Анализе

Хоће ли Ердоган успети да надмудри Арапе у Либији?

  • Арапски парламент одобрио је јединствену стратегију за сузбијање турског мешања у либијске унутрашње ствари
  • Лига арапских држава планира да припреми меморандум који ће бити послат Савету безбедности Уједињених нација
  • Поред тога, арапске државе намеравају да предузму низ економских мера у вези са Анкаром, а то се односи на могући прекид трговинских односа и заједничке пројекте с њом

ПИШЕ: Станислав Тарасов

Када је египатски председник Абдел Фатах ал Сиси дао изјаву да је спреман да пошаље војску у Либију, у случају ако Турска пређе такозвану црвену линију Ал Џафра – Сирта и окупира овај град, постало је јасно да се око Либије сложила врло тешка ситуација. Раније је ал Сиси позвао арапске земље да покажу солидарност у сузбијању турске агресије на Либију, која је нашла позитиван одговор, нарочито код Саудијске Арабије. Остале арапске земље још увек чекају, али могу да се окрену у антитурском смеру у било ком тренутку.

Ако су у односу на Сирију, ове земље, тихо гунђале против све већег утицаја Турске у њој, те кренуле ка изолацији Дамаска више због активног учешћа Ирана, онда је у Либији све другачије. Каиро већ дуго покушава да окупи арапски свет око себе с циљем потписивања безбедносних споразума и поводе догађаје ка решавању у Либији у „камерном арапском формату“. Узгред, заплет око пробијања дипломатске изолације Сирије такође се уклапа у овај сценарио. Стручњаци не искључују могућност да би арапско буђење у региону могло довести до коалиционог отпора турској политици, што ће драматично променити распоред снага на Блиском Истоку. Арапски парламент већ је одобрио јединствену стратегију за сузбијање турског мешања у унутрашње ствари низа држава. Лига арапских држава планира да припреми меморандум о непријатељској политици Турске и уплитање Турске у унутрашње ствари арапских земаља, који ће бити упућен Савету безбедности Уједињених нација. Поред тога, арапске државе намеравају да предузму низ економских мера против Турске, а то се односи на могући прекид трговинских односа и заједничке пројекте са Анкаром.

У исто време, ал Сиси схвата да политика турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у Либији не добија подршку НАТО-а. Савез ће, у негативном сценарију, заузети позицију неинтервенције. Француски председник Емануел Макрон већ је упозорио Ердогана да „игра опасну игру“. То је прво. А друго, све иде ка томе да ће се однос Запада према либијској кризи градити на основу интереса сарадње са арапским светом. Ово је такође нови фактор у региону. У таквим околностима Ердоган је преузео дипломатску иницијативу. Након телефонског разговора са америчким председником Доналдом Трампом, он је најавио постојање некаквог „заједничког плана за Либију“ и намеру да о њему разговара с руским колегом Владимиром Путином. Али широка дискусија о овом пројекту није одржана: планирана посета Турској руског министра спољних послова Сергеја Лаврова и министра одбране Сергеја Шојгуа из непознатог разлога је одложена „на неодређено време“. У међувремену, шеф Афричке команде америчке војске (AFRICOM), Стивен Таунсенд, стигао је у Либију.

Лист «Alwasat», позивајући се на дипломатске изворе, тврди да Американци «намеравају да одреде своје војно присуство у Либији на исти начин као што је то било учињено у Сирији, а раније у Ираку»“. Успут, то би, из више разлога, могло одговарати и Турској, да би се нашла под окриљем Вашингтона  и тако избегла потенцијалне ударе или притисак арапске коалиције. После тога ће бити могуће годинама позивати сукобљене стране да седну за преговарачким сто да преговарају о миру у Либији, ослањајући се на исход Берлинске конференције, Каирску декларацију и рад војног одбора у формату 5 + 5. Све ове иницијативе висе у ваздуху. Што се тиче Турске, у овом распореду снага, она ће настојати да учврсти своју улогу и присуство у огромном региону од Блиског Истока до Источног Средоземља и Северне Африке, постојано се налазећи у зони геополитичких сукоба. Очигледно је, дакле, да Египат неће прихватити пуно учешће у сукобу у Либији, мада је могуће да се на египатско-либијској граници створи тампон зона. И како се не присетити стварања такве зоне од стране Турске на граници са Сиријом.

Што се тиче Русије, према Гласу Америке (овај медиј је страни агент у Русији), она «поздравља сваки покушај Вашингтона да изврши утицај на Турску и закључи примирје у Либији.» Москва и Анкара у Либији немају такав ниво сарадње као у Сирији. У међувремену се интриге и даље шире. Макрон је обавио телефонски разговор са Трампом, током којег су покренули либијско питање. «Лидери су се сложили о потреби примирја у Либији и наставка преговора либијских страна», саопштила је Бела кућа у вези с тим. «Председници су поновили да све стране у сукобу треба одмах да зауставе војну ескалацију, како би се спречило да либијски сукоб постане још опаснији и нерешивији». Године 2020, 26. јуна, одржаће се преговори у формату видео конференције између Путина и његовог француског колеге, који ће такође садржавати либијску тему. Мора се избећи најгори случај. Да ли ће се успети?

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://regnum.ru/news/polit/2992976.html

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.