Анализе

Зашто режим прећуткује хрватске и албанске претензије на Црну Гору, а измишља српске и руске

  • Забога, да ли је ико здравог разума прије свега пар деценија могао помислити да би Црна Гора, која је историјски бастион српства и вјечни руски савезник, могла изнебуха постати заклети непријатељ Србије и Русије, као и промотер усташтва? Незамислива ситауција се остварила; но, она ипак не може бити дуготрајна. Тим прије што су за остварење бизарног позиционирања Црне Горе најзаслужнији неки инострани фактори, тј. оно није изворно. На свим слободним људима је да дају све од себе како би се Црна Гора вратила себи.“
  • Поступци црногорског режима у данима за нама недвосмислено показују да РТЦГ није случајно нумером усташе Томпсона „честитала“ грађанима Црне Горе Дан побједе над фашизмом.

 

Уредница Јутарњег програма извинила се ЈЕДНОМ ДИЈЕЛУ грађана, које би овај поступак могао увриједити. Колико год овакво изнвињење дјеловало неспретно, слијед догађаја је показао да је било утемељено у стварности – један дио црногорских грађана, оданих режиму, у овоме није видио ништа лоше – напротив.

Идиличну „везу“ присталица режима и Хрвата, испуњену изливима србофобије на друштвеним мрежама и величањем Томпсонових „композиција“, реметила је само чињеница да већина Хрвата, која се упустила у преписку са „комитама“ – Црну Гору сматра својом. „Залуталом“ хрватском територијом. Црвеном Хрватском.

Или, како је написао сам Томпсон на Фејсбуку – „сусједном“.

Прије пар дана и хрватски адмирал у пензији и савјетник бивше предсједнице Хрватске, Колинде Грабар Китаровић, истако је да Хрватска полаже право на читаву БиХ, те дјелове Србије, Мађарске и – Црне Горе.

Нека буде јасно свима, хрватска земља је и Бока Которска, све до Улциња, односно јужно до Будве“, рекао је Лошо гостујући на Осјечкој телевизији. И, многи у Хравтској мисле овако, и не устежу се да то и изговоре. Као, уосталом, и поједини у Црној Гори.

Великоалбанске претензије према Црној Гори одавно су познате. У скоријој прошлости, отворене намјере да „благо коригују“ наше границе, наравно на штету Црне Горе, долазиле су од лидера тзв. Косова* – Харадинаја, Тачија, Куртија.

Харадинај је, на примјер, најнепосредије најавио отимање Чакора од Црне Горе.

Боравећи у Ругови, рубном подручју са Црном Гором, предсједник Алијансе за будућност Косова је казао да је о питању разграничења разговарао са црногорским лидерима и „да ће вјероватно у сарадњи с њима бити постигнут договор да се исправе грешке“, пренио је Космет.инфо.

Душко Марковић и Рамуш Харадинај

„Сада нам се догодило то са границом, као изненађење. Знамо да су историја и прошлост били тешки, желимо да ствари уредимо. Са Чакором је направљена грешка. Схватили су да није у реду и њихова два лидера се не противе да се то поправи. Нећу себи рећи да је нешто тешко док не вратим сваки камен Чакора.“, казао је Харадинај, отворено претендујући на територију Црне Горе, јер, комплетно подручје Чакора припада овој држави.

Ипак, ништа од поменутог, уз бројне друге примјере, није натјерало црногорско руководство да реагује. Свој бијес су усмјерили на – Србију и Русију. Игноришући хрватске и албанске претензије, режим је измаштао великосрпску и руску „агресију“.

Уосталом, на конференцији за штампу одржаној у сриједу, предсједник Србије Александар Вучић поменуо је ову срамотну црногорску дипломатску праксу, истакавши да званична Црна Гора користи сваку прилику да пред западним партнерима пролије „ријеке суза“ због континуираних напада и страха од „агресије“ – братске државе и вјековног савезника!

Вукићевић: Режимска непринципијелност је постала правило

Лидер Покрета Слобода народу, Бошко Вукићевић, у коентару за ИН4С истиче да су двоструки стандарди црногорског режима у датим случајевима већ постали стандард.

„Режимска селективност и непринципијелност је постала правило. Заглушујућа ћутња режимлија у честим ситауцијама када хрватски или албански званичници исказују територијалне претензије према Црној Гори више никога не зачуђује у домаћој јавности; у толикој мјери се „одомаћила“. С друге стране, одомаћиле су се и хистеричне реакције црногорских властодржаца и режимских медија на измишљена угрожавања државне независности од стране Србије или Русије. Управо такав недостатак чуђења јавности у ситуацијама које би, иначе, морале бити зачуђујуће, јасно манифестује степен искривљености, ишчашења актуелне црногорске стварности.“, сматра Вукићевић.

Он је убијеђен и да актуелна искривљена стварност не може бити дугог вијека.

Бошко Вукићевић

„Забога, да ли је ико здравог разума прије свега пар деценија могао помислити да би Црна Гора, која је историјски бастион српства и вјечни руски савезник, могла изнебуха постати заклети непријатељ Србије и Русије, као и промотер усташтва? Незамислива ситауција се остварила; но, она ипак не може бити дуготрајна. Тим прије што су за остварење бизарног позиционирања Црне Горе најзаслужнији неки инострани фактори, тј. оно није изворно. На свим слободним људима је да дају све од себе како би се Црна Гора вратила себи.“, закључио је.

Грубач: Ђукановић гура Црну Гору ка рубу провалије

Аналитичар и колумниста ИН4С-а, Војин Грубач, оцјењује да шеф режима својом радикалном антиправославном политиком слаби основу постојања Црне Горе коју чини њен већински, православни народ.

Он истиче да се бесмислена прича режима о некаквим претензијама Србије и Русије, која пати од неоснованости, у једном моменту може преврнути у реалне претензије са других адреса, са лако предвидљивом формом оправдања поступака.

Наиме, сматра Грубач, ако шеф режима својим потезима доведе до судара војно-полицијских снага државе са комплетним православним народом, што је лудило које у својој реторици недвосмислено најављује, тада ће се десити нова реалност.

„Довољно је подсјетити се случаја Македоније, и режираног бунта албанске мањине под изговором да се она “осјећа угрожено”, гдје је имагинарни “осјећај угрожености” а не неки доказиви факт био “разлог” албанског бунта са етничким чишћењем 60.000 Македонаца са дијела територије сопствене “независне државе”.

Војин Грубач

Уједно, не треба заборавити модел из маја 2015. када је у Македонију убачена крупна група албанских терориста са Космета, што је “ријешено” заташкавањем случаја под притиском Запада и циничном спектакуларном сахраном погинулих терориста, и то као “хероја”, на Космету.

Шеф режима својом помамљеношоћу отвара “Пандорину кутију” и безумном неодговорношћу гура, ионако економски порушену и рањиву Црну Гору, ка рубу провалије.

Све су прилике да се повампирено чудовиште реално може успокојити ако разумни људи у власти и чиновници његове партије на свим нивоима-откажу послушност таквом срљању шефа режима.“, закључио је Грубач.

Дамјановић: Невјероватна сличност Ђукановића и Павелића

Новинар и колуниста ИН4С Игор Дамјановић подсјећа да, док је сву своју политику базирао на нацистичкичкој мржњи према Србима, оспоравању права на постојање СПЦ и бесконачним понављањем бесмислица о великосрпској хегемонији, хрватски поглавник Анте Павелић без ријечи је Мусолинијевој Италији предао Далмацију и Горски Котар, а Хортијевој Мађарској сјеверне дјелове Славоније.

Игор Дамјановић

„Заиста је невјероватно колико Мило Ђукановић из дана у дан све више личи на Павелића, на отворене пријетње које долазе из Албаније и Хрватске ћути као заливен, а јавност константно трује измишљеним пријетњи из Србије. У последње вријеме Ђукановић и СПЦ оспорава право на постојање и имовину. Као и Павелић, и Мило Ђукановић демонстрира синдром дикататора марионете, који је агресиван само на оном пољу које му дозволи спољни ауторитет, а поља са којих долазе директне пријетње територијалном интегритету у потпуности игнорише.“.

Дамјановић сматра да посебно забрињава појава да друшвтено политичке фигуре блиске Ђукановићу све више усвајају реторику усташка из Другог свјетског рата, Србима се отворено пријети прогоном.

Свјеж примјер је јучерашњи иступ директорице цетињске гимназије. Такође прије неколико мјесеци у Загребу се Мираш Дедејић срео са тзв. генералом ХОС-а Антом Пркачином, који је у јавности познат одавно по ставу да је Црна Гора – Црвена Хрватска.“, закључио је Дамјановић.

ИЗВОР: ИН4С

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *