Анализе

Хигијаничарима Содома и Гоморе

Отворено писмо Србима забринутим за јавно здравље, којима је стало да се Хришћанима забрани причешће

 

  • Драга браћо и сестре, верници медицинске науке, зилоти атеизма и мудраци агностицизма, помоз’ Кон!
  • Заштитница маска нека је увек са вама, и сви антисептици!
  • На здравље и на спасење вам карантен (quarantaine) – спасоносна четрдесетница!

 

Унапред опростите ако овим својим писмом на неки начин повредим ваша деликатна верска осећања – то ми није примарна намера, али чини ми се као неминовно.

Ми, браћа ваша Срби православне хришћанске вере, и ви, браћа наша Срби атеистичке и агностичке вере, до сад смо релативно мирно и мирољубиво коегзистирали, без нарочите верске нетрпељивости. Али данас, када је наступио час прве озбиљне кризе (крисис=суд, моменат истине и правде), ви сте почели да према нама отворено показујете знаке грубе верске нетрпељивости. И чак агресије. Залажете се да нам се механизмима државне присиле ускрати право на обављање наших верских дужности (nota bene: дужности). И уз то нас јавно вређате. Кажете за нас, Хришћане који се причешћујемо, између осталог следеће (ово је само мали део коментара из интернет вести, без увида у коментаре на друштвеним мрежама где се страсти испољавају још жешће и без цензуре): „ментално оболели, лудаци, идиоти и примитивци, бедници необразовани, православни џамахириоти, затуцана багра, лизачи кашикице, који бришу губицу о исту крпу – фуј! фуј! фуј! – извршиоци акта биотероризма, масовне убице ближњих, у суштини сатанисти“, те да „свештенике који су причешћивали треба сместити у затвор, све причешћене у карантин и на сајмиште, а сви да горе у паклу ако га има…“. А као што кажу браћа од стрица, који такође имају искуства са сајмиштима: када смо нападнути као православни Срби, морамо одговорити као православни Срби.

Мада звучите као да вам је све јасно – и са становишта медицине, и са становишта религије, и са становишта људских права и правде – дозволите да вам ипак разјасним неке детаље о којима очито не знате, или не знате довољно. И да вам укажем на неке аспекте које нисте сагледали.

Најпре, драга браћо и сестре, подсетићу вас на историјску чињеницу: ни окупатори турци, ни окупатори германи, нису Србима забрањивали причешће. То су чинили само усташе (бог и хрвати, истина – у већини, као и ви, бивши Срби). И њихови савезници и ваши духовни и телесни родитељи, комунисти. Али и они не сасвим успешно. Па су били принуђени да Србе који нису били вољни да на хигијенски начин примају хостију хигијенски сместе на санитарну социјалну дистанцу од два метра, под кречом и земљом (нехигијенску и нееколошку праксу пуштања низ Саву и бацања у крашке јаме да занемаримо, то су ћинили неодговорни појединци). А ето, тврдоврати и непросвећени Срби и данас инсистирају на своме, па вас приморавају да осмишљавате и проводите ефикасније мере.

Али, да бисмо разумели одакле потиче та нехигијенска пракса православних Срба, морамо се вратити мало даље у историју.

У време Саве Немањића, па и задуго после њега до не много давних времена, тело (тј. корпус, вама вероватно разумљивије) народа сербског било је део Тела Христовог. Сваки појединац, као ћелија Тела Сина Божијег, био је у Христу, и Христос је био у свакој ћелији, и све Тело, као Дом Славе Божје, живело је и здравствовало у јединству, складно и сврсисходно. Свака ћелија била је храм, мали дом истог Духа, Којег је примила крштењем, учлањењем у Тело Христово («јер се у једном Духу сви у једно тело погрузисмо /крстисмо/» 1. Коринћанима 12:13). А веза ћелија тела, и веза тела са Христом, јединство у једном Телу и Духу, успостављала се и одржавала причешћем. Свеза јединства зове се љубав (знам да вам је немогуће разумети љубав Божју, оно због чега Се Он сјединио са људима, али да вам приближим концепт – то је она емоција која чини да се не гадите телесних излучевина свога детета, па чак ни својих љубавних партнера).

Бог је дух, али Син Божји, Исус, је Бог и човек, и дух и тело (ум у телу, слично као и ви). Литургија је зато реализација Његовог присуства у овом свету, међу нама и у нама – присуства и духовног и телесног. Ако би Литургија престала да се служи, то би била порука Богу да његово присуство у овом свету, и у нама, више није потребно. А ако Бог није потребан свету, свет је још мање потребан Богу.

У ту заједницу са Богом наши преци су ступили добровољно, склопивши савез са Богом у којем су Њему предали и сами себе, и све своје, укључујући и своје потомке (и нас и вас; зато се у Срба деца крсте као новорођене бебе). То је вечни савез Новога Завета, запечаћен крвљу Божјег сина – аналогно завету јеврејског народа са Богом, који ми зовемо Стари Завет, а који је био запечаћен и обнављан крвљу жртвених животиња, као дидактичка праслика истинске чисте Жртве, Јагњета Божјег. Ко не једе од меса жртвеног Јагњета, тај нема удела у наслеђу Израиљевом, нема удела у вечном животу народа Хришћанског.

Ваша основношколска дефиниција марксистичко-дарвиновске биологије каже: јединство грађе и функције је основа живота свих живих бића. Јединство грађе и функције, сједињеност у једном телу, у Христу, и делање у истом делу, битисање у истом смислу и заједничком циљу, којем је име Логос и воља Божија, била је основа живота србског народа. Од великог тела народног отпадали су појединци, или групице, умирући и отпадајући од Бога – грехом, безакоњем, издајом, преверавањем, одрицањем од Христа… (а умрети је значило издахнути Духа Светог, Којим су сви били напојени у крштењу – 1. Коринћанима 12:13). Али тело је и даље остајало нераздељено, неумањено и силно, сложно и складно, потпуно савршенством Христовим.

А онда су дошли «просветитељи», «индустријске», «пролетерске», «научно-технолошке», «сексуалне», «информатичке» и «дигиталне» револуције, са својим религијама – хуманизмом, атеизмом, комунизмом, сциенцијом и, данас модерним, агностицизмом. Уместо братства и јединства у Христу, братство и јединство у Брозу. Родила су се и размножила деца револуција, праунучићи старог револуционара, полуделог анђела који је покренуо прву револуцију на Небу. И од корпуса народа србског, као дела Тела Христовог, отпали су не појединци, као појединачне ћелије, него големи делови. И тело Србиново, које је некад било Бог, данас је постало полумртви богаљ.

И ви сте ти који су се одрекли Завета и заветне заједнице србског народа – неки од вас својом вољом, неки вољом својих недавних предака. И тако, отпавши од духовног бића свог народа, постали сте бивши Срби (баш као бивши Срби међу данашњим Хрватима, Муслиманима, Шиптарима, Македонцима, Монтенегринима…). Отпавши од свога рода, постали сте изроди. Технички речено језиком ваше религије, науке – дегенерици.

О том страдању организма народног наше Писмо говори: «Авај, грешног народа, народа огрезлог у безакоњу! Род зликовачки, синови покварени, који оставише Господа и одступише назад! Сва је глава болесна, и све срце изнемогло, од пете до главе нема места здравог, него само убој, чир и рана гнојава (Исаија 1:4-6)».

И мада себе још увек сматрате Србима, ви Срби нисте, јер, по дефиницији оних који су нас родили – Срб је Христов. А ви сте, својом вољом и слободним избором, умрли за Христа. Ви и оци ваши, ви сте некротично ткиво на телу Србиновом о којем говори Исаија, ви сте рана која цури гнојем. И неподношљиво мирише (мада вам ми никада нећемо рећи као ви нама: «Фуј, фуј, фуј!», него ћемо с љубављу пробати да је очистимо и исцелимо). Ви више нисте народ србски, него сте, како каже Исаија (1:10), народ гоморски, којим владају кнезови содомски (а председава им кнегиња содомска).

И још. Ви имате име да сте живи (Апокалипса 3:1), али како више нисте у заједници грађе, и хармонији функције и смисла (логоса) народног организма, ви сте се функционално оделили од њега. Ћелија у телу која се одели од остатка ткива и почне да функционише изван и мимо својег назначења и склада тела, постане аутономна-самозакона, делајући по властитом програму, то је полудела ћелија, ћелија карцинома. Њена ДНК је измењена (мутирана), и различита од ДНК свих здравих ћелија у телу које су апсолутно идентичне. Та ћелија постаје страно тело у организму, које здрави организам дезинтегрише и рециклира (да, рециклира, као корисно ђубре – истина, ту се не види апсолутна аналогија са вама). А када организам изгуби способност да те мутиране полуделе ћелије препознаје као стране и да их елиминише, оне, размножавајући се у аутономији, убијају и њега, и себе. Ви, ћелије функционално и сврховитошћу одељене од организма народа србског, ви сте та ћелија. Ви, скупа, сте канцерско ткиво. А када се размножите и умножите изнад критичног нивоа којем смо сасвим близу, кад порастете као метастазе у плућима, костима и мозгу србског организма, тело Србиново ће умрети.

И пошто вас је већ сад знатно више него нас (а то се види и по оценама ваших стручних коментара на интернету – у просеку добијају два пута више позитивних оцена него негативних), неће се много погрешити ни ако се каже да је данас, благодарећи вама, организам Србинов живи мртвац (или «зомби», како бисте рекли ви, који имате име да сте живи, а у ствари сте мртви; и није ли ваша агресија које смо сведоци управо «зомби апокалипса» о којој многи говоре?).

Али, ви сте и још нешто осим тога. Информације које ви носите, размножавате у себи, и расипате и саопштавате другима, те отровне информације, у ствари представљају духовне вирусе. Не само што сте канцерогени, ви сте и носиоци и ширитељи смртоносног заразног вируса. И баш као што је корона вирус, стручно речено, инкапсулиран, односно око својег токсичног генома носи опну која је украдени део опне ћелије у којој се размножавао, тако и ви носите српску плот као опну око токсичне суштине вашег бића – своје мутиране ДНК. А пошто ћете ви, напредни, либерални, просветљени и освешћени грађани, бити ти који ће ускоро извикати спаситеља човечанства, председника Уједињених нација и цара-месију који долази (већ сте, у име Срба, повикали: «Нећемо Исуса!», и Бог вас је чуо), и ви ћете му ставити царску круну на главу (corona=круна) и поклонити му се као цару и богу – вас је, у духовном смислу, сасвим умесно назвати корона вирусом. Е, тај вирус ће убити овај свет, и целу планету.

Да закључимо. Са становишта православне вере и предањске философије србског народа, у синтези са семиологијом савремене науке, ви сте: неурачунљиви дегенерици, народ гоморски којим владају кнезови содомски, фетидни гнојни чир, биолошки отпад, метастатски карцином у телу србског народа, ходајући мртваци-зомбији и смртносни вируси који се размножавају са тенденцијом да усмрте целокупно човечанство. Па ко је ту реални биохазард и претња јавном здрављу – ми или ви?

Тако да, драга браћо и сестре, будите одговорни и – санитаризујте себе. Па онда дођите да разговарамо о здрављу.

А ако нећете, ово је моја закључна братска порука вама.

Ми вама не оспоравамо вашу веру – веру у живот који постоји као бесмислени акцидент у ништавилу, и који се завршава у ништавилу, па тиме и аболира од сваке одговорности; веру у оно што можете да видите, чујете, опипате, окусите, измерите, веру у властито критичко мишљење, веру у догме медицинске науке, веру у медије главног потока глобалне информативне канализације… (истина, наши преци су, мање толерантни него ми, ту веру звали пасја вјера – вера у кост коју можеш да оглођеш, вера у чанак који можеш да полижеш, вера у крв коју можеш да нањушиш, вера у своје зубе којима можеш да закољеш, и да крваво месо сам поједеш, и у ништа нарочито преко тога).

Слободно верујте у мудре и одговорне мере Александра, Ане и Владе, и свих напредних људи света који желе слободу и мир. Ми вас од ваше вере чак ни не одвраћамо, а камоли да тражимо да вам се она присилно забрани или да се се због ње смештате у карантин или концентрационе кампове, до присилне санитаризације и имунизације која ће вас учинити нешкодљивим по себе и јавно здравље народа.

И слободно наставите да се бавите критичким мишљењем.

Али, за своје добро, и добро своје деце, оставите Хришћане на миру.

Пророчанства наших светих књига, које су старе 2000 година и немају време полураспада актуелности и истинитости као scripta sacra ваше науке – реда величине десетак година – казују нам да ће ваш цар ратовати са нама, Хришћанима, и да ћемо ми у том рату на земљи бити побеђени (Апокалипса 13:7). Казују нам да ћете нас изгонити из цркава (Јован 16:2). Казују нам да ћете нас убијати, мислећи да жртву богу приносите – својем богу (који «не постоји»), кнезу овога света, господару мува. И ми то добро знамо.

Али знамо и ово, а знајте и ви: ма колико нас убијали, не можете нас убити, јер наше Царство није од овога света. А када и последњег од нас убијете и изагнате из свог царства у Царство Божије, овом свету ће доћи крај. И ова планета са вама и вашом децом на њој ће умрети, и као кужна мртвачница изгорети у огњу. Ви, вируси, савршене убице, успешно ћете убити организам у којем паразитирате, и саме себе, и целу планету.

И после тога, као и овде на земљи, ми ћемо бити у Христу.

А где ћете бити ви?

 

Евсевије П.

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.