Анализе

Дани(ј)ел Симић: Тито и оштра усташка колона

Командант Прве пролетерске бригаде Коча Поповић, обавјештајац Владимир Велебит, те члан Политбироа КПЈ Милован Ђилас; нудили су у Сарајеву и Загребу марта 1943. године Нијемцима, Италијанима и Хрватима да се боре против Савезника, ако се искрцају на Јадрану.

Циљ ових преговора је био да се успостави примирје са окупатором, како би се Тито што успјешније борио против четника за доминацију међу Србима, јер су они готово једини били борци у партизанима. Остали су већина међу политичким комесарима. У преговорима то нијесу крили, а Нијемцима и Хрватима је додатно одговарала конфронтација Срба. Партизана и четника.

Одговарала је и Титу.

Након рата, комунистима је годило продубљивање тог јаза и за учвршћење власти. Сремским фронтом, Пасјим гробљем, Голим отоком, масовним стријељањима без суда, отимањем имовине, протјеривањем, отпуштањем, маргинализацијом, узимањем грађанских права и прављењем Србије са двије покрајине.

Потребније је било да неко овако нешто каже у Народној скупштини, у којој су се наши маскирани разбојници представљали као турбосрби, пљујући се међусобно у једином ријалитију који се код нас емитује прије поноћи. Овако се још дијелимо на четнике и партизане, а нијесмо заслужили ни једне, ни друге.

Камо ужа Хрватска?

Мит о четницима као „усташама са брадом“ створен је у партизанским филмовима и измишљеној историји. Она је наставила са аустроугарским фалсификатима у богумилизацији домаћих муслимана и промоцији измишљеног термина „стећак“. Дакле мраморје. Отворено лагала да је цар Самуило био „Македонац“, а не Бугарин.

Замислите термин „ужа Хрватска“? Не можете? Замислите онда да је на Голом отоку било више оних које је комунистичка власт означавала као „Црногорце“, него Хрвата? И то ће бити истина, а не машта. Оних које су регистровали као „Срби“, било је највише. И није то случајно.

Титов народ је и онако већински био на страни нациста и фашиста, па није могло бити пуно сљедбеника Коминтерне. Нити њега као Хрвата, који у Јајцу није направио Аутономну Покрајину Крајину, како би се српски народ трајно заштитио од онога што му се у границама Социјалистичке, а данас Неовисне Републике Хрватске десило у распону 1991-1995. године.

Напротив, Хрвати су за своје учешће у рату на страни окупатора, односно за Покољ над Србима, од комунистичке власти награђени Задром, Истром и Ријеком. Па све до Превлаке.

Зашто Истра није припала Србији?

То би било исто као да је Стаљин припојио Кенингсберг Литванији. Није, јер су били нацисти. У СССР Источна Пруска је била дио Руске Федеративне Совјетске Социјалистичке Републике. Без обзира што нема копнену везу са тим простором и што је Русе тада водио Грузијац.

Да је Тито био макар Македонац, као Лазар Колишевски, чије дјело је протестна крилатица „слаба Србија, јака Југославија“, онда би све те области можда припале Србији. Што је било једино нормално рјешење, обзиром на енормне жртве српског народа, захваљујући којима је било могуће те територије припојити Југославији.

Срби, заузврат, не само да нијесу добили излаз на море о којем су толико маштали, а обезбиједили су га чак и до тада никада постојећој Словенији (Дравска Бановина). Тито је, дакле, чинио све да Србе настави истребљивати. Прво физички, чисткама ројалиста, а затим и духовно стварањем Црногораца, Македонаца, Муслимана…

Титоистима нијесу сметали буржоаски, феудални, па ни средњовјековни мотиви. Осим васкрсавања средњовијековне Босне у аустроугарско-турским границама, Краљевине Црне Горе исто у неким новим, републичким границама, те изума Македоније у границама Србије из 1914. године, у парчању Србије, згодан им је био и племићки појам Војводина Србија.

Титово исељавање Срба: Преко Дрине у Војводину, са Косова у „ужу Србију“

Срби са подручја СР Хрватске и СР БиХ су исељавани у „покрајину“ онако како је Павелић само могао пожелити. Протјеривање подунавских Шваба није демографски надомјештано из (уже) Србије. Протјераним Србима из исте није дозвољен повратак на Косово и Македонију.

Испрва је САП Косово имало додатак „и Метохија“, што је клерикални термин за манастирски посјед. На шта, ето, комунисти још једном нијесу били гадљиви. Али испочетка.

Управо под тим образложењем, да је то термин из мрачне несоцијалистичке прошлости, шиптарски комунисти које је фаворизовао Тито, избацили су Метохију из имена покрајине. То су исто 1999. урадили и Клинтон, Шредер, Солана, Тачи, Харадинај и Ругова. Туђман је наставио, тамо гдје су Павелић и Тито стали.

По истом приципу по којем је АП Војводина и данас има најнестандардније висока мањинска права, каква Срби немају у Мађарској или Румунији, у вријеме СФРЈ је подстицано усељавање Шиптара из Албаније.

Не само да су имали универзитет и катедру за свој језик прије Тиране, већ су и личне карте писане прво шиптарским, па онда српским језиком.

Бијеле траке и црне усташе

Гријех „колаборације“, односно преговора и споразума са непријатељем, није становао само на адреси Југословенске Војске у Отаџбини, а далеко од тога да су четници били на истој страни са усташама.

Говорити такве ствари, не само да је историјска ревизија на лажима, већ је и ширење националне и вјерске мржње. Специјалитет домаћих Невладинића. Када неко напише да су „онемогућавали партизане да ослободе Јасеновац“, тешки је шовинистички монструм и настављач титоистичко-усташке, антисрпске мисли.

Не прича се да је то радио и Тито, јер данашње усташе желе лагати себе и остатак свијета. Они ни тада, ни данас, нијесу били антифашисти. Срби су се једини борили против Хитлера у поробљеној Европи. Осим донекле Пољака. Једини ми и данас поштујемо споменике НОБ, док их је Хрватска све порушила или фалсификовала у вријеме кад је починила и Књигоцид. Просто јер су наши преци под њима.

То што Невладинићи, као ови са фотографије узводно, о томе не пишу, већ унисоно осуђују све четничко-рехабилитационе изјаве, доказује само све изречено о њима. Да имају имало образа, колико немају знања и кућног васпитања, отишли би и поклонили се сјенима невино убијених у Јадовну и Јасеновцу, а не само тамо гдје их плаћају спонзори. Рецимо да лажу о тобожњим „Бијелим тракама у Приједору„.

Једине бијеле траке које су, законски прописано, носили несрби у Приједору икада, биле су за вријеме Независне Државе Хрватске. Носили су их муслимани и Хрвати, приликом истребљења Срба у овој општини.

Покољ над Србима, као извор политичких поена

Хтио сам овај пут писати нешто сасвим друго. Но, срамотан пролуп Милорада Додика о „Грабовици покрај Бихаћа“, те Срнин промашај (Додик је рекао прави број) да је ту страдало 2.500 људи, умјесто тачног податка да се ради о Гаравицама и најмање 12.500 побијених Срба, те преношењем свега тога на РТРС, учинило је своје.

Опозиција, истина, гласањем за Декларацију у Плеонастичкој скупћини државне заједнице Српске и Ефбина, очигледно упорно врши самоубиство из засједе. Ту су срамно, ако ништа друго, пристали да су у Другом свјетском рату постојали некакви Бошњаци?!

Као што су Титоисти 1974. прогласили Муслимане, те отели манастире и цркве СПЦ. Интернационалисти и комунисти су направили, због нејаке нације, Македонску православну цркву по мјерилима самоуправног социјалисте Дон Мила Ђуканезеа. То опозицији није никако требало.

При том Тривићка једина спашава опозицију у естрадном смислу, да се придјеви као Бакировци не би могли без икакве задршке калеминти на њих и кад је то оправдано, и када се СНСД брани од сарадње са усташоидним ХДЗ. Непостојећим мостом преко Саве и веома постојећим на Пељешцу.

А и она је ту дошла из СДС, као Михајилица из Радикала. „Дјеца ПДП-а“ углавном пролупавају на ове теме као Додик. Само је смрт спријечила Слободана Поповића да остане члан.

Свима једнако по гузици!

РТРС је исправио „грабовичку бруку“ на моју дојаву (хвала у име српства на апаратима), али то Додиково лупетање (шта да је рекао Јаворовац умјесто Јасеновац?) није ни близу наишло на згражавање и осуду Ефбиховаца и њихових Невладинића са пријављеним боравком у Српској. Нови четнички иступ Јелена Тривић јесте.

Јасно и зашто. Не занимају њих историјске истине које ће измирити и залијечити српство и његове сусједе, већ само уравниловка Срба као жртви, са Хрватима и мусилманима као џелатима. Није се ни у медијима владајућих у Српској, причало о издаји предајом јасеновачке о грађе, или томе да нам дјеца у школама више уче о Холокаусту, него о Покољу над њиховим рођеним прецима.

Сама чињеница да све расправе о будалаштинама и буџетским лоповлуцима, које се испод обавезне маске на улици тренутно одвијају, може засјенити помињањем националних тема, указује не само колико је Србима (гласачима) та тема битна.

Србујте дјелима, не клапуњањима

Показује колико о њој ништа не знају и до каквог крајњег стадијума инфекције је запуштена та гнојна рана. Да је другачије, не би им се то могло радити. Знали би за јадац.

Овако Срби у Ефбиху, Неовисној Републици Хрватској, Монтенегру па и Македонији, или су трајни конвертити или живе бједније од паса на ланцу. Нема биједније и нечасније работе, до утркивати се ко је већи Србин у таквим условима.

Замијените у Бањој Луци имена улицама Јасеновачких логораша и Гундулићевој, а Олимпијских побјединка (?!) преименујте у Војске Републике Српске, или бар то ставите у свој предизборни програм.

Направите централно-спомен обиљежје палим борцима ВРС, снимите десет играних филмова у којим славите што су нас спасли усташког ножа у Отаџбинском рату, те се на тај начин утркујте ко је већи Србин.

До тад, сви заједно, Брозови сте сљедбеници, а не само ученици. И ништа нијесте бољи од Невладнића.

Извор: ФРОНТАЛ.РС

 

 

Подели:

One Commnet on “Дани(ј)ел Симић: Тито и оштра усташка колона

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *