ Античке! Човек се запита, ко су ти Анти по коме су те ондашње игре добиле име?

У Википедији за Анте кажу да су они „једно од три Славенска народа: Венеди, Анти и Славени. Да би могли да објасне одкуд толико Славена – Анта по целој Европи (нарочито Германи) измишљена је прича да су они иранског, аланског, германског порекла. И помињу се силне неке сеобе. Занимљиво да исти онај који је направио ону поделу Венеди, Анти, Славени, Грк Јорданес: „описује Анте и Славене истоветним по обичајима и језику“! Исто каже и Прокопије.

И шта сада даље рећи?? Те старе, древне Олимпијске игре нико и никада није назвао „Ахајске олимпијске игре“ већ „Античке олимпијске игре“ – То сасвим сигурно значи да су их организовали Анти (Славени) а не Ахајци (Грци) а то даље значи да су ТУ већински живели Славени – Срби а не неко други! Просто и једноставно!

Олимп – Ολιμπος – У преводу значи: Светла планина, односно Бела планина, тачно тако како су Срби звали Егејско – Бело море! А налази се изнад села:

Литохора – лито хора – вито хора – вита  гора – висока гора – Висока планина. Сасвим српски!

И тако шта год погледаш на овом земљином шару има неко своје значење на срБском.

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.