Анализе

“МАКЕДОНИЗАЦИЈА“ И БУГАРИЗАЦИЈА СРБА У МАКЕДОНИЈИ: Сведочење споменика Ђорђу Цветковићу (код Струге)

  • Митар и Петар су били рођена браћа – Срби православне вероисповести из села Старавина (општина Новаци), које се налази на десетак километара од данашње границе са Грчком. Током Првог светског рата су обојица мобилисани у редове србске војске. У борби са Аустроугарима Петар је био заробљен од стране непријатеља, а потом послат поново на фронт да се бори, али овог пута у редовима бугарске војске

Митар је остао у србској војсци и преживео повлачење преко Албаније. Добио је тифус и пребачен је на Крф где се опоравио. Послат је на македонски фронт на подручје под називом “Соко“, у близини његовог родног места Старавина. Митар није могао ни да наслути да је Петар жив и да се налази на мање од 100 метара у бугарским рововима, иза бодљикаве жице.

У жестоким борбама Митар је са својом четом заробио неколико бугарских војника међу којима је био и његов брат Петар. Обојица су наставили борбу на србској страни, преживели велики рат и вратили се у своје село.

Не тако далеко од села Старавина се налази село Добрушево, где је на сеоском гробљу сачуван споменик Петку Лисковском који није имао среће да преживи рат, али је његов споменик најбоље сведочанство проклетства Срба. Мобилисан од стране турске војске за време балканског рата. Након две године у србској војсци заробљен од стране Аустоугара и поново послат на фронт, на страни Бугара. Нажалост није дочекао слободу. Погинуо је 1918. године.

А како је текла “македонизација“ и бугаризација Срба у Македонији најбоље сведочи споменик Ђорђу Цветковићу рођеном у селу Лабуништа у Дримколу код Струге. Ђорђе је син Димитрија Цветковића једног од команданата србских добровољаца из Старе Србије у Србско-турском рату 1876. године. Ђорђе је наставио очевим стопама, борећи се са Арбанасима и Турцима по планинама и шумама Маћедоније. Због тешких зима које је провео четујући умире од промрзлина у пролеће 1905. године.

ИЗВОР: srbski.weebly.com

Подели:

One Commnet on ““МАКЕДОНИЗАЦИЈА“ И БУГАРИЗАЦИЈА СРБА У МАКЕДОНИЈИ: Сведочење споменика Ђорђу Цветковићу (код Струге)

  1. Socialno – etnički eksperiment fragmentacije srbskog nacionalnog korpusa najlakše i najbrže bio je sproveden na prostoru današnje „Severne Makedonije“. Dovoljna je bila samo jedna generacija da od Srba stvore veštačku naciju „Makedonaca“. Najprljaviji posao odradili su bugarski okupatori, likvidacijom srpske inteligencije, ekonomske i crkvene elite, a posle 1945 nastavli su vatikansko-bečki agenti sa petokrakom; epaljenje ckvenih knjiga krštenih, proterivanje autokefalne srpske crkve, masovno menjanje prezimena od -ić na -ski, dok bugarski-ov nisu dirali, nakaradni školski sistem sa izmišljenom istorijom, kodifikacija „makedonskog jezika“ sa pravopisom i gramatikom.
    Običan narod ne zna ili ne voli da priča o periodima 1912, 1913, Solunskom frontu, Kajmakčalanu…to su tabu teme. Na pitanje ko je proterao Turke i oslobodio Skoplje, Bitolj, Kumanovo 1912-te, dobijate muk ili odgovor – Rusi.
    Ako dođe do geopolitičkog premetanja na prostoru Helma, a dočiće sigurno – srbskoj novoj političkoj eliti preostaje izazov i dužnost povratka „Severomakedonaca“ u srpski nacionalni korpus i eliminacija titoizma. Neće biti lako; prvi uslov je povratak kanonske Srbske pravoslavne crkve i njene nasilno oduzete crkvene imovine, obnova školskog sistema i borba protiv bugarskog iredentizma koji nikad nije prestao.
    Biće Kumanovo, Prilep, Bitolj, Skoplje i Tetovo opet srbski – kad bude obnovljen Zebrnjak.

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *