Анализе

Да ли веровати Светској здравственој организацији?

  • Може ли се веровати организацији која је део УН, а коју не финансирају државе чланице, него углавном приватне фармацеутске корпорације и богати појединци?

ПИШЕ:

 

Најутицајнија организација са номиналном одговорношћу за глобалне здравствене и епидемијске проблеме је Светска здравствена организација Уједињених нација (СЗО) са седиштем у Женеви. Оно што малобројни људи знају су актуелни механизми њене политичке контроле, шокантни сукоби интереса, корупција и недостатак транспарентности који прожимају агенцију која би требало да буде непристрасни водич у изласку из актуелне пандемије вируса COVID-19. Текст који је пред вама садржаће само један део онога што је изашло на видело.

ОБЈАВА ПАНДЕМИЈЕ?
Тридесетог јануара је Тедрос Адханом, генерални директор СЗО, прогласио Јавноздравствено ванредно стање од међународног значаја (Public Health Emergency of International Concern – PHIEC). То је дошло само два дана након што се Тедрос у Пекингу срео са кинеским председником Сијем Ђинпингом да би разговарао о драматичном скоку тешких случајева новог коронавируса у Вухану и околини који је достигао драматичне размере.

Најављујући проглашење PHIEC, Тедрос је похвалио кинеске карантинске мере, које су иначе веома контроверзне у круговима специјалиста за јавно здравље, и које никада у модерно време нису ни покушане да се примене на читаве градове, а камоли на целе државе. У исто време, Тедрос је, занимљиво, критиковао друге земље које су намеравале да блокирају летове за Кину како би обуздале ту чудну нову болест, што је довело до оптужби да је неоправдано бранио Кину.

Прва три случаја су званично пријављена у Вухану 27. децембра 2019. године, пун месец раније. Сви случајеви су дијагностиковани као упала плућа узрокована „новом“ формом САРС коронавируса. Важно је напоменути да је највеће кретање људи у години, кинеска лунарна Нова година и Пролећни фестивал, током које неких 400 милиона људи путује по земљи, било између 17. јануара и осмог фебруара. Двадесет трећег јануара, у два сата после поноћи, два дана пре званичног почетка новогодишње прославе, власти у Вухану су објавиле карантин без преседана за цео град од 11 милиона људи, који ступа на снагу у 10 сати пре подне истог дана. До тада су стотине хиљада људи, ако не и милиони, побегли из града у паници како би избегли карантин.

До тренутка када је СЗО објавила PHIEC, изгубљене су драгоцене недеље у сузбијању болести. Па ипак, Тедрос је похвалио кинеске мере „без преседана“ и критиковао друге земље због „стигматизације“ Кине у форми ограничавања путовања. Поводом ширења COVID-19 у Вухану и недоумице зашто оно није означено као пандемија, портпарол СЗО, Тарик Јашаревић, је рекао: „Не постоји званична категорија (за пандемију)… СЗО не користи стари систем са шест фаза– који се састоји од фазе један (нема извештаја о животињском грипу који изазива инфекцију код људи), до фазе шест (пандемија) – са којом су неки људи упознати током Х1Н1 епидемије 2009.“

Генерални директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејесус са сарадницима проглашава глобалну пандемију вируса COVID-19 на конференцији за медије у седишту СЗО, Женева, 11. март 2020. (Фото: FABRICE COFFRINI/AFP/Getty Images)

 

Након тога, сасвим неочекивано, 11. марта, Тедрос Адханом најављује по први пут да СЗО нову болест изазвану коронавирусом, сада преименовану у COVID-19, назива „глобалном пандемијом“. У том тренутку СЗО наводи да има 118 хиљада случајева у 114 земаља, са 4.291 умрлих.

ЛАЖНА ПАНДЕМИЈА Х1Н1
СЗО је одлучила да престане да користи термин пандемија због фијаска и скандала из 2009. године када је прогласила лажну глобалну пандемију Х1Н1 „свињског грипа“. Разлог је показатељ ендемске корупције којој је склона СЗО. Само неколико недеља пре него што су се 2009. појавили први извештаји о мексичком детету зараженом новим Х1Н1 вирусом „свињског грипа“, СЗО је на дискретан начин изменила традиционалну дефиницију пандемије. Од тог тренутка више није било потребно да одређена болест буде екстремно распрострањена у много земаља, екстремно смртоносна и опасна по здравље. Потребно је било само да буде широко распрострањена, попут сезонског грипа, да би „експерти“ СЗО прогласили пандемију. Симптоми Х1Н1 су били исти као код јаче прехладе.

Када је тадашњи генерални директор СЗО, др Маргарет Чен, хитно прогласила фазу шест глобалне пандемије, то је био окидач за националне ванредне здравствене програме који су подразумевали набавке вакцина за Х1Н1, вредне више милијарди долара. На крају сезоне 2009. се испоставило да је смртност од Х1Н1 незнатна у односу на смртност од обичног сезонског грипа. Тада je председавајући Парламентарне скупштине Савета Европе био др Волфганг Водарг, специјалиста пулмолог. Он је 2009. затражио истрагу поводом конфликта интереса везаних за реакцију ЕУ на пандемију свињског грипа. Холандски парламент је такође открио да је професор Алберт Остерхаус са Универзитета Еразмус, особа која је била у центру пажње због светске пандемије свињског грипа Х1Н1 из 2009. године као кључни саветник СЗО у вези грипа, био у позицији да лично профитира од продаје вакцина наводно намњењних за Х1Н1 у износу од неколико милијарди евра.

И многи други научни експерти СЗО, који су саветовали др Маргарет Чен да прогласи пандемију, примали су новац директно или индиректно од великих компанија произвођача вакцина. укључујући ГлаксоСмитКлајн (GlaxoSmithKline – GSK), Новартис и друге главне произвођаче вакцина. Пандемија проглашена од СЗО је била лажна. Сезона 2009/2010. је имала само благо присуство сезонског грипа у односу на просечна забележена стања. Фармацеутски гиганти су инкасирали милијарде у тој превари.

Тек након скандала са лажном пандемијом из 2009. године СЗО је престала да користи шестофазну пандемију и определила се за потпуно нејасан и збуњујући израз PHIEC. Али сада су Тедрос и СЗО самовољно одлучили да поново уведу термин пандемија, истовремено признајући да још увек раде на новој дефиницији тог појма. Израз пандемија је јачи окидач страха од израза PHIEC.

СУКОБ ИНТЕРЕСА
Упркос великим скандалима из 2009/2010. који су повезивали фармацеутску индустрију са СЗО, данашња СЗО, под вођством Тедроса, није учинила готово ништа да искорени корупцију и сукоб интереса. Садашња Научно-саветодавна група експерата СЗО (Scientific Advisory Group of Experts – SAGE) је пуна чланова који примају „значајне финансијске“ донације од великих произвођача вакцина, Фондације Била и Мелинде Гејтс или Велкам траста (Wellcome Trust).

У најновијем билтену СЗО, од 15 чланова, најмање осморо је пријавило директан интерес или потенцијални конфликт интереса. У готово сваком од ових осам случајева значајан финансијски фактор представљају Фондација Била и Мелинде Гејтс, Мерк и партнери (MSD), Гави, вакцинашка алијанса (вакцинашка група финансирана од стране Гејтса), BMGF глобални здравствени научно-саветоавни одбор, Фајзер, Нововакс, GSK, Новартис, Гилеад, и други водећи играчи на тржишту фармацеутских вакцина. Толико о независној научној објективности СЗО.

Чињеница да многи од чланова SAGE имају финансијске везе са Гејтс фондацијом казује много тога, премда то није изненађујуће. Данас већину финансија за СЗО не обезбеђују чланице УН, већ такозвано „јавно-приватно партнерство“ у којем доминирају приватне компаније за производњу вакцина, које су део групе Бил Гејтсових спонзорских ентитета.

Бил и Мелинда Гејтс током годишњег обраћања јавности 2015. године (Фото: EMMANUEL DUNAND/AFP/Getty Images)

 

У последњем доступном финансијском извештају СЗО, од 31. децембра 2017. године, мало више од половине износа буџета СЗО од преко две милијарде долара, су уплате приватних донатора или спољашњих агенција као што су Светска банка или ЕУ. Далеко највећи приватни или невладини финансијери СЗО су Фондација Била и Мелинде Гејтс, заједно са вакцинашком алијансом Гави, коју такође финансирају Гејтсови, као и Глобални фонд за борбу против AIDS-а, туберкулозе и маларије, такође инициран од стране Била Гејтса. Ова три фонда су уплатила више од 474 милиона долара у буџет СЗО. Само Фондација Била и Мелинде Гејтс је уплатила невероватних 324,654,317 долара. Поређења ради, највећи државни донатор СЗО, влада САД, је уплатила 401 милион.

Међу осталим приватним донаторима налазимо водеће светске произвођаче вакцина и лекова укључујући Гилиад Сајенсис (који тренутно покушава да прогура свој лек за COVID-19), ГлаксоСмитКлајн, Хофман ла Рош, Санофи Пастер, Мерк Шарп и Дом Чибреј и Бајер. Произвођачи лекова су дали десетине милиона долара СЗО у 2017. Ова подршка приватне про-вакцинашке индустрије агенди СЗО путем Гејтс фондације и фармацеутске индустрије је више од тек простог сукоба интереса. То је де факто узурпација једне агенције УН која је одговорна за координацију светског одговора на изазове епидемија и болести. Штавише, Гејтс фондација, која је највећа на свету са 50 милијарди долара капитала, инвестира своје од пореза изузете доларе у исте те произвођаче вакцина, попут Мерка, Новартиса, Фајзера, GSK-а.

С обзиром на овакву позадину не треба да чуди да је етиопски политичар, Тедрос Адханом, постао директор СЗО 2017. Тедрос је први директор СЗО који није доктор медицине, упркос његовом инсистирању на коришћењу докторске титуле. Његов докторат из области филозофије здравља заједнице тиче се „истраживања о утицају брана на преношење маларије у региону Тиграј у Етиопији“. Тедрос, који је до 2016. године био етиопски министар спољних послова, упознао је Била Гејтса када је био министар здравља Етиопије и када је постао председник управног одбора Глобалног фонда за борбу против HIV/AIDS, туберкулозе и маларије, повезаног са Гејтсом.

Под Тедросовим руководством, злогласна корупција и конфликти интереса у СЗО су настављени, чак су и порасли. Према недавном извештају Аустралијског информационог јавног сервиса, у 2018. и 2019. под Тедросовим руководством Програм за здравствена ванредна стања СЗО ( иначе задужен за глобални одговор на пандемију вируса COVID-19) бива означен као високо ризичан, уз констатацију да „неуспех у адекватном финасирању програма и операција у ванредним околностима ризикује да резултати на националном нивоу буду неадекватни“. Извештај аустралијског јавног сервиса такође наводи да је приметно „повећање оптужби за унутрашњу корупцију у целој организацији, при чему је откривено више шема за проневере великих сума новца од овог међународног органа“. Нимало охрабрујуће.

Застава Светске здравствене организације испред њеног седишта у Женеви (Фото: who.int)

 

Почетком марта, Универзитет Оксфорд престао је да користи податке о COVID-19 добијене од СЗО, због поновљених грешака и непоузданости које је СЗО одбила да исправи. Протоколи СЗО за тестирање на COVID-19 су од стране различитих земаља, укључујући и Финску, наведени као пример непоузданости због лажно-позитивних тестова и других дефеката. То је СЗО на коју се сада ослањамо да нас води кроз најгору здравствену кризу у протеклих 100 година.

 

Ф. Вилијам Енгдал је саветник за стратешке ризике и предавач. Дипломирани је политиколог са Универзитета Принстон и аутор више бестселера о нафти и геополитици

 

Превод: Иван Лукић/Нови Стандард

ИЗВОР: https://www.standard.rs/2020/04/13/mozemo-li-verovati-svetskoj-zdravstvenoj-organizaciji/

 

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.