Анализе

Римокатоличка црква и масовни протести у САД и Украјини: шта је заједничко?

Римокатоличка црква је на невидљив начин присутна иза застора многих геополитичких процеса. Фото: СПЖ

  • Представници Римокатоличке цркве такође учествују у масовним протестима у Сједињеним Државама. Зашто то раде и да ли је цела РКЦ заинтересирана за оно што се тамо догађа?

ПИШЕ: Константин Шемљук

Масовни протести против расизма у САД у овом тренутку су престали да буду искључиво друштвени феномен и добијају изразиту верску конотацију. Место где је Џорџ Флојд умро постало је реалним објектом верског ходочашћа за хиљаде Американаца: тамо се тренутно одржавају масовна богослужења и крштења. Поред тога, идентитет преминулог (који је имао кривичну пријаву за почињене злочине) активно се сакрализује, а представници различитих Цркава виде га као жртву, захваљујући којој је Америка поново почела да говори о својим расним проблемима.

У овом ћемо чланку размотрити подршку протестима у САД и учешће представника Римокатоличке цркве у њима, али и подсетити на активности ове организације у две украјинске обојене револуције. И тако.

Протести у САД и РКЦ

Подсећамо, масовни протести у САД почели су 25. маја 2020. године. Већ 1. јуна, римокатолички магазин „ America magazine“ у редакцијском чланку је приметио: «Римокатолици не могу да остати по страни у овој борби. Пред расизмом, римокатолици морају чезнути за праведношћу једнако као што чезну за евхаристијом.» Према уредништву часописа, «овај национални протест требао би римокатолике, посебно беле римокатолике, да доведе до преображаја, покајања и помирења» (један од начина таквог „покајања“ је прање ногу афроамериканцима, о чему смо писали у претходном чланку. Видети: Да ли би Христос опрао ноге афроамериканцима током Црне обојене револуције?, https://balkanskageopolitika.com/2020/06/17/da-li-bi-hristos-oprao-noge-afroamerikancima-tokom-crne-obojene-revolucije/).

Римокатолички надбискуп главног града Вашингтона Грегори Вилтон, 2. јуна, осудио је председника Доналда Трампа због посете Националном храму св. Јована Павла II. У изјави надбискупа РКЦ, само присуство председника у цркви названо је «неразумљивим и осветољубивим». Другим речима, надбискуп из Вашингтона сматра да присуство особе у храму треба да одређује његово политичко, а не верско уверење.

Поглавар Римске цркве, папа Фрациско, 3. јуна, изразио је свој став о ономе што се дешава у Америци. Током преношења емисије уживо из Ватиканске апостолске палате, он је изјавио да се придружује «цркви у Сент Паолу и Минесополису, као и у целој Америци, молећи се за душевни мир Џорџа Флојда и свих који су умрли услед греха расизма.»

Истог дана, бивши председавајући Комисије за екуменизам и дијалог Италијанске бискупске конференције, а сада високи свештенички службеник, прелат Винченцо Паља, изјавио је да је нова „културна револуција“ већ давно сазрела, а директно је повезана са расизмом. Према његовом мишљењу, реч „раса“ треба да буде забрањена, а братство и солидарност могу постати „вакцина за борбу против расизма“. То јест, за римокатоличку јерархију, средство за борбу против расизма није преображавајућа благодат Светога Духа, већ „слобода, једнакост и братство“.

Можда је управо у оквиру ове „вакцине“ против расизма римокатолички бискуп Давид Зубик најавио да ће у Питсбуршкој бискупији бити организована посебна парохија искључиво за црне римокатолике. Према свему судећи, белцима неће бити дозвољено да уђу у такав храм?

Фото: Вашингтонски викарни бискуп Рој Е. Кемпбел учествује у „молитвеном протесту“ у близини Беле куће у Вашингтону, 8. јуна 2020. године

У такозваном „молитвеном протестном скупу“ близу Беле куће 8. јуна, учествовало је више од 40 римокатоличких свештеника и ђакона, неколико бискупа и стотине мирјана РКЦ.

