Анализе

ВРЕМЕ ДИЛЕТАНАТА – Или о Европи искованој од стране атлантиста

  • Бројне европске државе чланице НАТО разматрају оправданост војног присуства у Ираку
  • Ирачки парламент је 5. јануара донео одлуку да се у року од годину дана повуку америчке трупе из ове земље. Међутим, Трамп је истог дана није нашао ништа боље него да најтрапавије што може изјави да САД држе 52 иранске мете на нишану, укључујући и оне важне „за иранску културу“
  • Европски лидери се нису усудили да то прокоментаришу

ПИШЕ: Дмитриј Седов

После убиства генерала Касема Сулејманија од стране Американаца и иранских удара на америчке базе у Ираку, европски лидери показују – збуњеност.

С једне стране, они се плаше ескалације иранско-америчког сукоба, а с друге стране, фактичка обесправљеност унутар НАТО-а не даје им никакве могућности да зауставе авантуре америчке администрације. Европљани више нису у стању да утичу на ситуацију, Вашингтон се једноставно не слаже са њиховим мишљењем. „Атлантска солидарност“ приморава Европљане да ћуте о ономе о чему читав свет говори.

Један званичник из америчке владе, који је остао анониман, дан после убиства, рекао је за «Њујорк тајмс» да је АНБ (Агенција националне безбедности САД – National Security Agency, NSA) пресрела преговоре ајатолаха Хаменеија са Сулејманијем и није открила никакве планове генерала за о напад на америчке званичнике.

Међутим, западни медији ову изјаву „нису приметили“ и наставили су да шире Трампов твит „Предузели смо мере да зауставимо рат“, као и Помпеову изјаву о томе да је Сулејмани припремао „напад на америчке интересе“. А када је на брифингу у Министарству спољних послова један од новинара покушао да постави питање о чињеницама које би потврдиле ову верзију, модератор га је напао: „Морамо ли објашавати зашто ми све ово радимо?!“

ТРАПАВИ ТРАМП И ЕВРОПСКЕ КУКАВИЦЕ

Ирачки парламент је 5. јануара донео одлуку да се у року од годину дана повуку америчке трупе из ове земље. Међутим Трамп је истог дана није нашао ништа боље него да најтрапавије што може изјави да САД држе 52 иранске мете на нишану, укључујући и оне важне „за иранску културу“. Европски лидери се нису усудили да то прокоментаришу.

Сада Данска, Пољска, Летонија, као и Финска преиспитују формат свог учешћа у америчкој ирачкој авантури. Истина, њихов гест изгледа као искључиво симболички, с обзиром на то да пољски војни контингент у Ираку има 268 војника, а летонски – само шест.

Истовремено, на хитном састанку Савета НАТО 6. јануара поднесен је предлог да се одустане од покушаја ширења „насиља и ескалације сукоба“ …, али Техерану. А шефица Европске комисије, Урсула вон дер Лајен (бивша министарка одбране Савезне Републике Немачке), «дубокоумно» је изјавила о „спремности да подржи оне који остану мирни и разумни у овом сукобу“. Кога је имала на уму, није било јасно. На убице генерала Сулејманија свакако не.

Ангела Меркел и Хајко Мас, 11. јануара, лете Владимиру Путину у Москви, вероватно са надом да ће убедити руског лидера да утиче на Техеран, што је потребно „целом Западу“.

Рано ујутро 8. јануара, Иран је током операције «Мученик Сулејмани» извео ракетне нападе на два америчка циља у Ираку, укључујући ваздушну базу Ајн Асад, на западу земље. Иранска страна саопштила је да је више од 80 америчких војника убијено, а око 200 рањено. У Вашингтону негирају да је било каква штета нанесена америчким војним објектима. Амерички председник је неко време ћутао, а онда је објавио да од иранских напада нико није повређен, а да је штета минимална. И, као и увек, похвалио се: „Изгледа да се Иран повукао.“

Ко се у Евроспкој унији у……?

У исто време, и сам је изгледао необично уљудан. А о 52 иранска „нанишањена“ објекта више није говорио. Неколико сати касније, на интернету су се појавиле сателитски снимци комерцијалне компаније Planet. Снимци су показали да су америчке базе у Ираку значајно оштећене (an Iranian missile strike has caused extensive damage at the Ain al-Assad air base). Да ли је било људских жртава, није јасно, али хангари са техником и други службени простори су видно оштећени.

У сличним ситуацијама на Западу су увек одржавали конференције за медије, на које би позвали бројне новинаре. Овог пута није било ничега. А Европљани имају много питања.

Чак и ако су Иранци преувеличали са приказивањем последица ракетног напада, зашто је „најмоћнија војска на свету“ пропустила иранске ракете да стигну до њихових база?

– Ако се Иранци не плаше претњи Трампа, који је обећао, „невиђен и грозни одговор“ и ипак напали америчке циљеве, зашто америчка администрација не коментарише такву дрскост? Колико је озбиљно се разматра у Вашингтону саопштење Техерана да ће напасти још 104 (52 Х 2) објекта Сједињених Држава и њихових савезника?

– Шта раде „верни атлантисти“ – европским владама, од којих јавност њихових земаља очекује разјашњење ситуације?

Европски лидери на континенту нису достигли ниво размишљања Бориса Џонсона, који је најавио спремност да Иран нападне ракетама. А пошто су земље чланице НАТО-а уједињене „атлантском солидарношћу“, зашто Европљани не би од Вашингтона тражили свеобухватне информације о односима САД са Ираном? Међутим, Европљани ћуте. Очигледна је химера (митолошко биће које је спој више животиња – прим. прев.) атлантизма. Кажу да је Черчил говорио: „Живимо у ери великих догађаја и малих људи.“ О томе је проговорио и немачки лист «Ди цајт» у чланку од 6. јануара, који је насловљен баш како и треба – „Време дилетаната“.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2020/01/10/vremja-diletantov-ili-evropa-skovannaja-atlantizmom-49859.html

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *