Повеља, којом Александар I – Добри (13??-1432), војвода Молдавије (владао: 1400-1432), поклања села манастиру „Св. Николе“

Просудите сами да ли је ово румунски језик (романски језик), односно да ли је ово латинично писмо.
Да ли Румуни (у Румунији и Молдавији) знају који је ово језик?
Да ли знају да читају и пишу ово писмо?
Да ли уопште разумеју текстове написане на овом језику (средњовековном сербском језику)?

Најпознатији синови војводе Александра I – Доброг били су Илија I (1409-1448), Стефан II (14??-1447) и Петар II (14??-1452).
Илија је био војвода Молдавије (владао: 1432-1433 и 1435-1443), а један период (1435-1443) управљао је овим војводством заједно са својим братом Стефаном.
Стефаном је био (самостални) војвода Молдавије (владао: 1433-1435, 1443-1444 и 1445-1447), a заједно са млађим братом Петром, каснијим (самосталним) војводом Молдавије (владао: 1444-1445, 1447 и 1448).

У Румунији Илију I називају – Iliaş I (или Ilie I), Стефана II – Ștefan al II-lea, Petra II – Petru al II-lea, а њиховог оца Александра – Доброг – Alexandru cel Bun.

http://images.monasterium.net/img/RO-ANR/ColPec//RO_ANR_Peceti

Писмо Мирче III[1] – Милоша (14??- после 1534), војводе Влашке (владао: 1509-1510) и мужа Марије Деспине
​
Документ је настао 1509/1510. године.

Извор за текст (назив дела): „REGNUM SERBORUM: Historia Incognita I“
Аутор: Петар Б. Богуновић (1967-), историчар 

[1] Син Михне I Басараба (1462-1510), војводе Влашке (владао: 1508-1509) и Војке (14??-15??). Војвода Мирча III – Милош је 1519. године оженио Марију Деспину (племкињу из Сербије) о којој на жалост немамо никаквих других података. Марија Деспина ће му родити шесторо деце, тј. пет синова: Милоша (15??-1577), Александра II Мирчу (1529-1577), војводу Влашке (владао: 1568-1574 и 1574-1577), Владислава-Влада, Михну и Петра IV – Хромог (1537-1594), војводу Влашке (владао: 1574-1577, 1578-1579 и 1582-1591), као и једну ћерку, која се звала Јерина (15??-15??). У Румунији Мирчу III називају – Mircea al III-lea.

Писмо Његоја Басараба V[1] (1482-1521), војводе Влашке (владао: 1512-1521)Документ је настао 17. марта 1517. године.

Извор за текст (назив дела): „REGNUM SERBORUM: Historia Incognita I“
Аутор: Петар Б. Богуновић (1967-), историчар

[1] Син Басараба IV (14??-14??), војводе Влашке (владао: 1477-1481 и 1481-1482). Његоје Басараб V је био од 1504. године ожењен Сербкињом Милицом Деспином Младеновић-Бранковић (1487-1554). Војвода Његоје и деспотовица Милица имали су шесторо деце, тј. три сина (Теодосије, Петар и Јован) и три ћерке (Стана, Роксанда и Ангелина). У Румунији Његоја Басараба V називају – Neagoe Basarab.

Ево истим РУМУНСКИМ ЈЕЗИКОМ И ПИСМОМ пише и Милица Деспина Младеновић-Бранковић[1] (1487-1554), жена Његоја Басараба V[2] (1482-1521), војводе Влашке (владао: 1512-1521)Документ је настао (не зна се тачан датум) у првој половини 16. века.

Извор за текст (назив дела): „REGNUM SERBORUM: Historia Incognita I“
Аутор: Петар Б. Богуновић (1967-), историчар 

[1] Милица Деспина Бранковић (рум. Milița Despina) је пета ћерка Јована Младеновића-Бранковића (1462-1502), деспота Сербије (владао: 1493-1502) и његове жене Јелене (14??-после 1529) из сербске племићке породице Јакшић. Војвода Његоје и деспотовица Милица имали су шесторо деце, тј. три сина (Теодосије, Петар и Јован) и три ћерке (Стана, Роксанда и Ангелина).

[2] Син Басараба IV (14??-14??), војводе Влашке (владао: 1477-1481 и 1481-1482). Његоје Басараб V је био од 1504. године ожењен Сербкињом Милицом Деспином Младеновић-Бранковић (1487-1554). У Румунији Његоја Басараба V називају – Neagoe Basarab.