Међутим, већ 15. јуна, римокатолички бискупи у Мериленду позвали су вернике да предузму озбиљније мере за заустављање расизма. Према њиховом дубоком уверењу, „сама молитва и дијалог нису довољни“, јер „морамо деловати да бисмо постигли истинску промену“.

Протести и официјелна позиција Ватикана

Овакве изјаве јерарха РКЦ могле су бити оправдане на било који начин да је покрет Black Lives Matter био ненасилан и мирољубив. Међутим, као што знамо, протести против расизма врло брзо су се претворили у погроме, пљачке, уцене и уништавање америчких споменика културе. Поред тога, током немира забиљежени су бројни случајеви напада на полицију и само беле грађане земље. Неки од ових случајева завршили су се смртним исходом.

У Њујорку су убијена два полицајца, а један је избоден ножем, те је од последица убода умро. Четири друга официра убијена су у Сент Луису. Демонстранти су убили два официра у Ричмонду у Вирџинији. У Окленду у Калифорнији двојица полицајаца су такође убијена из ватреног оружја. Остале су ударали палицама за бејзбол, камењем и аутомобилима. Мало је вероватно да би те чињенице могле нестати из видокруга римокатоличких јерарха у САД, те стога њихов позив на активно учешће у протестима изгледа врло необично.

Такође, крајње необична је и званична позиција Ватикана. Наиме, лист «Ватиканске вести», верују да је Black Lives Matter (BLM) – «покрет посвећен ненасилној грађанској непослушности кроз протесте против полицијског насиља усмерене против црнаца, као и свих облика расизма.» Колико је „ненасилан“ – видели смо горе.

Из онога што се догађа у Сједињеним Државама, можемо закључити да је подршка БЛМ-у од стране високог руководства Римокатоличке цркве званичан став Ватикана. Више од тога, сви који се не слажу са тим отпуштају се са црквених радних места или су изложени различитим непријатностима.

 Представници РКЦ за време антирасистичког митинга

На пример, римокатоличког свештеника, капелана једне од најпрестижнијих образовних установа света, Масачусетског технолошког института, Дена Молонија, надбискуп Бостона је сменио због реченице коју је написао на свом блогу: «Тужна је чињеница да се већина нашег размишљања о раси одвија у левом, марксистичко- атеистичком контексту у којем жеља за влашћу и сазнање о другачијости, замењује хришћански концепте кроткости и солидарности … Да би се победио расизам, потребно је обраћење у светост и спремност да се шири благодат и милост у разљућена срца.»

Међутим, можда би све било у реду да Молони није посегао у «свето», рекавши да Џорџ Флојд «није живео свој живот на добар начин». Одговарајући на ове речи, деканица МТИ-а Сузи Нелсон, рекла је да «девалвирајући и понижавајући личност Џорџе Флојда, отац Молони не препознаје достојанство сваке особе». Испада да разговор о греховима других крши њихово достојанство? Није ли задатак Цркве управо да позове човека на покајање?

Као што видите, уместо да се позива на покајање, Римокатоличка црква у Сједињеним Државама позива вернике на потпуно другачије понашање – на масовне протесте. И не само да их охрабрује, већ и она активно учествује у њима и, можда, их чак и финансира.

РКЦ финансира протесте у САД?

Да би се одговорило на ово питање, довољно је размотрити активности такозване „Римокатоличке компаније за развој људских ресурса“ (CCHD), чија је главна сврха, како су саопштили, борба против сиромаштва и промоција програма социјалне правде. Ова организација је пододбор такозване „Конференције римокатоличких бискупа Сједињених Држава“ (USCCB). Треба још напоменути да је USCCB колегијално тело националне црквене администрације РКЦ у САД и да одлуке овог тела лично одобрава папа.

