Анализе

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ КО СУ 1.300 КАПЛАРА?

На слици: припадници Скопског ђачког батаљона, легендарних 1.300 каплара, на обуци у Скопљу, октобра 1914. године.

  • Победа Српске војске на Церу је била историјска, али губици у људству били велики. Из строја је избачено чак 259 официра и 16.045 подофицира и војника. За тадашњу Србију од око 4 милиона становника, то је био ненадокнадив губитак, нарочито имајући у виду да је у Балканским ратовима 1912-13 Српска војска изгубила око 44 хиљаде официра, подофицира и војника

Велики губици у старешинском кадру били су истовремено и велики губици српске интелигенције и школованих старешина.

Због тога је српска влада дуго оклевала да у одбрану отаџбине позове своје ђаке, студенте и као и све свршене академце којима је због претходних ратова било одложено служење војног рока.

Али када је постало јасно да ће уследити нова непријатељска офанзива и да би после првог пораза аустроугарска војска била спремна да понови стравичне злочине над цивилним становништвом, донела се најсмелија одлука. Млади школовани људи који ће бити носиоци друштвеног, научног и политичког живота у Србији морали су да буду прикључени у недостајући подофицирски кадар, па је у ту сврху далеко у позадини првих линија фронта на Дрини, Дунаву и Сави, формиран Ђачки батаљон у царском граду Скопљу. 14. септембра 1914. године (1. септембра по старом календару) скопски Ђачки батаљон почиње са обуком.

Највећи број припадника Скопског ђачког батаљона чинили су студенти са Београдског универзитета (око 600), затим млади свршени учитељи (око 300), свршени ђаци трговачких академија и различитих стручних школа, али и млади професори, инжењери, књижевници, новинари, сликари и глумци, као и доктори права и филозофије. Од око хиљаду и по ђака и студената пристиглих у Плаву касарну у Скопљу и након лекарских прегледа, њих укупно 1.321 је прошло обуку и добило подофицирски чин. Највећи број ђака дошао је из окружних команди Београда, Шапца, Ужица, Чачка, Крушевца, Лесковца, Горњег Милановца, Крагујевца, Краљева, Ниша али и из новоослобођених крајева старе Србије, посебно ђаци из Битоља и Прилепа.

По социјалним положају родитеља, у батаљону су били како синови сељака и занатлија, тако и синови министара, професора, индустријалаца и истакнутих књижевника и уметника попут Љубе Давидовића, Јаше Продановића, Андре Николића, Бранислава Нушића итд.

Многе значајне личности касније ће се поносити што су биле у саставу Скопског ђачког батаљона, тј. међу 1.300 каплара:

– архитекта Александар Дероко;
– архитекта Миладин Пећинар;
– архитекта Душан Стакић;
– архитекта Страхиња Дамјановић;
– архитекта Будимир Христодуло;
– архитекта Проф. Драгомир Тадић;
– министар иностраних послова Краљевине Југославије Александар Цинцар-Марковић;
– председник владе Краљевине Југославије Богољуб Јефтић;
– председник избегличке владе и министар иностраних послова Краљевине Југославије у Лондону Божидар Пурић;
– академик Војислав Радовановић, географ;
– академик Петар Јовановић, географ;
– Проф. др Александар М. Леко, хемичар;
– инжењер Добривоје Пандуровић, генерални директор Државних железница;
– Иван Суботић, краљевски амбасадор у Лондону;
– Павле Бељански, краљевски амбасадор у Риму;
– Лазар Пијаде, индустријалац;
– Ранко Младеновић, песник и драмски писац;
– Проф. др Тадија Пејовић, математичар;
– инжењер Танасије Аритоновић, директор Фабрике дувана у Нишу;
– Милутин Стефановић, директор листа “Време”;
– Димитрије Љотић, политичар, народни посланик и лидер југословенског покрета Збор;
– Михаило Обрадовић, директор Ковнице новца Народне банке;
– сликар Никола Бешевић;
– сликар Христифор Црниловић;
– сликар Живорад Настасијевић;
– Петар Мицић, ректор Београдског универзитета;
– Станислав Винавер, књижевник;
– Свети Јустин Поповић врањски и ћелијски, богослов и философ;
– И на крају, и прадеда писца ових редова тј. једног од администратора ове групе.


ИЗВОР : ФБ страница Српска историја

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.