Анализе

Ђукановићева борба против СПЦ у суштини је борба НАТО против православља

РЕАГОВАЊЕ НА УДАРЕ ПОДГОРИЧКОГ РЕЖИМА НА СПЦ И УКАЗИВАЊА ВЛАДИКЕ ЈОАНИКИЈА

  • Нема никакве сумње да је срамним рушењем конака манастира Св. Василија Острошког политичка стратегија црногорског вазалног режима добила своју кулминацију и довела Црну Гору на ивицу грађанског рата
  • Постаје очигледно да је то већ одавно смишљен план у режији НАТО алијансе која захтјева од институција и власти Црне Горе да се обрачуна са СПЦ
  • НАТО по сваку цијену жели да одржи на власти послушни и вазални режим Мила Ђукановића, па чак и по цијену крвавог грађанскога рата. Рушење конака је вандализам са натовским акцентом

_______________________________________________________________________

АУТОР: Миладин МИТРОВИЋ, старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бањалуци

НЕМИЛИ догађаји који су се десили на Бриској гори недалеко од Улциња посвједочили су да притисак власти у Црној Гори усмјерен против Српске Цркве и њенога народа постаје све интензивнији и агресивнији.

Рушење темеља конака предвиђеног за живот монахиња новога манастира светога Василија Острошкога представља елеменат вандализма континуиране политике црногорскога режима који може да се окарактерише као највећи израз подлости и цинизма савремене историје.

То је посебан вид цинизма и светогрђа, без сваке сумње провокативнога карактера јер се дешава у вријеме када православни вјерници прослављају велики празник силаска Светога Духа на апостоле. У вријеме када су срца православних вјерика испуњена осјећањима благочешћа и духовне радости изузетно мучно и болно било је гледати застрашујуће слике скрнављења манастирских објеката.

Варварски чин који поражава здрав разум својом жестином и бесмисленошћу био је учињен из двоструких разлога.

Са једне стране, то је била демонстрација силе и свједочанство апсолутне спремности да се у отворен физички сукоб крене против свога сопственога народа.

Са друге стране, био је то покушај застрашивања и показатељ да су СПЦ и српски народ у тој земљи апсолутно непожељни  и неприхватљиви.

Нема никакве сумње да је срамним чином рушења манастирскога конака политичка стратегија црногорскога вазалнога режима добила своју кулминацију и довела сопствену земљу на ивицу грађанскога рата.

Сада, из ове перспективе, постаје очигледно да је то већ одавно смишљен план у режији НАТО алијансе која – пренебрегавајући вјековно културно-историјско наслијеђе и интересе српскога народа – захтјева од институција и власти Црне Горе да се путем примјене силе и агресије обрачуна са СПЦ.

Да НАТО по сваку цијену жели да одржи на власти послушни и вазални режим Мила Ђукановића, па чак и по цијену крвавог грађанскога рата, свједочи управо и овај немили догађај у манастиру светога Василија.

Због тога са пуним правом и одговорношћу можемо говорити да је рушење конака црногорски вандализам са натовским акцентом.

Борба црногорских власти против СПЦ је у суштини отворена борба НАТО-а против Православне вјере.

То је дио политичке агресије према нашем народу у Црној Гори која има за циљ да неутралише и изолује српско присутство које се сада, посебно послије масовних литија показало као врло озбиљан фактор који стоји на путу бездушним евроатланским пројектима.

Док православни свијет са великом бригом и страхом гледа на новонасталу ситуацију у Црној Гори, за НАТО алијансу је то само још један у низу ,,милосрдних анђела,, који својим сарказмом и бруталношћу не мари за посљедице које могу бити изузетно тешке и катастрофалне.

Режим у Црној Гори постаје све више бруталнији и нервознији јер чињенично стање свједочи да је већ одавно изгубљено повјерење сопствених грађана, који су своје незадовољство показали учествовањем у масовним литијама и молебанима широм Црне Горе.

Недавна привођења митрополита Амфилохија, те Владике Јоаникија и свештенства СПЦ, само је још више продубило повјерење народа у Српску Православну Цркву и показало спремност народа да заједно брани свој идентитет, вјеру, национално достојанство.

                             Миладин Митровић

Репресивне и непромишљене мјере поставиле су власти Црне Горе у изузетно неудобну ситуацију која се умјесто искренога дијалога и тражења компромиснога рјешења, одлучила на кораке ваднализма и агресије.

У вандалском рушењу код Улциња огледа се сва вазалност и зависност политике Мила Ђукановића од НАТО, који прекрасно схвата да оваквим корацима само отежава и подгријава и онако тешку ситуацију у својој земљи.

Рушење конака је поновни и још отворенији удар на историјске темеље Црне Горе, који су претходно били већ пољуљани доношењем спорнога закона о слободи вјероисповјести и изазвали бурно негодовање вјерника ове земље. Међутим, инструкције из НАТО захтјевају апсолутну посушност и одбацују могућност било каквог прагматизма и компромиса. Западноевропски центар моћи у својој политици не познаје принципе компромиса и солидарности.

За њега не постоје појмови светости и светиње, него искључиво сурови интерес материјалнога карактера који руши све пред собом ради остварења свога циља.

Синхронизованост антиправославних кампања у многим земљама, у којима већински живи православни народ, свједочи о добро организованом процесу усмјереном на слабљење Православља у цјелини.

Тренутни епицентар овакве пропаганде је у Црној Гори која се налази пред најтежим и најсудбоноснијим изазовима у својој сваременој историји. Само вјера у милост и помоћ Божију, те јединство и одлучност народа да се иде до краја – дају наду да ће српски народ и СПЦ у Црној Гори успјети да изађу као побједници.


ИЗВОР: http://fakti.org/svetosavlje/djukanoviceva-borba-protiv-spc-u-sustini-je-borba-nato-protiv-pravoslavlja

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.