Анализе

Војвођански клуб (VIII део): Потпуна партизација промовисањем „Воjвођанског фронта“

Сенка, рад Ивана Табаковића, 1954. г.

  • Бранислава Костић је на челу Војвођанског клуба још 2018. г. подржала идеју стварања Воjвођанског фронта упркос чињеници да у Војвођанском клубу није било јединства по том питању. Под руковођењeм Берисављевићеве блиске сараднице из доба режима САП Војводине, Војвођански клуб je отворио врата онима који три деценије брукају социјалдемократију у Војводини.

ПИШЕ: Душан Ковачев

Од 2013. г. је на челу Војвођанског клуба Бранислава Костић, дугогодишња блиска сарадница Живана Берисављевића. С одличним искуством некадашњег ЦКСК САП Војводине, функционерским ротацијама, кулоарским кампањама и договорима у вођењу кадровске политике, али и искуством дипломате, Берисављевић је Војвођански клуб лако ставио под своју контролу. Ово удружење, најпре свођено на улогу саветодавног тела Војвођанске партије, почело је да личи на партијски политички савет с амбицијом да и даље буду тинк-танк који ће окупити све војвођанске аутономаше. Био је то привид који је требало да припреми будућу партијску политизацију Војвођанског фронта.

Оџићева Војвођанска партија је била без икакве политичке тежине и (што је још важније) без новаца. Попут Александра Оџића, и Бранислава Костић је била чланица ЛСВ Ненада Чанка, али је 1995. г. напустила ту партију. Ђорђе Суботић, по свему судећи, није имао представу о чему се ради. Пасивношћу је омогућио Берисављевићу да уз помоћ својих сарадника сасвим овлада Војвођанским клубом. Суботић је постао председник удружења Републиканци Војводине, које је потом изгледало више као неко тело или одсек минијатурне Војвођанске партије (формални назив је Војвођанска партија – републиканци Војводине). Званично гесло Војвођанске партије гласи: „Војводине ће бити онолико – колико буде борбе за њу!“, али ова партија је остала без свог електронског гласила. Штампаног гласила никад није имала, а медијска презентација јој се свела на профиле на електронским друштвеним мрежама.

Убојита, рад Зорана Петровића из 1958. г.

Војвођански клуб је и даље наставио да постоји као самостална НВО. Бранислава Костић је у име Војвођанског клуба 2014. г. потписала уговор о сарадњи са Демократском странком који није имао стварног политичког значаја, јер је ДС нестајала са сваког нивоа власти. Постигла је да их 2017. г. подржи и Саша Јанковић. У томе је учествовала Мариника Тепић напустивши Чанкову ЛСВ да би постала чланица Јанковићеве партије коју је, такође, напустила да би пришла Драгану Ђиласу. На једном од својих округлих столова 2018. г, Војвођански клуб је пружио прилику Драгану Веселинову да се још једном испростачи и то на промоцији зборника „Војводина и Србија – 100 година после“.

Бранислава Костић је крајем 2018. г. поново  позвала на обнову Војвођанског фронта. Исто је са Фејсбук странице Војвођанске партије поручио и Александар Оџић. ЛСВ се одазвала на иницијативу партијски политизованог Војвођанског клуба.

У прилог окупљања Војвођанског фронта се огласио и потпредседник ЛСВ Бојан Костреш, члан рокфелеровског Ист-вест бриџа, сателитске организације Трилатералне комисије. Главни одбор ЛСВ је подржао идеју окупљања Војвођанског фронта. Председништво Оџићеве партије је једногласно донело одлуку о наставку разговора о окупљању Војвођанског фронта. У том окупљању учествовао је и Милош Савин (крајем деведесетих година био члан Градског одбора ЛСВ Нови Сад и директор CEDEM, потом ангажован у CDD и раду низа НВО Новог Сада). Савин је један од ретких међу војвођанским аутономашима који истражује историју Војводине, али су његови видљиви резултати на том пољу углавном ограничени на доба Хабсбуршке монархије.

Чанкова ЛСВ и Оџићева Вojвођнска партија су 27. фебруара 2018. г. потписале споразум о сарадњи који је представљен као „први корак у формирању Војвођанског фронта“. У име СВМ је Балинт Пастор демантовао да ће његова партија бити члан Војвођанског фронта, па је и без СВМ априла 2019. г. најављено и формално оснивање Војвођанског фронта до краја октобра.

Успостављање коначне превласти Живана Берисављевића над Војвођанским клубом овенчано је избором чланова новог Савета Војвођанског клуба маја 2019. г: проф. др Адам Светлик (професор словакистике Филозофског факултета УНС), проф. др Јулијан Тамаш (украјински академик и председник илегалне ВАНУ), проф. др Милош Тешић (оснивач, академик илегалне ВАНУ и професор новосадског ФТН), Димитрије Боаров, доц. др Марко Божић (правни факултет универзитета УНИОН), Ђорђе Бугарин (секретар за пољопривреду ПКС), Ђорђе Суботић (бивши председник ВК), др Борис Варга (украјински политиколог и директор Руског слова), Јанко Дрча (директор Геронтолошког центра „Нови Сад“), Петар Нешковић, проф. др Бошко Kовачевић (политиколог, Отворени унивезитет Суботица и Сингидунум), проф. др Душан Гвозденац (један од оснивача ВК, професор ФТН УНС), проф. др Јања Беч Нојман (ФЕППС Едуконс), проф. др Лазар Лазић (ПМФ УНС), проф. др Милан Мартинов (ФТН УНС, један од оснивача ВК), проф. др Јован Шетрајчић (ПМФ УНС, један од оснивача ВК), Станимир Лазић (један од оснивача ВК, први председник и почасни члан ВК), Владислав Бата Радаковић (члан савета САВ и члан РЕКОМ) и Живан Берисављевић (почасни члан Војвођанског клуба).

Коалиција Војвођански фронт је први пут на изборе јединствено изашла крајем јуна 2019. г. током избора за МЗ Нови Бечеј освојивши око 20% гласова. У хроничном опадању политичког значаја, опстанак у власти на нивоу једне месне заједнице су себи представили као велики успех. Изборни резултат у МЗ Нови Бечеј је био сублокални, али је ипак осоколио војвођанско аутономаштво и међу аутономашима делимично повратио углед ЛСВ. Како је ЛСВ најзад показала да је једина била у стању да како-тако окупи политичку коалицију под називом Војвођански фронт[1] и у њој заузме водећи положај, порастао је углед ЛСВ и у Војвођанском клубу. Очајно жељни било каквог успеха, војвођански аутономаши су потпуно занемарили чињеницу да је Ненад Чанак функционер Вучићевог режима на положају председника Одбора за европске интеграције Народне скупштине Р. Србије и да је његова ЛСВ на нивоу локалних самоуправа у коалицији са СНС Александра Вучића, где год је сачувала имало значаја.

Већ средином јуна 2019. г. је Борис Варга изнео важне аргументе за свој  неспокој поводом окупљања Војвођанског фронта[2]’ и навео да постоји нејединство у Војвођанском клубу по питању заједничког рада са активним политичарима: „Једну од најстаријих НВО у покрајини ’Војвођански клуб` поделило је питање да ли да се прикључи `Војвођанском фронту`, јер један број њихових чланова не жели да подржи фронт за одбрану појединих политичара“.

Показало се да је Варга био у праву. Улога Оџића и његове партије у Војвођанском клубу била је партизација ове аутономашке НВО ради припреме да одлучујуће руковођење преузму кадрови ЛСВ, људи Ненада Чанка.

Наставиће се…

[1] LSV, VP i DSHV osnovali Vojvođanski front, Autonomija.info, 7. 11. 2019. g.

[2] Varga, Boris –  Vojvođanski autonomaši pod kontrolom srpskih naprednjaka, Aljazeera, 23. 7. 2019.

Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.