Анализе

Војвођански клуб (VII део): Идеја обнове „Војвођанског фронта“

Погубљење сунца, рад Анкице Опрешник, 1974. г.

  • Руководећи Војвођанским клубом из сенке, Живан Берисављевић је најпре спровео политичку партизацију ове НВО да би савремено војвођанско аутономаштво повезао са истријским војвођанским аутономаштвом по моделу историјске политичке агентуре Влатка Мачека

ПИШЕ: Душан Ковачев

Новосадско издавачко предузеће „Агенција МИР“, Живана Берисављевића, је 1995. године издало књигу Ранка Кончара Опозиционе партије и аутономија Војводине 1929-1941. Војвођански фронт у доба Краљевине Југославије био је сасвим маргинално удружење којим је Душан Бошковић, као агент Влатка Мачека, потпуно компромитовао идеју војвођанског завичајног родољубља, а водећи Срби са подручја Војводине су осудили војвођански сепаратизам. Војвођански аутономаши су управо у Кончаровој књизи нашли оно што ће им постати историјски политички узор. Први који је прихватио Бошковићев Војвођански фронт као узор за савремено војвођанско аутономаштво, и популаризовао га, био је управо Живан Берисављевић.

Опозиционе партије и аутономија Војводине 1929-1941, књига Ранка Кончара у издању Агенције МИР Живана Берисављевића.

Средином 2012. г. Живан Берисављевић је најавио: „Очекујем стварање фронта отпора у којем ће учествовати и политичке и културне институције Војводине, различите странке и цивилни сектор. А уверен сам и да ће све бити више него драматично чупаво, али Војводине ће бити онолико колико буде борбе за њу[1]“. „Према речима Берисављевића, надлежност Војводине биће онолика, колика буде и борба која се води за покрајину, а ‘историјска права Војводине не могу се одредити тако да, истовремено, разбијамо главу са тиме да ли ће их Србија прихватити и да ли ће им дати простора. Ако у Војводини не устану и не почну да се боре за тај циљ, ако политичке снаге покрајине не постану узајамни савезници, онда се наравно у земљи неће променити однос снага, ни однос према покрајини. Борба треба да буде мудра и јасно заокружена, у коју спада агилни и рационални наступ покрајинских политичких странака, цивилне сфере и про-војвођанских појединаца. Ради се о давању одговора на једно нерешено питање, преостало из друге Југославије. Седам држава чланица Југославије се осамосталило, са или без сагласности Србије. Једино је Војводина остала потпуно анонимна северна покрајина Србије, према укусу најпре Милошевићевог, потом Коштуничиног устава. То не може тако да остане. Војвођанске демократске снаге, уколико желе да уваже вољу бирача који су их изабрали, почеће да се баве овим питањем – рекао је Берисављевић, додавши да он сам и надаље истрајава уз идеју да би Војводина и Србија требало да се организују као федеративна држава’.[2]

Већ следеће недеље, обнову Војвођанског фронта је најавио и Ненад Чанак, уз помоћ Чедомира Јовановића. „Овај фронт би могао да спасе Војводину од политичког напада који стиже оличен у виду одлуке Уставног суда – рекао је Берисављевић за Мађар со[3]“.

Балинт Пастор није желео да се СВМ укључи у Војвођански фронт. „Коментаришући идеју о ‘фронту’, републички посланик СВМ-а је за Мађар со изразио уверење да међу већином војвођанских Мађара и житеља Војводине ‘та реч буди негативан призвук’ и додаје да због тога не би да користи тај термин. – А, што се отпора тиче – не знам према коме би требало испољити отпор.[4]

Наставиће се…

[1] Бета – У Војводини створен покрет отпора, Бе 92, 5. 8. 2012. г.

[2] Бета – У Војводини створен покрет отпора, Бе 92, 5. 8. 2012. г.

[3] Војвођански „фронт“ из ината, Вечерње Новсти, 14. 8. 2012. г.

[4] Нерешено питање и војвођански фротн отпора, Мађар со, 19. август, 2012. г.

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *