Анализе

У БЛАЈБУРГУ НИСУ ПОБИЈЕНЕ УСТАШЕ

  • Др[уг] Винко Пуљић служио је, пре који дан, у сарајевској катедрали, мису-задушницу „Фра Сотони“ и његовим кољачима за подвиге којима су се прославили 7. фебруара 1942. године у Шарговцу, Дракулићу и Мотикама (али и другде – и свуда где су стизали, и пре и после тога)

АУТОР: Драгољуб Петровић, проф. (у пензији)

Треба, међутим, рећи да се не зна колико је усташа уопште стигло до Блајбурга, зато што је Броз, много пре тога, усташе почео масовно уписивати у комунисте. И то је (у)чинио макар у два велика „таласа“: у првом је, од 2. јула 1943. до 6. априла 1944, превео под свој барјак 80.000 народноослободилачких усташа, али му је то било мало па је током јесени 1944. позвао и онај њихов остатак да му се прикључи. О свему томе исцрпно нас обавештава Животије Ђорђевић у својој тротомној књизи посвећеној осветљавању тих проблема, а нема података (или ја за њима нисам пажљивије трагао) о томе колико се усташа уписало у Брозову партију у оном „другом таласу“, али ваља претпоставити да то нису учинили само они који су били глуви (па позив нису чули) или глупи (па у њега нису поверовали). И такви се, и једни и други, запутили према Блајбургу, а после им се прикључили и они који су 22. априла 1944. у Јасеновцу остали без посла, али се нису сетили да сачекају Брозове команданте и да им, накнадно, понуде своје услуге и потраже да се и они прикључе оној својој сабраћи која је то на време учинила.

Из Блајбурга су Енглези Брозу вратили Србе. Знајући да ће их побити. И њима је то било јевтиније него да о њима брину и за њих уређују избегличке логоре.

А она шачица глувих и глупих усташа, ако је тамо и стигла, учинила је то да би –„Томпсон имао о чему о чему да пјева“. И да му Стипе и Колинда – аплаудирају.

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.