Анализе

Америчко зло у огледалу зборашке мисли

  • Уз разобличавање комунистичког зла, Љотић, Васиљевић, Најдановић и остали идеолози Збора, разобличавали су ништа мање и капиталистички систем, док су либерал-демократске државе свог времена попут САД, Велике Британије или Француске, сматрали за масонске колоније подређене инородном чиниоцу
  • Стога, њима није нимало била изненађује улога „великих западних демократија” у гурању Срба у рат 1941, у злочиначком бомбардовању 1944, и у подршци злочинцу Јосипу Брозу, како током рата тако и нарочито америчкој подршци овом србоубици деценијама после рата
  • Збораши у емиграцији након завршетка Другог светског рата, иако су с правом доктринарно комунизам третирали као веће зло од западних демократија, дошли су на становиште да је позни истрошени и остарели комунизам са краја осамдесетих, постао мање зло од захуктале америчке хегемоније која је након тријумфа у Хладном рату постала образац глобализације и антихришћанског Новог светског поретка (НСП)

            Лого Збораша

Сједињене Америчке државе које су тек после Другог светског рата и суштинске окупације западне Европе постале војно-економска суперсила, и које су почев од деведесетих година прошлог века постале главни чинилац антихришћанске глобализације и мондијалистичке окупације, већ у самим својим коренима представљају зло, почев од „просветитељске” тзв. Декларације о независности, Џорџа Вашингтона и осталих масонских „очева нације” па до Закона о банци федералних резерви (1911) који је САД потпуно ставио под јудео-банкарску узду. Стога су САД прве и признале злочиначки бољшевички режим а Вудро Вилсон се хвалио својим заслугама за ову сатанску револуцију, која је проузроковала праву голготу руског народа. У поређењу са њом, Aмерика је заиста била „слободан свет”, али у духовном смислу, та слобода којом се Америка дичила нарочито током Хладног рата, више је привид него реалност.

Наиме, и највећи православни духовници који су се у другој половини прошлог века и у овом веку подвизавали на америчком тлу, попут Светог Серафима Платинског или новопредстављеног старца Јефрема Аризонског, у модерној Америци видели су својеврстан духовни гулаг, у коме се људским душама намењује слична судбина какву су совјетски зликовци намењивали телима окупираних Руса.

Јер стратегија Америке (односно њених правих господара) није физичка борба против православног хришћанства (по совјетском обрасцу) већ перфидна духовна борба, кроз подстицање либерализма, екуменизма и антинационализма и свакојаког другог одступништва међу православним клиром и верним народом. Данашња Трампова Америка, осим што је ционистички сервис, што је прошиптарска и антисрбска, и што неодступно одржава стара и отвара нова жаришта широм света, води у последње време и жестоку борбу против православне Цркве, подстичући расколе. Приписати то некаквој клинтоновској „дубокој држави”, потпуно је неозбиљно и неутемељено јер таква „држава” сигурно не може бити моћнија данас када наводно делује „на дубини”, него што је то била пре док је била „на површини”. Наравно, и садашња Трампова као и претходне власти САД, само су марионете банкара и власника крупног капитала – правих господара америчке наказне државе. Док Трамп, Обама, Клинтонови и остали политикантски хохштаплери, само одрађују постављене задатке и играју задате улоге.

Збораши у емиграцији након завршетка Другог светског рата, иако су с правом доктринарно комунизам третирали као веће зло од западних демократија, дошли су на становиште да је позни истрошени и остарели комунизам са краја осамдесетих, постао мање зло од захуктале америчке хегемоније која је након тријумфа у Хладном рату постала образац глобализације и антихришћанског Новог светског поретка (НСП). Постала је, дакле, централно идеолошко-политичко зло у свету, те су деведесетих година сви знаменити православни духовници широм православне васељене, једнодушно препознали САД и атлантистички систем (ЕУ, НАТО, ММФ…) као носиоце антихристовског духа. На примедбе неких како је данашња званична Москва „веће зло од Америке”, јер маше петокракама, ми увиђамо да је од злокобног махања комунистичким знамењем много гори прокомунистички импулс представља америчко-атлантистичко инсистирање на комунистичком прекрајању граница и измишљању лажних нација на србском и руском тлу. Дакле, од дизања совјетске заставе, гори и већи комунизам представља нпр. подршка шиптарској окупацији Косова и Метохије, или признавање лажних нација попут: црногорске, бошњачке, македонске, украјинске… А битна је и чињеница да су доктринарно најгори модели комунизма, попут прерађених и разрађених идеја Троцког, Маркузеа или Грамшија, корење пустили управо у атлантистичком систему (култур-марксизам и „антифа”).

Што се збораша-емиграната тиче, битно је знати и то да су се они услед вишедеценијског живота на либерал-демократском Западу, уверили у пракси у истинитост зборашких антидемократских и антикапиталистичких ставова, и то док још постмодерна мондијалистичког муља није достигла своје садашње крајње консеквенце оличене у борби за агресивно наметање хомосексуалне изопачености (нарочито деци) и релативизовања саме полне припадности човекове личности.

Наведену чињеницу о неодступном зборашком антикапиталистичком ставу, прикладно осликавају доњи редови – исцрпан опис праксе западног либерал-демократског система из пера Владе Љотића, којим и завршавамо овај кратак осврт:

„Стекли смо неспорне потврде да је политичка демократија само наличје светског високог капитала, иза које се крију његове анонимне газде. Да у тој служби, капиталистичка демократија, није никакав лабав, благонаклон поредак, већ прецизно смишљен, строго хијерархијски, дисциплинован систем, у коме државне службе, привидно независне и слободне друштвене организације, јавне и тајне полуге, синхронизовано раде на остварењу њених капиталистичких, а не рекламираних, циљева. Да политичка демократија и у државама њеним центрима, као сада САД, пошто су у питању интереси светског (интернационалног) капитала, према народу и његовом добру, односе и делују као и у земљама периферне, увезене и наметнуте, „демократије”. У САД, као – рецимо – Србији, постоје исте огромне разлике између врло богатих и много сиромашних; да исти степен сиромаштва постоји у обе државе – привид разлика је само у „стандарду”, мерен новцем. Сиромах у САД са, провизорно, 250 долара месечно, може да купи исту „корпу” услуга и животних потрепштина, као и његов „парњак” у Србији, с провизорно, 50 евра. Веровати да је увезена „демократија” ту да делује за добро народа и нације је штетна и наивна самообмана, јер – очигледно – то није њен циљ.

Нови светски поредак (НСП), последњи јуриш светског капитализма за преобликовање и освајање света, је толико развратно саморазголићен, да само треба не затварати очи (у страху или очајању) да се виде сва његова ђавоља и безобзирна недела од крвавих ратова, обојених револуција, потпаљивања расних, верских и грађанских разбојишта, масовне сеобе народа, до „пресвлачења” некад хришћанске Европе, суверених држава и народа, у безоблично сивило „ураниловке” народа, нација, раса, култура, вера и невера. За потребе капитала и тржишта употребљавају сва средства, од генетских промена природног биља и растиња, до стварања монструозних животињских врста. Нове генерације не знају укус и мирис сазрелог воћа и поврћа, јер зелено обрана – „сазревају” у хладњачама супермаркета. Исто неукусно „смеће” једе цео свет, од топле и сунчане Шпаније до тмурне и кишовите Британије. НСП је очигледно сукобљен са интересима слободних народа и суверених нација, па се против њега мудро бори или му се ропски предаје. Оба решења су излаз. Ми смо на страни народа и његовог и националног интереса а за отпор НСП-у. Али стварност говори: исход борбе је врло неизвестан, па је опасно НСП потценити, а његов противфронт у стварању (прерано) преценити. За борце против НСП (без обзира на исход) сигуран је мир њихове савести да су били на правој страни.”


ИЗВОР: Србска акција, https://vaseljenska.net/2020/01/14/americko-zlo-u-ogledalu-zboraske-misli/

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *