Анализе

Кад су вакат каљали инсани: Шовинизам и лицемјерство представника бошњачког народа у Црној Гори

Министри у Влади Црне Горе: Кемал Пуришић, Мевлудин Нухоџић, Кемал Храповић, Осман Нурковић, Дамир Шеховић

  • Лицемјерство је огромно, толико велико да није могло стати ни у чувену изјаву министра рада и социјалног старања Кемала Пуришића: „Бошњаци су недовољно заступљени у власти“

 

Последње скандалозно јавно иступање Аднана Муховића – петњичког кадра Бошњачке странке са постављењем у Подгорици, у којем, крајње бестидно, пријети Србима „тракторијадом“, алудирајући тако поспрдавачки на етничко чишћење и геноцид над Србима, знаковито је по много чему.

Карикатурални Муховић је, као полуписмена индивидуа, само извршилац радова и својеврсна последица све присутнијег тренда антисрпског расположења међу већином бошњачких и муслиманских првака.

Међутим, неко је морао да буде инспиратор. Идеолошку потку, по свему судећи, у огромној мјери, пружиле су ријечи и дјела Шерба Растодера, двоструког академика, добитника Тринаестојулске награде и несумњиво образованог човјека, чија је историографија трасирала пут идеолошком особењаштву званичне Црне Горе; али и избацила у орбиту, његове дојучерашње прве сараднике попут Живка Андријашевића и Драгутина Паповића – дворске историчаре и лица задужена за теоретску припрему и квазинаучно уобличавање свих режимских противсрпских активности.

Шербо Растодер

 

Растодерова тумачења популарне Подгоричке скупштине, Божићног устанка и политичке природе Краљевине Југославије, у тренуцима када је, прије идеолошко-политичког заокрета у правцу бошњачког фундаментализма, скицирао контуре и упумпавао псеудоисторијски садржај у овдашњег идеолошког Франкенштајна – антиспрског Монтенегра – сасвим сигурно, представљају озбиљан допринос антисрпској хистерији на којој јашу многи: од Шуковића до Муховића. Међутим, његови последњи иступи, у којима брани лик и дјело, освједоченог и доказаног ратног злочинца, петњичког газије Османа Растодера, који је настојао да Велику Албанију прошири и на простор Полимља и Бихора, врхунац су шовинизма.

Творци наратива о свебошњачком вјековном страдању и галопирајућој пансрпској опасности која бди над Монтенегром – као пријетња која траје и против које су сва средства дозвољена, увели су Црну Гору, али и цијели регион, у једну крајње опасну матрицу.

Зувдија Хоџић

 

До ког нивоа је режим Мила Ђукановића радикализовао противсрпски дискурс указује нам и дјеловаље првог човјека СУБНОР-а, извјесног Зувдије Хоџића, такође академика и миљеника званичног просвјетног система – тог скарадног узурпатора простора у уџбеницима који је поетска правда резервисала за громаде попут Десанке Максимовић, Јована Дучића и Алексе Шантића. Овај необични представник удужења бораца, који је, у тренутку уласка совјетских трупа у Берлин дозивао мајку и нану по Гусињу да му изнесу туту, препознат је по изјави да је Српска православна црква унутрашњи непријатељ Црне Горе и узурпатор државне имовине, те да дјелује ратнохушкачки са крајњим циљем да окупира државу Црну Гору.

Истовремено, политички представници бошњачког народа, из ровова ДПС-а, БС-а, СД-а, али и самопроглашене опозиционе политичке структуре СДП-а, настављају да испољавају своје раскошно лицемјерство. Јавност Црне Горе је одлично упозната са луксузним стилом живота породице министра здравља Кенана Храповића; бахатим понашањем сина министра унутрашњих послова Мевлудина Нухоџића; тендерима, породичним бизнисом и дневницама за службена путовања министра саобраћаја Османа Нурковића, или са степеном директног утицаја министра просвјете Дамира Шеховића по питању запошљавања у црногорским предшколским и школским установама.

Лицемјерство је огромно, толико велико да није могло стати ни у чувену изјаву министра рада и социјалног старања Кемала Пуришића: „Бошњаци су недовољно заступљени у власти“, иако је, подсјетимо на тренутак јавност, у постизборној расподјели мандата од 18 министарстава пет припало представницима бошњачког народа, али ниједном Србину.

Велики хуманиста Хајриз Хачко Брчвак

 

Међутим, последњи догађаји око пандемије коронавируса, у потпуности су демаскирали наштимовани режимски механизам – то царство криминала, корупције, неправде и свакојаког полусвијета. Нико од протежираних бизнисмена и политиканата из редова бошњачког народа, није се испрсио са помоћи – нити је ичија позамашна донација одјекнула – као што је одјекнула донација Хајриза Хачка Брчвака, рођеног Бјелопољца и успјешног бизнисмена. За њу се чуло надалеко, баш као што се чуло и за дјело Иса Махмутовића, који је одбио да учествује у рушењу Његошеве капеле.

Исо Махмутовић, извор: фб страница „Историја ЦГ“

 

ИЗВОР: https://www.in4s.net/kad-su-vakat-kaljali-insani-sovinizam-i-licemjerstvo-predstavnika-bosnjackog-naroda-u-crnoj-gori/

Подели:

2 Comments on “Кад су вакат каљали инсани: Шовинизам и лицемјерство представника бошњачког народа у Црној Гори

  1. Gore pomenuti muslimani – od 1993 Bošnjaci, samo su politička ekspozitura Izetbegovićeve SDA, zato moraju da talasaju i da održavaju antisrbsku histeriju. Nisu u većini, nego u manjini. Većina muslimana u CG zna za svoje srbsko poreklo, a mnogi od njih hodali su sa pravoslavnim sunarodnjacima na litijama.
    Setio sam se izjave pokojnog oca Tadeja koji predviđa građanski rat u CG, i uz velike žrtve, pobedu srbske linije. Nek se zamisle ti Adnani, Šerboti i Zuvdije.

  2. Нурковићи, Пуришићи и Растодери немају везе са бошњаштвом, они су, према писању Миљана Милошева Јокановића у књизи „Племе Кучи : Етничка историја“, потомци неких исламизованих Срба из Куча.

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *