Анализе

“Ко су Хрвати а ко су Хрваћани?”

  • Након последњег неспортског испада (инцидента) у далматинском Сплиту (у коме је, иначе, 1911. г. основан први српски фудбалски клуб – Хајдук), хрватске друштвене мреже су усијане расправама о Хрватима и Србима у свим контекстима укључујући и оне „вечне“ теме типа да ли су Хрвати и Срби исти народ или да ли су сви становници Хрватске Хрвати?

ПИШЕ: Владислав Б. Сотировић

 

У доњем тексту бисмо по овим питањима потсетили на ставове једног од највећих јужнословенских филолога 19.-ог века – Вука Стефановића Караджића, а које је изнео 1861. г. као одговор свом колеги, похрваћеном словаку, Богославу Шулеку који је објавио у загребачком Невену (бр. 8, 1856. г.) чланак „Срби и Хрвати“ тврдећи да су Хрвати и Срби један народ, да им је језик један односно исти или заједнички, да им је стога и књижевност писана тим језиком заједничка, и да их чак ни вера не дели.

Међутим, у одговору Шулеку у чланку „Срби и Хрвати“ у Видовдану (бр. 31, 1861) Вук је био изричит: “…и сад мислим да су се стари Хрвати у језику разликовали мало од Срба, и да су данашњи Чакавци прави њихови остаци и потомци, и да се по правди само они могу звати Хрватима…главна су станишта данашњијех Чакаваца острва или отоци Јадранскога мора од Истрије до иза Корчуле…Хрвати по правди могу се звати: 1) Сви Чакавци; 2) Кекавци у Краљевини Хрватској који су се на то име већ обикли. Срби по правди могу се звати сви Штокавци макар које вјере били и макар гдје становали…”

Вук је, у ствари, у овом чланку отворено оптужио “хрватске родољупце” да намерно настоје да разоре српски етнички корпус јер су они једини у Европи одбацили основни принцип лингвистичког одређења националне припадности, тј. да један народ може да говори само једним језиком и прогласили Хрвате за народ који говори три језика: штокавски, чакавски и кајкавски/кекавски. По Вуку (и не само по њему), у тадашњој Краљевини Хрватској, у ствари, прави етнички Хрвати готово да и нису живели, јер је већина чакаваца била изван те краљевине. Стога је Вук увео нови појам: Хрваћани под којим се подразумевају сви становници Краљевине Хрватске без обзира на њихову етничку припадност, за разлику од појма Хрват који се може односити само на исконске етничке Хрвате (чакавце). Тиме је Вук оспорио основни принцип великохрватске теорије о хрватском државном праву по коме су сви становници Краљевине Хрватске називани Хрватима укључујући и православне Србе.

 

ИЗВОР: http://global-politics.eu/sotirovic/hrvati-hrvacani/

Подели:

3 Comments on ““Ко су Хрвати а ко су Хрваћани?”

  1. Има и онај примѣр из чувених стихова „Ђачког растанка“ Б. В. Радичевића, гдѣ пѣсник призива све Србе у коло по покрајинским називима, па између осталог каже:
    Србијанче, огњу живи,
    Ко се тебе још не диви!
    Рваћане, не од лане
    Одувек си ти без мане!
    – гдѣ је Србијанац – Србин из Србије, Рваћанин – Србин из Хрватске итд.

  2. Тачно, Хрваћани су Срби који су некада живели у ономе што се звало Хрватска (много уже подрзучје но што је данас).
    О томе сведочи и презиме Хрваћанин.
    Накпознатији носилац тога презимена је ЈОВАНКА ХРВАЋАНИН, професор, рођена 7. јануара 1899. године у Дубици; кћи је Моје Хрваћанина (1852-1928), учесника у босанско-херцеговачком устанку 1875-76. године и саборца Петра Мркоњића, потоњег краља Петра Првог Карађорђевића (1944-1921); наследила је очева добровољачка права стечена надељивањем до­бровољачке земље у Степановићеву, код Новог Сада.
    На Филозофском факултету у Београду дипломирала 1923, а професорски испит положила 1926. године.
    У Новом Саду радила најпре у Женској гим­на­зији (1923-1931) а потом у Женској учитељској школи (1931-1933); септембра 1933. године премештена је у београдску Прву женску гимназију, у ко­јо­ј је остала до Априлског рата; не зна се да ли је за време рата нег­де радила, а по ослобођењу вратила се на своје место у Женској гимназији. Године 1949. прешла је у Педагошки институт, одакле је 1953. пензионисана; предавала је срп­ски језик.
    Објавила је десетак књига за децу, а од 1950. до 1953. године уређивала је Деч­ју књигу.
    Није се удавала.
    Умрла је 1987. године у Београду.

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *