Анализе

Војвођански клуб (VI део): Утапање у Војвођанску партију

Војводина, рад Милана Керца, 1975. г.

  • Од 2012. г. формално на челу са Ђорђем Суботићем, Војвођанским клубом је из сенке руководио Живан Берисављевић. Тада је почео процес партизације Војвођанског клуба

ПИШЕ: Душан Ковачев

На састанку званом Четврта војвођанска конвенција (марта 2012), Војвођански клуб је окупио представнике аутономашких странака и НВО који су усвојили проглас под именом Декларација о уједињењу Војводине и Србије у Савезну Републику Србију. И овај покушај представљања сепаратистичке политичке агенде на уједињујући начин, својим насловом је сведочио о псеудосепаратизму међу војвођанским аутономашима. Међутим, испоставило се да скоро половина „присутних“ аутономашких НВО и политичких партија које су „потписале“ ову Декларацију у тренутку потписивања није постојала, а да неке од њих никад нису ни постојале.

Објављено је да су Конвенцији присуствовали представници удружења: Аргус (Цивилно удружење Мађара у Војводини за права мањина Антала Бозокија из Новог Сада које није било активно од 2011. г. због недостатка средстава за рад), Центар за либералне студије (избрисан из регистра АПР још 2011. г, па у доба Конвенције више није постојао), Форум V-21 (неколико година раније брисан из регистра АПР, па у доба Конвенције није постојао), Хелсиншки одбор (покрајинска подружница ове организацје под управом Павела Домоњија), НДНВ (под управом Динка Грухоњића и Недима Сејдиновића), Регионални центар за избегла и прогнана лица (удружење потпуно непостојеће у свим одговарајућим регистрима) и Војвођански клуб (тада је на челу ове организације био Ђорђе Суботић).

Од странака које су „послале представнике“ неке су такође биле непостојеће: Алијанса војвођанских Румуна, Банатска сранка, Демократски савез Хрвата Војводине, Европска снага Војводине, Либерално-демократска партија (покрајински одбор), Панчевачка партија, Савез војвођанских Мађара, Војвођанска алтернатива и Војвођанска партија (Александра Оџића, који се од Чанкове ЛСВ одбио 2008, потом се прибио Војвођанској партији коју је 2011. г. преузео у општој тучи  отевши је од кадрова Г17 Млађана Динкића). Испоставило се да Банатска странка, Европска снага Војводине, Панчевачка партија и Војвођанска алтернатива уопше не постоје јер не испуњавају основне услове за регистрацију странака, баш као ни сама Оџићева Војвођанска странка. Међутим, 2013. г. је Војвођанска партија под руководством Александра Оџића искористила потписе њихових чланова за своју регистрацију. Војвођанске аутономаше тада није забринула чињеница да је владајући политички режим дозволио регистрацију Оџићеве странке упркос битним недостацима поступка регистровања.

Смисао Четврте војвођанске конвенције био је у томе што су је припадници Војвођанске партије искористили да би се приближили малим аутономашким групама, па од њих прикупили потписе и документацију у циљу регистровања своје странке. Био је то прворазредни скандал. Показало се да је Војвођански клуб употребљен да би се остаци малих аутономашких странака, удружења и групица утопили у Војвођанску партију Александра Оџића.

Наставиће се…

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *