Анализе

Војвођански клуб (III део): Пропало окупљање „Војвођанског покрета“

„Велико спремање“, рад Зорана Петровића, 1988. г.

  • Повлачењем Веселина Лазића из Војвођанског клуба, ова организација је покушала да уједини војвођанско политичко аутономаштво у јединствени покрет на самом почетку XXI века. Њихов покушај је пропао

ПИШЕ: Душан Ковачев

Покушај стварања јединствене аутономашке мреже под називом Војвођанског покрета, који би око Војвођанског клуба објединио све партије и удружења, пропао је 1998. г. Практично је обесмишљен на самом почетку  иступима лидера Воjвођанске партије Драгана Веселинова. Услед бахатости Веселинова, али много више због свађе око освојеног четвртог посланичког мандата око којег три аутономашке странке никако нису могле да се пристојно договоре, ван Војвођанског покрета су остале две тада најзначајније аутономашке странке: ЛСВ Ненада Чанка и Реформска демократска странка Војводине Миодрага Исакова. СВМ Јожефа Касе се од почетка обазриво држала по страни. Није Веселинов био једини проблем због којег су водеће странке војвођанског аутономашва остале ван Војвођанског покрета, већ су им сметали и људи који су били најактивнији у његовом окупљању.

Војвођански покрет је ипак регистрован и представио се јавности у Београду 1999. г. под руководством Слободана Будакова (некадашњи генерални директор РТВ Нови Сад), Живана Берисављевића, Јозефа Бајеца и Мирослава Илића (професор Медицинског факултета УНС у чијој Социјалдемократској партији Војводине су тада били Живан Берисављевић и Никола Кмезић). Чанак, Каса и Исаков нису хтели да своју активност подведу под руководство ових људи, а ни Војвођански клуб није био очаран. Под таквим руководством је Војвођански покрет од стране војвођанских аутономаша био сматран за посебну групацију и потом замро услед занемарености.

„Обнова“, рад Светозара Самуровића, XX век

Славко Драговић је 1999. г. покренуо штампани недељни лист Војводина, а на челу редакције тог недељника је био један од оснивача НДНВ, Михал Рамач. Редакцији се врло брзо придружио и Димитрије Боаров. Током таласа приватизације у Војводини након 2000. г, Драговић је постао власник листа „Пољопривредник“.

У првом плану рада на окупљању војвођанских аутономаша Војвођански клуб се  појавио тек 2000. г, пошто је Станимир Лазић отишао са његовог чела. Доласком архитекте Слободана Јовановића на чело Војвођанског клуба, постигнут је Споразум о садејству демократских опозиционих снага Војводине којим су окупљене мале аутономашке странке и удружења: Војвођански покрет, Грађански покрет војвођанских Мађара, ДЗХВ, ЛСВ, Лига социјалдемократа Војводине, Реформисти Војводине – Социјалдемократска партија, Савез војвођанских Мађара, Савез грађана Суботице, Свенационални демократски фронт Војводине, Сомборска странка просперитета).

У овом друштву упадљиво није било Социјалдемократске партије Војводине (Мирослава Илића, Живана Берисављевића и Николе Кмезића), која је такође замирала.

Наставиће се…

Подели:

One Commnet on “Војвођански клуб (III део): Пропало окупљање „Војвођанског покрета“

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *