Анализе

Војвођански клуб (IV део): Довођење хрватских НВО активистa да модернизују војвођанско аутономаштво

„Манифестација“, рад Богдана Кршића, средина XX века.

  • Још у доба САП Војводине је бирократска клика уз србофобију испољавала велику наклоност према хрватском утицају у Војводини. Ради обарања Милошевићевог режима у Србији, Војвођански клуб је на територији Војводине омогућио политички утицај хрватских НВО активиста.

ПИШЕ: Душан Ковачев

Током 2000. г. је Војвођански клуб радио на стицању искуства у области НВО активизма ради постизања  политичке ефикасности рада у јавности. Нарочито их је занимало повезивање с хрватским НВО активистима.

Најпре су се повезали са Миланом Ивановићем, председником Центра за мир, ненасиље и људска права из Осијека, а потом и са Грађанским иницијативама из Београда. Потом су се обратили хрватској НВО Глас 99 која им је у Нови Сад послала своје инструкторе: Ива Мариновића, Андреу Томнић и Марину Стажник. Ови хрватски НВО инструктори су подучавали припаднике Војвођанског клуба и друге аутономашке НВО начинима вођења политичке кампање и умрежавању у асоцијације по Војводини. Ради овога су партије и удружења војвођанских аутономаша градиле модел активности, умрежавања и обуке по узору на хрватске мреже НВО, нарочито мрежу активиста НВО ГОНГ (финансирана од USAID, NED и Америчке амбасаде у Хрватској).

Модел медијског деловања су војвођански аутономаши градили по узору на сплитски лист Ферал и загребачки лист Национал.

По прихватању хрватског модела пропаганде и врбовања кроз НВО активизам, 2000. г. војвођанско аутономаштво је нарочито почело да ради на популарисању „регионализације“. „Регионализација“ је оцењена као фраза која је знатно раније почела да се користи уместо рогобатног израза „аутономаштво“. За пример, Александар Попов је мимо Војвођанског клуба још 1998. г. основао Центар за регионализам). Када је Центар за регионализам ради децентрализације Србије и аутономије Војводине 2006. г. окупио стручну групу на челу са др Дејаном Јанчом, међу њима је био и Станко Пихлер. Наиме, већ тада се показало да Војвођански клуб нема способности нити осећаја за борбу у правној области.

Без обзира на примену нове фразе, псеудосепаратистичко аутономаштво је остало у садржини њиховог схватања циља „регионализације“. У оквиру трибина (Говорница Војвођанског клуба) је о регионализацији најпре иступала Нада Скендеровић из Суботице, затим Душан Маринковић, Лазар Жолт, Лазар Вркатић, Душко Радосављевић, Слободан Јовановић, Мирослав Кулачин, Момчило Гајер, итд.

Сведочанство Војвођанског клуба о завери Кондор

Војвођански клуб је од почетка био изразито србофобна организација. Били су обузети опасношћу од „српског национализма“, „шовинизма“ и „великосрпског хегемонизма“, о чему сведоче њихове бројне публикације и документи. Негативно становиште о Србији је учинило да јавности открију и истине које су откривале сепаратистичку природу аутономаштва у ЦКСК САП Војводине, која је настала у доба кад је на челу ове организације био Душан Алимпић.

Бранимир А. Андрић је у Војвођанском гласнику 2000. г. објавио да је још седамдесетих година XX века (за живота Јосипа Броза Тита) ужи састав ЦКСК САП Војводине формирао једну групу ангажовану на раду високе тајности у сврху  супротстављања СР Србији. Идентитет чланова те групе је био заштићен кодним именима, а сам пројект је кодиран именом Кондор. Циљ тог пројекта био је рад на осамостаљењу САП Војводине од Србије у условима које не омогућавају чак ни уставна решења из 1974. г. (видети прилог). У јеку припрема за обарање Милошевићеве владавине је објављено да је још средином седамдесетих година XX века постојао организован, планиран, припреман и оперативно развијан заверенички рад под руководством клике у врху ЦКСК САПВ. Из Андрићевог чланка се види да је планирани рад завереничке групе Кондор требало да доведе до потуног осамостаљења Војводине од Србије без обзира на уставна решења из 1974. г.

Прилог: Сведочанство о постојању високо конспиративне групе „Кондор“, коју је у циљу потпуног осамостаљења од СР Србије организовала завереничка клика у ЦКСК САП Војводине средином седамдесетих година XX века. Објавио Бранимир А. Андрић у чланку „Војводина у шифрма“, Војвођански гласник, бр. 77, год. VI, Нови Сад, јули 2000. г.  Прилог преузет увидом у сајт Vojvodina.com, 1. 12. 2008. г.

Прилог:

Андрић, Драгомир А (2000. г), Војводина у шифрама, Војвођански гласник, год VI, бр. 77, Нови Сад; Снимак странице сајта Војвођанског клуба. Увид: 11. 11. 2009. г.

 

Наставиће се…

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *