Анализе

Запад ударање на туђе светиње и симболе прогласио за слободу, а своје брани – терањем у затвор

Чланице групе у олтару Храма Христа Спаситеља који је саграђен и у славу руским војницима палим у рату са Наполеоном

ПРИПАДНИЦЕ РУСКЕ БОГОХУЛНЕ ПАНК-ГРУПЕ СВРСТАНЕ МЕЂУ 100 ЖЕНА ВЕКА

  • Група Pussy Riot 2012-те снимила клип како плеше у московском Храму Христа Спаситеља и притом пева пародију на православне молитве, демонстрирајући крајње непријатељски став и према Русији и РПЦ
  • Њене припаднице осуђене су на по две године затвора. Уследила је грандиозна кампања по целом свету у њихову заштиту.  Укључили су се светски политичари (на пример, Ангела Меркел), чувени музичари (нивоа Пола Макартнија), као и ауторитетне организације (типа Amnesty International). Неосуђене чланице групе среле су се и са Хилари Клинтон
  • А у Лондону се – у време студентских протеста – младић Чарли Гилмор (син гитаристе Pink Floyd) ухватио за заставу на споменику палим британским војницима и помоћу ње се заљуљао. За то је био осуђен на годину и по затвора. Само, нико није стао на његову страну ни  Пол Макартни, ни Amnesty International
  • У Ајови је 2019. Адолфо Мартинес, након што је направио скандал у бару, одлучио да се освети његовом власнику –трансгендеру. Тако што је  демонстративно спалио заставу ЛГБТ. За то је осуђен на 15 година затвора. А нико прстом ни за њега није мрднуо – ни Пол Макартни, ни Amnesty International…

______________________________________________________________________

АУТОР: Сергеј ХУДИЕВ, публициста и богослов

У СВОМ избору „Жене године» за период од 1920. до 2020-те магазин Time је из Русије уврстио само панк-групу Pussy Riot.

Та група је 2012-те снимила клип како плеше у московском Храму Христа Спаситеља и притом пева пародију на православне молитве. Притом је демонстрирала крајње непријатељски став и према Русији и према Руској православној цркви.

Чланице групе су биле приведене и осуђене (за хулиганство) на по две године затвора. То је било претерано: довољно је било и по 15 дана.

Уследила је грандиозна кампања по целом свету у њихову заштиту.

Укључили су се светски политичари (на пример, Ангела Меркел), чувени музичари (нивоа Пола Макартнија), као и ауторитетне организације (типа Amnesty International). Грмели су захтеви да се ослободе чланице групе (јер их режим прогони).

Група је постала позната, па се срела и са Хилари  Клинтон и другим људима из горњих слојева светске политичке елите. Зато опредељивање Time за Pussy Riot људима на Западу може бити прихватљиво јер припадницама групе виде храбре жене које се супротстављају тиранину Путину..

Таквима није проблем што међу „100“ нема космонаута Валентине Терјешкове, велике балерине Маје Плисецке или композитора Софије Губајдулине.

Нама би поводом избора Pussy Riot сигурно контрирали тврдњама типа да слобода подразумева и право на извођење свакаквих перформанса, без обазирања на то да ли и Црква, држава или неко трећи сматра увредљивим.

Међутим, они који ово са Запада тврде сами не сматрају допустивим да се дира у места која поштују или у њихове симболе.

Примера ради, у Лондону се 2011-те – у време студентских протеста – младић Чарли Гилмор (син  гитаристе Pink Floyd) ухватио за заставу на споменику палим британским војницима и помоћу ње се заљуљао. За то је био осуђен на годину и по затвора из којег је изашао тек кад се јавно извинио што је „ужасно увредио хиљаде људи погинулих за своју земљу“.

Само, тада нико није стао на његову страну, ни  Пол Макартни, ни Amnesty International, ни други борци за слободу изражавања.

Порука је јасна: пали британски војници се морају поштовати, а руски – пали 1812-те – не морају. На њиховим гробовима се могу правити и перформанси.

                                                 Адолфо Мартинес

У Ајови је прошле године Адолфо Мартинес, након што је направио скандал у бару, одлучио да се освети његовом власнику –трансгендеру. Тако што је  демонстративно спалио заставу ЛГБТ. За то је осуђен на 15 година затвора.

А нико прстом ни за њега није мрднуо – ни Пол Макартни, ни Amnesty International…

Да смо ми стали на страну Гилмора или Мартинеса – кренула би дрека да покушавамо да ослабимо друге државе…

Упркос томе што је више него јасно да они ударање на своје (западне) светиње и симболе проглашавају за злочин, а ударање на туђе – за подвиге које треба славити годинама.

Будемо ли критиковали редакцију Time – напросто нас неће схватити. Тамо верују да је либерални Запад – супериорна цивилизација, а да су сви остали несрећни дивљаци за које ће бити корисно да се одрекну својих сујеверја.

Они тако виде свет, али и ми имамо право на своје виђење света. И право да поштујемо своју веру, своје претке и своје хероје.

Није то ништа посебно. Тако поступају сви народи.


ИЗВОР: http://fakti.org/media-menju/zapad-udaranje-na-tzudje-svetinje-i-simbole-proglasio-za-slobodu-a-svoje-brani-teranjem-u-zatvor

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.