Анализе

Матрица антируске хистерије на Балкану

  • У последњих неколико година сведоци смо низа догађаја на простору Балкана који су појачали антируску пропагандну. Наводни пропали антентати руских служби, пропали пучеви, или теорије завере о уништавању неких балканских држава. Сви ови наводни «покушаји» Русије то јест њених служби, увек се завршавјау неуспешно

ПИШЕ: Владимир Гујаничић

Генерал Граховац бишви пилот ЈНА, један је од главних заговорника тезе о кривици КГБ-а за распад СФРЈ, током ратова деведесетих, чак је ову своју «тезу» претворио у тезу под називом «Ђавоље клупко КГБ-а на Балкану» у којем он, уз помоћ онога што се може назвати научном фантастиком, повезује људе и догађајње у «логичан» низ. И ако је свима јасно да је након пада Берлинског зида Запад покренуо крсташки поход против лидера бившег социјалистичког блока, те да је и у том процесу страдала и Југославија која није могла да се прилагоди новом свету услед својих унутрашњих противречнсоти, Благоје Граховац криви КГБ за подстицање национализама у Југославији. Шверцовање оружја у Словенију и Хрватску сепаратистима из Аустрије и Мађарске, претње страном интевенцијом против ЈНА те њеним фактичким избацивањем из република и даљи логични след догађаја не значе апсолутно ништа за генерала Граховца. Чак ни то да се крајњи низ завршен 5. октобра завршава приватизацијом кључних сектора привреде по обрасцу већ примењеном у околним земљама. Према његовом мишљењу, чак и после свега КГБ «наставља свој зли план» на Балкану и дан данас.

У више својих наступа Граховац је у својим емисијама у време политичке кризе у Македонији истицао да Америка треба да смени Грујевског како би се смириле страсти на Балкану. Баш «случајно», становишта Граховца се поклапају са оним из матрице спољне политике Америке. Било која алтернатива неолибералној контроли Балкана за Граховца постаје јерес. Међутим, он није сам у «својим» тезама. Догађаји и личности се практичко копирају из републике у републику и из региона у регион, а основна теза је «Руси су криви за све».

Наводни „државни удар“ у Црној Гори у 2016. години организовали су и руске службе према генералу Граховцу, али је „откривање државног удара“ показало да је организован на тако смешан начин да би га боље извршила нека трећеразредна мафија него безбедносна служба велесиле.

Овај «државни удар» је «случајно» организован баш пре избора на којима је влада Мила Ђукановића висила о концу и која је формирана само уз помоћ партија националних мањина. Улазак Црне Горе у НАТО, који је требао да спречи «руски» државни удар, иронично, готово да је прошао медијски незапажено у Америци. Црна Гора нема стратешку вредност у сукобу са Западом какву на пример имају ратови у Сирији, Украjини  или битке за крупне енергетске пројекте у којима Русија видно добија рат, али опет на брдовитом Балкану у случају другоразредних држава и политичара увек губи. У контексту поменуте конфронтације на геополитичкој карти, Црна Гора би била мрвица са стола. Руски држављани поседују значајну имовину у Црној Гори а такође имају стални проток људи, робе и новца, док власт Мила Ђукановић виси о танкој нити. Зато пре следећих избора није немогуће да ћемо видети сличан сценарио у коме ће бити «умешани зли Руси» који ће припомоћи консолидацији садашње владе у Црној Гори.

Азем Власи је још један у низу примера матрице анти руске хистерије. Другоразредни политичар који је започео своју политичку каријеру као члан СКЈ, успевши се кроз редове покрајинског руководства Косова и Метохије био је жртва атентата у марту 2017. године. Иако су осумњичени ухваћени, како се испоставило, Албанци из Македоније, Азем Власи током посете Сарајеву износи смешне тврдње да су «руске службе иза његовог атентата». Иако је познато, по чак и његовом сопственом признању да су атентат спровеле екстремистичке албанске групе које заговарају велику Албанију, и које желе да се отарасе албанских политичара који су заговарали осамдесетих «Косово републику»по речима Азема Власија оне су повезане са руским службама.

Када су у питању технички детаљи тих наводних покушаја атентата и пучева од стране „руских“ служби, невероватно је како они увек „пропадају“ у случају другоразредних балканских политичара или државника, док увек имају готово стопостотни учинак када су у питању њихови бивши агенти  заштићени од најбољих западних служби(на пример британске службе). Ако бисмо балканску причу повезали са анти-руском хистеријом која се креће од балтичких држава, преко Украјине и Пољске, открићемо да се подудара са хладним ратом који се одвија у глобалној конфронтацији између Русије и Америке, тада бисмо видели да је то исту матрицу попут преписаног рецепта понављају на целом Балкану.

Без сумње, и Русија, као и све друге силе, има своје економске и политичке интересе на Балкану, али за разлику од европских земаља у којима се антируска политика може бранити још увек одрживим животним стандардом, на Балкану је ово сасвим другачија прича. Косово и Метохија или „Република Косово“ Азема Власија има стопу незапослености од 50%, Босна и Херцеговина званично 32% (незванично 50%),  северни делови Црне Горе су најгорој економској ситуацији у новијој историји, ако томе придодамо и Македонију са    30% незапослених, конструкција беде се затвара. Основна инфраструктура ових земаља углавном је из периода бивше социјалистичке Југославије. Велико је питање шта тачно бране ти политичари и „аналитичари“. Било би разумљиво да бране неки облик посебног статуса за Балкан у оквиру неолибералног царства ако би те земље имале животни стандард барем као Пољска или балтичке републике, но све је супротно. Ти појединци, који чине само део матрице антируске хистерије на Балкану, бране своје политичке позиције и одржавају пропагандно очајнички положај у којем се налазе њихове  државе и друштва.


ИЗВОР: https://srbin.info/pocetna/aktuelno/matrica-antiruske-histerije-na-balkanu/

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.