Анализе

Русија, Црно море и војна стратегија Румуније: о учешћу Букурешта у милитаризацији црноморског региона

  • У Националној одбрамбеној стратегији Румуније, Русија је окарактерисана као непријатељска држава, која предузима „хибридне акције милитаризације региона Црног мора“ и подрива темеља регионалне безбедности и међународног либералног поретка
  • Као претња националној безбедности Румуније назначено је стварање од стране Русије система равнотеже моћи, јер ограничава борбене способности НАТО-а у региону и развој сарадње са Републиком Молдавијом
  • Букурештанска «деветка» (Румунија, Бугарска, Пољска, Мађарска, Чешка, Словачка, Литванија, Летонија и Естонија) појавила се уз помоћ Вашингтона 2015. године; њен циљ је изоловање Балкана од Русије, спречавање појаве геополитичке осе Београд – Москва
  • У Националној одбрамбеној стратегији Румуније Западни Балкан се означава, заједно са Русијом, као један од вектора румунске војне политике. Букурешт подржава придруживање Србије, Црне Горе, Албаније, Северне Македоније Европској унији како би се спречило стварање независног центра моћи на Балкану, што Србија може постати уз подршку Русије

ПИШЕ: Владислав Гулевич

Нова Национална одбрамбена стратегија Румуније за 2020-2024. годину потврђује пут ка јачању одбрамбених способности Европске уније, промовисањем стратешког партнерства између ЕУ и САД, а Црно море је дефинисано као „зона максималног стратешког интереса“.

Као дипломатски алат за изградњу румунског утицаја на источном крилу НАТО-а, Стратегија предлаже да се користе иницијативе које су раније изнете и створене структуре – Источно партнерство, Букурештанска «деветка» и пројекат «Триморје», уз појачану војну сарадњу између три државе чланице НАТО – Румуније, Пољске и Турске.

У Националној одбрамбеној стратегији Румуније, Русија је окарактерисана као непријатељска држава, која предузима „хибридне акције милитаризације региона Црног мора“ и подрива темеља регионалне безбедности и међународног либералног поретка. Као претња националној безбедности Румуније назначено је стварање од стране Русије система равнотеже моћи, јер ограничава борбене способности НАТО-а у региону и развој сарадње са Републиком Молдавијом.

Као што је познато, програм Источног партнерства (покренут 2009. године) има за циљ да одвоји шест постсовјетских република (Украјину, Молдавију, Белорусију, Грузију, Азербејџан и Јерменију) од интеграционих процеса на евроазијском простору.

Букурештанска «деветка» (Румунија, Бугарска, Пољска, Мађарска, Чешка, Словачка, Литванија, Летонија и Естонија) појавила се уз помоћ Вашингтона 2015. године, њен циљ је изоловање Балкана од Русије, спречавање појаве геополитичке осе Београд – Москва. Због тога се у Националној одбрамбеној стратегији Румуније Западни Балкан означава, заједно са Русијом, као један од вектора румунске војне политике. Букурешт подржава придруживање Србије, Црне Горе, Албаније, Северне Македоније Европској унији како би се спречило стварање независног центра моћи на Балкану, што Србија може постати уз подршку Русије.

                                             Триморје

Пројект Триморје, који су Пољска и Сједињене Државе покренуле 2016. године, има за циљ стварање својеврсног антируског кордона од дванаест држава, чланица ЕУ, између Балтичког, Црног и Јадранског мора. Румунија је од самог почетка овај пројекат активно подржавала.

Избор Букурешта по питању геополитичких партнера није случајан. Румунским стратезима потребна је Турска да изврши притисак на Русију са обе стране црноморске регије. Изгледи за појаву канала «Стамбол» до 2023. године, Румуни такође узимају у обзир. Канал, заобилази Босфор, те би требало би да повезује Црно море са Мраморним, а самим тим и са Средоземним морем. То ће, свакако, довести до ревизије конвенције Монтре из 1936. године, која ограничава класу, тонажу и трајање присуства војних пловила из држава које не излазе на Црно море, а шаљу бродове кроз Босфор у Црно Море из Средоземља. Анкара ће моћи да по властитом нахођењу регулише пролазак страних ратних бродова кроз нови канал без позивања на конвенцију Монтре. Румунији, која се залаже за јачање војног присуства Сједињених Држава и НАТО-а у црноморском региону, то одговара. Западни стручњаци директно називају конвенцију Монтре главним фактором који ограничава утицај НАТО-а у сливу Црног мора. Један од начина за ширење овог утицаја је промоција војне алијансе Румуније и Бугарске под контролом Вашингтона, нагомилавањем ватрене моћи (система противваздушне одбране, обалске артиљерије) дуж обале Црног мора ових земаља.

Раније се Букурешт службено обратио Анкари са предлогом да подржи идеју о размештању сталне НАТО базе у црноморском региону, али је одбијен због неспремности Анкаре да поквари односе са Москвом. Букурешт се, међутим, нада да ће се Турска ускоро променити мишљење.

Анкара тренутно блокира НАТО-ов безбедоносни план за Пољску и прибалтичке државе, тражећи да се, за узврат, Курдистанска радничка странка и курдска Странка демократског јединства прогласе терористичким. Букурешт по овом питању још нема јасан став.

Кључни савезник Румуније је Пољска. Обе земље координирају набавку америчког наоружања (борбени авиони, ловци Ф-16 и артиљеријски системи, при чему Румунија троши највише новца на истоку Европе – 33% војног буџета), модернизацију транспортно-логистичке инфраструктуре између Балтичког и Црног мора (аутопут преко Карпата – Via Carpathia). И Варшава и Букурешт намеравају да повећају своју војну потрошњу на 2,2% БДП-а.

Румунски контингент део је НАТО војне групације на североистоку Пољске, пољски контингент распоређен је у југоисточној Румунији, у бази Крајова. Румунија и Пољска такође интензивирају војне контакте са Бугарском и балтичким државама како би створили простор за континуирану геостратешку контролу НАТО-а од Балкана до западних граница Евроазијске уније.

Значајно је да се Кавказ у румунском документу помиње и као један од нестабилних спољнополитичких праваца. Букурешт очекује да ће допринети јачању антируског Балтичко-црноморског лука који су Сједињене Државе изградиле од Финског залива до Кавказа.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова назвала је планове Букурешта, утврђене у Румунској националној стратегији одбране, мрачним триком за јачање америчког и НАТО војног присуства у Црном мору, односно милитаризацију црноморске регије.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2020/06/21/rossia-chernoe-more-i-voennaja-strategia-rumynii-51184.html

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.