Анализе

ОДГОВОР БОРИСЛАВУ ТРИВУНОВИЋУ КОЈИ ОСПОРАВА НАУЧНЕ РАДОВЕ АКАДЕМИКА ЈОВАНА И. ДЕРЕТИЋА

ПИШЕ: СЛободан Јарчевић , Члан Петровске академије наука и уметности и Члан Удружења књижевника Србије

Господине Тривуновићу, износим непобитне чињенице о повјесним делима академика Јована И. Деретића – за које сте рекли, у свом чланку, да нису тачне:
1. Написали сте да је Јован И. Деретић члан „неке академије у Русији, које?“ Невероватно је да се тако односите према најстаријој академији у Европи, коју је основао руски цар Петар Велики 1723. године. Први Србин који је постао њен члан је Руђер Бошковић, то бисте требали да уважавате. Ову академију је затворио Лењин 1918, да би се прикрила истина о прошлости словенских народа и држава, у којој је о томе било много древних књига, рукописа, оружја, итд. Почела је поново с радом почетком 21. столећа и организовала је први научни повјесни међународни конгрес 2008, на којем сам учествовао, поред Јована И. Деретића и неколико других Срба. На Конгресу су била 92 учесника, највише професора историје са универзитета из многих земаља, посебно са Запада. Ја сам прочитао реферат: „Није било комунистичке у Русији 1918 – била је то геноцидна агресија Запада на Русе“ Тад сам прочитао и чињеницу да је комунизам био основан и трајао је од 17. До 19. Столећа и на основу сазнања о његовом функционисању, Карл Маркс је написао „Капитал“, по налогу британских државника. Лењин је спровео све планове против Руса (почео је и са истребљењем руског становништва), а забранио је и научну књигу Академије у којој је доказано како су, на бази руског језика, створени скандинавски језици. Нико од учесника, кад је почела расправа о мом реферату, није изговорио нијдену реч.
2. Ви одбијате Деретићеву тврдњу да је Ханибал био Србин. А да ли знате, да је српска (словенска) држава обухватала и територије данашње североисточне Кине и да су археолози Русије и Кине установили (пре 6 година) да ни у једној гробници тог подручја нема сахрањеног човека жуте расе?
3. Наводите да Срби нису могли срести Јевреје и одвести их од Валилона у Египат, а то је управо саопштио председник Израела, кад му је у гостима био председник Србије, Александар Вучић.
4. Побијате чињеницу да се у античко доба енглески град Солсбери звао Србицом. Па зашто то чините, кад је италијански историчар, запослен у установи ЕУ, у Минхену – за европску културну баштину, Ђанкарло Томецоли Тицијано, обајваио своје научно дело о древној повјести Европе и рекао да у давна времена пре латинског и грчког језика ништа није написано у целој Европи – а да није на старом словенском језику. Сходно томе, морали су и топоними бити на том (словенском) језику. На основу те истине, написао сам књигу: „И богови су говорили српски језик“, Издавач „Мирослав“, Београд, Булевар Маршала Толбухина 15, тел. 011/297-0875, емаил: mirmi011@gmail.com. Ту је јасно да су и грчки и латински стварани на бази старих српских речи. Ако у то не верујете, прочитајте Вергилијеву «Енејиду», писану пре 2000 година. Њу сам препевао на десетерац и то је објавио Издавач «Мирослав». На 633. страни ћете прочитати како је Вергилије описао стварање латинског на бази српског језика.
У вези с овим српским језиком у Италији, потребно је да прочитате и биографију Наполеона. Његова мајка је била политички ангажована у Француској, па је новинарима рекла да је Наполеонова породица пореклом из Италије, али да не припадају ни немачком, ни италијанском народу!
5. У вези са оснивањем Рима, прочитајте пажљиво Вергилијеву „Енејиду“ и видећете, да су Рим основали становници Троје, после изгубљене битке, а Троја је била данашњи град Скадар у Албанији. Вођа тог одбеглог народа је био Енеј (пишу га као Енеја), који је рођен на реци Марици у Источној Македонији, а званична повјест га бележи као племића из Мале Азије (Немци и други Западноевропљани су фалсификовали да је Троја била у Малој Азији, али о томе нећу сада шире објашњавати).
6. Језици су се развијали, посебно кад су природни – а не вештачки као западноевропски, мађарски, скандинавски и румунски, те у језицима Курда и Јермена и данас можете наћи много српских речи, па и оних које су мало изобличене, а и оних које српски народ више не користе – неке су се задржале у говору народа српских завичаја, а највише око Пирота и Лесковца, о чему је књигу објавио Синиша Михаљчић.
7. Берлински конгрес јесте забранио српску историју, а и историју осталих словенских народа. На основу таквог става, Аустрија је захтевала Србији да се из употребе избаци књига Милоша Милојевића о староседелаштву Срба у Европ и књига истог садржаја Симе Лукина Лазића. Оне су поново штампане тек пре петнаестак година.
Ви оспоравате тврдњу академика Деретића да су Срби имали цркву у 42. години Нове ере и да су апостоли покрштавали Србе. А о томе је, почетком, двадесетог века написана и књига од стране католичког бискупа, Блашка Рајића, па ћу Вам део о томе издвојити: „Блашко Рајић имао увид у нека документа о староседелаштву Словена у Средњој Европи и на Балкану. Описује то у свом уметничком делу, наводећи речи једног Грка, Дионизија, који је у гостима код Словена у Панонији. Тај Грк је савременик и пријатељ Апостола Павла – први век Нове ере, па, као и Апостол Павле, покрштава Србе (Словене) на Дунаву. И ова песма би требало да отрезни словенске државнике и званичне стручњаке друштвених наука, јер они упорно славе и величају Ћирила и Методија – који су, кобајаги, покрстили и описменили Словене у 9. столећу, а Панонију сматрају, прећутно, као исконску земљу Мађара, па је унесено у повјесне (историјске) књиге, да су Срби стигли на територију данашње Мађарске после 15. столећа, кад су, наводно, бежали од Турака из земаља јужно од Дунава и Саве. А споменута песма Блашка Рајића опева Србе у Бачкој и данашњој Мађарској из Првог века Нове ере, а то је недавно објављено и у суботичким новинама:

‘… Прекрижи се кнеже Диониже,
Те он поче ’вако говорити:
’Бани, пани и господо славна,
Силна војско, по избор јунаци!
Немојте се ви томе чудити,
Што словинским словом проговарам,
Иако сам рода Хеленскога.
Провео сам не мало година
С братом Павлом у земљи Илирској,
У Солуну и у Колисима,
Гдје се збори вашим словом лијепим.
А и нема другога народа
По селима у тим крајевима.
Тај је народ и Павле волио,
Више пута радо говорио:
– Бог не чини разлике никакве
Измеђ Грка и ових Барбара:
Све их зове себи на спасење –
Па сам Павла и ја послушао,
Старешина највишега суда,
У Атини граду хеленскоме
И постао његов сам ученик,
Те упознах Бога истинитог.
Сад тог Бога ја Вама навијештам,
И познатог, а и непознатог.
Та сви знате владара Свевида,
Јасног-бога, Царбога, Градива,
Ал’ га нисте ниједан видили,
Хтјели бисте да га упознате,
Зато људи направе ликове,
Од дрвета, камена, па злата,
И њиме се тобоже клањају.
Ал’ Бог прави: Дух је невидљиви,
Неба, земље господар свеможни.
И створитељ цијелога свијета…’“

Ви доводите у сумњу америчке научнике, а они су управо открили све оно што и академик Деретић. Требало би да знате да је амерички академик биолог и професор на Харварду, Анатолиј Кљосово објавио на енглеском, руском и српском језику књигу о Србима (Словенима) на свим континентима, те је нашао да данас у Индији има сто милиона припадника (српског) словенског народа. Уносим Вам део садржаја из његове књиге: Kako tvrdi Kljosov, nosioci R1a1 gena na Balkanu su živeli još pre 12 hiljada godina, a nakon oko dve stotine naraštaja probili su se na istočnoevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca.
U svom naučnom radu Kljosov govori o Jafetu, Noinom sinu, koji je po njegovim nalazima predak Rusa i u jednom delu piše kako su se Jafetovi potomci naselili prvobitno u donjem toku Dunava, u današnjoj Srbiji, da bi zatim neki od njih krenuli na sever.
U Rusiji su se ovi podaci uvek uzimali za ozbiljno pa se u njihovim školama učilo kako su njihovi preci došli „s one strane Karpata“, što za njih znači prostor gde danas žive Srbi.
Doktor nauka Kljosov tvrdi da je haplo grupa R1a1 tipična za sve Slovene, ali da je imaju u značajnoj meri i pripadnici najviših kasta u Indiji, a arijevci, „Sloveni koji su s područja Srbije došli do Indije“, su na te prostore došli pre oko 3.850 godina.
8. Једино не грешите, господине Тривуновићу, кад наводите да неке новине нису хтеле да се баве овом темом о истинитој повјести европских народа . Ни новине у Србији не објавлљују ово чиме се бавимо. А кад је био научни скуп у Београду о Винчанској култури, 2012, све су редакције добиле допис да на том наводном скупу учествују нестручњаци.

9. Пошто не верујете да постоји Академија у Санктпетербургу (Петрограду), достављам Вам своју диплому и легитимацију, која ми је уручена 2010.

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.