Анализе

Milliyet (Турска): Пресудан датум за Аја Софију! Да ли је потпис на Уредби лажан?

  • Храм Аја Софија је одједном постала главна тема у турским медијима. Питање да ли ће ова историјско здање поново постати џамија одлучује Државно веће. Могуће је да је Ататурков потпис у Уредби о статусу цркве лажан! Стручна заједница подељена је у два табора
  • Проф. др Јусуф Халачоглу тврди да је потпис Ататурка на Уредби којом се одредило да православни храм Аја Софија претвори у музеј у њој лажан, док други стручњаци кажу да је то немогуће. Државно веће Турске донеће коначну одлуку 2. јула

ПИШЕ: Мерт Инан (Mert İnan)

Аја Софија је одједном постала најважнија тема. Док се у политичкој арени води расправа о статусу Аја Софије, сва пажња је усмерена на коначну одлуку коју ће Државно веће донети 2. јула 2020. године, а поводом захтева да ова историјско здање поново постане џамија. У међувремену, стручњаци су се поделили у два табора.

Бивши председавајући Турског друштва историчара, проф. др Јусуф Халачоглу (Halaçoğlu), који је два пута подносио турској Великој народној скупштини предлог закона о претварању Аја Софије у џамију, тврди да је Уредба о претварању Аја Софије у музеј лажна: «Ова уредба никада није објављена у службеном гласнику владе Resmi Gazete, нема ни датума ни броја. Недостаје закон. „Мокри“ потпис, који наводно припада Ататурку, лажан је. Потпис ‘Ататурк’ стављен је у Уредбу пре него што је Мустафа Кемал паша званично добио ово име – ‘Ататурк’. Истовремено, његов потписи на закону о презименима, који је донет пре Уредбе, се разликују један од другог. Године 1934. организована је група од девет особа која је открила мозаике испод гипса. У то време је било много малих продавница око Аја Софије, али је све је било запуштено. Године 1931. започети су радови на проучавању околне територије, а 1934. уклањени су теписи због шута, те је објављено да се «џамија» затвора на неко време. Све до смрти Ататурка, отварање је одлагано. Накнадно је, на основу лажног потписа, објекат претворена у музеј. Постоје докази да су Указ о претварању Аје Софије у музеј, заправо плод махинација америчког амбасадора Џосефа Груа (Joseph Grew) и Томаса Витемора (Thomas Whittemore)  из Америчког Византолошког института.»

Преусудна расправа

Године 1931. Аја Софија затворена је због рестаурације, а одлуком Владе бр. 7/1589 од 24. новембра 1934. године претворена је музеј. Удружење за заштиту историјских споменика и животне средине је прву иницијативу за повраћај статуса овом споменику културе поднело 2005. године. Удружење је поднело захтев 10. Дирекцији државног већа којим је захтевало поништавање одлуке о претварању Аја Софије у музеј. Године 2008. године захтев је одбијен. После подношења жалбе, предмет је прослеђена Савету комора за управне случајеве Државног већа, које је 2012. године одобрио одлуку 10. Дирекције. Године 2015. Удружење се жалило Уставном суду, који је оценио овај захтев неприхватљивим због „ненадлежности“. После тога, 2016. године, Удружење је поново поднело захтев у 10. Дирекцији Државног већа са предлогом да се проучи Ататурков потпис у криминолошкој лабораторији. Резултати ће бити разматрани 2. јула и тада ће се расправљати и о статусу Аја Софије. Очекује се да ће бити донесена коначна одлука.

 «То је немогуће»

 Оснивач и директор Института принципа Ататурка и историју револуције Универзитета на Босфору, проф. др Зафер Топрак (Zafer Toprak), сматра да су Халачоглуови наводи о лажној уредби нефер. «Аја Софија је постала музеј на захтев и уз знање Ататурка», примећује стручњак. – Тврдити да је његов потпис фалсификован, једноставно су невероватни. Ататурк је у то време био жив. Аја Софија би требало да остане музеј као универзална вредност. У супротном, Турска ће бити озбиљно критикована на међународној сцени. Пратећи спорове око Аја Софије који се воде дуги низ година, уверавао сам се изнова и изнова колико је Ататуркова одлука о музеју била правилна и схватам величину овог лидера. Треба извући проблем из идеолошког контекста и размотрити га кроз призму општељудских вредности.»

Нема истине

Копредседавајући Националног комитета Међународног већа за очување споменика и (археолошких) налазишта (ИКОМОС) у Турској, проф. др Зејнеп Ахунбај (Zeynep Ahunbay) наглашава: «Не слажем се са наводима да је Ататурков потпис лажан. Декрет је потписан за живота. Да ли могу постојати особе које би се, против воље таквог лидера као што је Ататурк, оснивача земље, могле да лажирају његов потпис? Сваке године Аја Софију посећују стотине хиљада људи свих вера. Са ове тачке гледишта, неутрални статус, односно музеј, је најприкладнији облик. Ако поново затворите мозаике које је открио архитекта Фосати (Fossati), то неће приличити нашој земљи и штетиће јединственој структури споменика.»

Праћење помоћу 30-то каналних акцелерометара

Професор одељења за сеизмичко инжењерство са Универзитета Босфор, члан научног саветодавног одбора Аја Софије, др Мустафа Ердик (Mustafa Erdik), говорио је и о отпорности овог историјског споменика на земљотресе: «Наставља се рад на повећању отпорности грађевине на земљотресе. Радови ће трајати три до четири године. С друге стране годишње, око четири милиона људи посећује Аја Софију. Ако буде сеизмичке опасности, грађевина ће бити затворена за посетиоце. Можемо рећи да су у Аја Софији слични сеизмички ризици као и у другим местима за молитве. Стање око споменика пратимо помоћу 30-каналних акцелерометара седам дана у недељи, 24 сата дневно. Акцелерометри тренутно преносе податке у опсерваторију.»

Превео Зоран Милошевић

Наслов оригинала: Son dakika…Ayasofya için kritik tarih! Kararnamedeki imza sahte mi?

објављено: 10. 06.2020. у 23:24

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.