Испада, дакле, да поменути пододбор Конференције римокатоличких бискупа Сједињених Држава CCHD изјављује да је позван да се „суочи са основним узроцима сиромаштва у Америци подстичући и подржавајући организације за самопомоћ под контролом заједнице и трансформативну социјалну правду.“ Имајте на уму да CCHD финансирају римокатоличке парохије и бискупије Сједињених Држава, као и појединачним донацијама. Износ који је организација примила је прилично значајан. На пример, само у 2017. години CCHD је из различитих извора добио 18,1 милиона долара.

Које су то „организације за трансформацију социјалне правде“ које помажу CCHD?

Комплетну листу ових организација налазимо на списку тих група којима је CCHD одобрио да добију грант, а који је објавила «Конференција римокатоличких бискупа»  (USCCB).   И управо међу њима је неколико организација које су најактивније у америчком протесту.

На пример, New Orleans Workers’ Center for Racial Justice (NOWCRJ) за последње три године уплатио је CCHD-у 150 000 долара, укључујући прошлогодишњи грант у износу од 50 000 долара.

То је организација која је 30. маја објавила видео снимак на којем су демонстранти узвикивали слоган „Смрт расистичким свињама“.

Треба напоменути да је лого NOWCRJ стиснута песница, што је заштитни знак покрета Black Lives Matter (BLM), као и многих других савремених револуционара.

Упоредите са Black Lives Matter (BLM)

30. маја NOWCRJ објављује твит, у коме, осим исказивања солидарности са активистима Минеаполиса, каже: «Революција – наш је јединствени избор у дадом моменту».

                 Твит NOWCRJ од 30. маја 2020. године

Исто се може рећи и за другу организацију са списка РКЦ у Сједињеним Државама, која се зове Workers’ Center of Central New York. У периоду од 2018. до 2019. године, само Сиракузска бискупија РКЦ у САД доделила је овој организацији грант у износу од 70 000 америчких долара за борбу „за права радника“. Вероватно се нећете изненадити ако сазнате да радници централног дела Њујорка користе подигнуту  песницу као логотип?

               Логотип Workers’ Center of Central New York

Представници ове друштвене групе на својој Фејзбук страници 29. маја су написали: „Ови немири и пљачке враћају оно што је припада радничкој маси (како се овде не присетити Лењинове ‘пљачке опљачканог? ‘ –  прим. ур.). Нереди и протести су неопходни алати и у потпуности их подржавамо … Морамо и даље подржавати напоре у организовању локалних група као што су Black Lives Matter Syracuse New York».

Публикација Workers’ Center of Central New York на Фејзбуку

Поред тога, «The People’s Lobby Education Institute» је 2019. године добила грант у износу од 50 000 америчких долара од чикашке диоценезе РКЦ у САД, а преко CCHD.

Представници ове групе су 30. маја написали на твитеру: „Нема правде, нема мира, нема расистичке полиције“.

Публикација Workers’ Center of Central New York на твитеру

На «The People’s Lobby Education Institute» појавио се 4. јуна на Фејзбуку још један запис, у коме је речено да новац који је влада потрошила на полицију могао је ићи на потребе црнаца. Па, да би овај захтев изгледао убедљивије, организација коју финансира Римокатоличка црква приказала је полицајце у облику свиња.

Објава на Фејзбуку «The People’s Lobby Education Institute»

Поред именованих организација, на списку „грантоједа“ CCHD можете пронаћи још десетак који не само да подржавају немире у Сједињеним Државама, већ их заправо подстичу или чак покрећу. Ове чињенице нам омогућавају да закључимо да је РКЦ у САД што јавно, што тајно укључена у организовање масовних нереда у земљи.

РКЦ, Украјинска Гркокатоличка црква (УГКЦ) и украинске обојене револуције

Ми Украјинци смо знали за учешће римокатолика у политичким акцијама много пре смрти Џорџе Флојда. Истина, у Украјини Римокатоличка црква не делује директно, већ преко своје подружнице – Украјинске гркокатоличке цркве.

Познати блогер и истраживач унијатства, Александар Вознесенски, тврди да је организација УГКЦ стајала иза организације прве (2004. године) и друге обојене револуције (2013-2014.) у Украјини.

Поред тога, и само руководство УГКЦ говори о водећој улози унијата у украјинској револуцији. Конкретно, активни учесник друге обојене револуције 2013-2014, бискуп УГКЦ-а Борис Гудзјак (сада живи у САД и природно подржава протесте против расизма) рекао је да су половину демонстраната на Евромајидану чинили гркокатолици, а Вознесенски подсећа да су војне организације револуције – „Десни сектор“ и „Трзубац“ – врло блиско и плодотворно сарађивали и сарађују са УГКЦ.

Међутим, поред „оружане“ подршке револуцији, унијати нису изгубили из вида ни сакралну или верску компоненту. Конкретно, они су у центру Кијева организовали такозвану екуменску капелу Безгрешног Срца Мајке Божје и Нових мученика украјинског народа (Небеске стотине).

              Храм УГКЦ у улици Институтској у Кијеву

Занимљиво је да су, као и у случају Џорџа Флојда, убијени током револуције у Украјини, без обзира на њихово лично верско уверење, проглашени фактички „свецима“.

У једној од својих проповеди настојатељ УГКЦ, Свјатослав Шевчук, упоређује смрт „Небеске стотине“ са пасхалном жртвом Христовом: «Неко ће се кад-тад сетити жртава револуције, када буде говорио о погубљеним током овог догађаја … Али ми хришћани схватамо да се овде догодило нешто дубље. Ми говоримо о пасхалној жртви Небеске стотине.» За Шевчука крв „Небеске стотине“ представља „благо“, „тренутак ослобађања и преласка из ропства у слободу“ и „почетак живота“.

Сличне тезе исказао је и бивши ректор украјинског римокатоличког универзитета Борис Гудзјак: «… Небеска стотина, наши војници на Истоку су златним словима записани у књизи живота нашег народа … Њихови портрети, као националне иконе, гледају мене и вас, све нас …»

Шта рећи, будући да тренутни надбискуп и митрополит Филаделфијске УГКЦ, сада говори о „иконама“ Џорџа Флојда у Сједињеним Државама. На крају крајева, заједно са другим „украјинским римокатолицима у САД“ (такозваним представницима УГКЦ у Америци), већ је изразио подршку протестима против расне дискриминације и позвао на молитву за „господина Џорџа Флојда».

***

Као што, дакле, видимо, учешће Римокатоличке цркве у политичким процесима и у Сједињеним Државама и у другим земљама је очигледна чињеница. Међутим, одговор на питање „зашто?“ може изазвати збуњеност.

Да бисмо одговорили на то, довољно се подсетити да је Ватикан, у својој суштини представља црквено-политички конгломерат. Папа није само поглавар Римокатоличке цркве, већ је и политички лидер државе Ватикан, а цео куријални бискупијат осим црквених има и секуларне и министарске функције. Стога, учествујући у разним политичким процесима, Ватикан само остварује вековну жељу за политичком хегемонијом у свету.

Познати римски папа Гргур VII, аутор документа познатог као „Папски диктат“, написао је: «Само папа може носити императорске регалије. Сви принчеви обавезни су папи да пољубе ногу … Папа има право да смењује императоре.» Очигледно, ово „право да свргава императоре“ не даје одмор модерној Римокатоличкој цркви. И није да Ватикан сада даје посебан акценат на овој активности. Не, жеља да се контролише секуларна власт у разним државама (и, ако је потребно, да се помогле њеном смени) међу римокатолицима постоји сама по себи. Ово је саставни део њиховог менталитета већ вековима.

Међутим, поставља се само питање – где је у свему овоме Христос, вера и спасење?

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://spzh.news/ru/zashhita-very/72512-katolicheskaja-cerkovy-i-massovyje-protesty-v-ssha-i-ukraine-chto-obshhego

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *