Анализе

У књизи “1984.” Орвел није описао Совјетски Савез него неког другог много опаснијег

  • Усред безбројних фијаска и неуспеха у разним областима (укључујући и највишу стопу смртности по глави становника од COVID-19 у Европи и једну од највиших у свету), Британци су и даље светски лидери у управљању глобалним лажним вестима

Све док тон остаје суздржан и достојанствен, буквално ће свака клевета бити прогутана, а сваки лажни скандал и срамота могу се прикрити.

То, међутим, не би изненадило Џорџа Орвела, кога је данас модерно називати критичарем Русије.

Познато  је да је Орвел, чија су мржња и страх од комунизма заиста биле стварне, пре смрти служио као извештач МИ-5, Британске унутрашње безбедности.

Али није Совјетски Савез било то што је створило Орвела, како то англо-америчка пропаганда тврди.

То је била његова мржња према Британском царству – закомпликована током Другог светског рата његовим радом за BBC, од чега је на крају с гнушањем одустао.

И његова искуства проистекла из рада за BBC пружила су Орвелу узор за његово непревазиђено „Министарство истине“ у његово великом делу „1984.”

Џорџ Орвел радио је у једном од највећих светских центара „лажних вести“. И био је свестан тога.

Велика тајна Орвеловог живота скривала се пред очима више од 70 година од његове смрти.

Он је током година у Бурми, Мијанмару, постао садистички мучитељ у служби Британског царства.

Као поштеног човека, толико га је гадило оно што је учинио да је остатак свог живота провео не само искупљући се, већ полако и намерно извршавајући самоубиство пре преране смрти која га је задесила док је још био у четрдесетима.

Многи се питају какав ум може да смисли нешто тако грозно попут једне од најпознатијих и веома застрашујућих сцена из дела „1984.“, када тајни полицајац мучи „хероја“ Винстона Смита, окрећући му главу према кавезу у ком се налази изгладнели пацов, спреман да га прождре ако се кавез отвори.

Међутим, мало ко зна да Орвел није измислио тај заплет, то је била рутинска техника испитивања коју је користила британска колонијална полиција у Бурми, савременом Мијанмару.

Орвел никада није измислио такву ђаволску технику мучења као књижевно средство, није морао то да ради. То је била његова свакодневна рутина. То је био разлог како и зашто је Британско царство тако дуго функционисало. Знали су шта раде. А оно што су радили није било нимало лепо.

То је одговор на питање како се Орвел, велики непријатељ тираније, лажи и мучења могао тако добро идентификовати и тако добро разумети мучитеља? То је било зато што је и сам био један од њих.

Јасно је да се Орвел никада није помирио са тим што је учинио као млади агент царства у Бурми. Чак је и његова дословно самоубилачка одлука, да оде у најпримитивнији, хладни и сиромашни кутак стварања на забаченом острву крај Шкотске да заврши „1984.“ у изолацији пре него што је умро, била доследна немилосрдним казнама које је сам себи наносио целог свог живота након напуштања Бурме.

Закључак је јасан: Сва интензивна искуства Џорџа Орвела, његова страст за истином и интегритетом, мржња према злоупотреби власти, произашли су директно из његових сопствених акција као агента Британског царства у Бурми 1920-их: баш као што је његово стварање Министарства истине произашло директно из његовог искуства рада у Трбуху звери BBC-ја почетком 1940-их.

Џорџ Орвел провео је 20 година полако чинећи самоубиство због стравичних злочина који је починио као мучитељ Британског царства у Бурми.

Стога не можемо имати никакве сумње у то какав би био његов ужас и гађење због онога што се данас ради у такозваном “Глобалном рату против тероризма.”

Такође, Орвел би одмах, и без оклевања, препознао праве лажне вести које се данас шире из светских центара, као што је то чинио 1930-их и 40-их, пише мартин Сиеф за Strategic culture.


ИЗВОР: Webtribune.rs

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.